Samo rukopisi ne gore (gore i oni, ali šta fali da se pesnicki lažemo!?). A ljudi nestaju i to je depresivna istina koja ubija. Zato covek i piše - da bi sebe slagao.

Aha, lako mi je, imaš nešto protiv!? Kad Merlinka sam' dvaput trepne i jedared napući usne svi problemi su rešeni. Univerzalnog li štapića, majko moja mila!

Toliko o lakoći. Ars vivendi i ars moriendi... Posmatrača na sve strane, al' na sceni nešto baš i ne vidim gužvu mada je pogled sa nje - jedinstven.

Ma, ne bih se menjala, unatoč uprkosa.