„Prema istraživanju koje je izvršila redakcija magazina ”Njusvik„, na osnovu višegodišnjih rangiranja i lista u novinama ”Telegraf„ i ”Gardijan„, u elektronskoj enciklopediji ”Vikipedija„ i uz pomoć američkih izdavača i biblioteka širom sveta, napravljena je lista sto najboljih knjiga svih vremena.
Na prvom mestu nalazi se knjiga ”Rat i mir„ Lava Tolstoja, na drugom mestu ”1984„ Džordža Orvela, a na trećem ”Uliks„ Džemsa Džojsa. Četvrta na ovoj tabeli je ”Lolita„ Vladimira Nabokova, a do desetog mesta ređaju se ”Buka i bes„ Vilijema Foknera, ”Nevidljivi čovek„ Ralfa Elisona, ”Ka svetioniku„ Virdžinije Vulf, Homerove ”Ilijada„ i ”Odiseja„, ”Gordost i predrasude„ Džejn Ostin i ”Božanstvena komedija„ Dantea Aligijerija.
Čoserove ”Kanterberijske priče„ su na 11. mestu, a Sviftova ”Guliverova putovanja„ na 12. Čuveni Selindžerov roman ”Lovac u raži„ je na 15. poziciji, ”Prohujalo s vihorom„ Margaret Mičel na 16, dok je Markesov roman ”Sto godina samoće„ na 16. Biblija je na 41, a Šekspirova dela (”Hamlet„, ”Kralj Lir„ i ”Otelo„) su od 49. do 52. mesta.
U obzir je uzeto deset lista, uključujući i listu od pedeset najboljih romana koju je napravio ”Njusvik„. Neke liste su sadržale samo romane, a neke i nonfikšn literaturu. Uslov da bi se neko delo našlo na ovoj listi je da je napisano na engleskom jeziku ili prevedeno na taj jezik.
Neke od korišćenih lista bavile su se isključivo delima nastalim u 20. veku, dok su se druge oslanjale i na dela koje se nalaze u korenima zapadne civilizacije. Uzimano je u obzir više faktora – uticaj tih knjiga na istoriju, intelektualna veza tih knjiga sa zapadnom kulturom, njihova relevantnost u modernom vremenu i dugotrajna popularnost. To ne znači da je ovo lista najboljih knjiga svih vremena, već refleksija o intelektualnim sklonostima čitalaca i kritičara našeg doba.

LIZNIME:

Zanimljivo je da je jedan od kriterija za izbor ”najbolje knjige SVIH VREMENA„ - ”intelektualna veza sa zapadnom kulturom„?! To je već u startu INVALIDAN izbor. Zbog toga ne cudi što se jedan Dostojevski ne pominje. Koo i niz istočnjačkih pisaca...
Uzgred, teško bi povezali Markesovo remek delo ”Sto godina samoce„ sa zapadnjacim intelektualnim vezama. To je poezija simbola. A simbol ne pripada samo zapadnoj kulturi.

Gde je Rable?! Otac modernog romana. ”Garganua i Pantagruel„! Nije valjda da je Orvel bolji?!

Ali ima tu i drugih anglosaksonskih ”lakoca u ocenama„. Gde im je Dikens? Jedan od najvecim majstora pripovedanja. Ako ga i ima - negde je ”zabacen„! Uostalom, zabavna je posmisao da Šekspir kaska za ”Prohujalo sa vihorom„?! Ma ko ga sisa, ”mislicu o tome sutra„!!

Posebna je prica kako to da je Tolstoj na prvom mestu? To, samo naizgled, ”muti„ moju procenu da Ostrvljani i Ameri imaju nešto protiv ”nezapadnih knjizevnosti„. Ali, Laj Nikolajevic je umro ratujuci sa samim sobom i vrednostima koje je uspostavljao i rusio.

Mislim da je odgovor trivijalan, ali nazalost tačan. Mnogo je holivudskih limunada radjeno po Tolstoju (ni krivom ni duznom). A Pjer Bezuhov je ruski intelektualac kakav bi mogao da prođe i danas u zapdnim prestonicama. Naravno, onaj Bezuhov koji je revolucionar i anarhista (kao sa kraja romana).

Još jedan u nizu romana koji ne zasluzuje (u knjizevnom smislu) tako visok plasman je ”Lolita„. Ali, oprastam sastavljacima, jer susrecem sve vise Lolita kako starim.

Ukratko, ovaj izbor mogu da stavim samo u rubriku ZANIMLJIVOSTI. Kao i sebe, uostalom.
”