„SAM.
ZALJUBLJEN U LJUBAV...
Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada
misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada
prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta,
i podario mi komadic zivota, moguće je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali
nesumnjivo bih mislio sve sto kažem.

Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, već po onome sto znace.

Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo
zatvorenih ociju
gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok
ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore, i kako bih uzivao u”sladoledu od
cokolade„.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno izlagao
potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo već i dusu.
Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da
izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama. Jednu Benedetijevu
poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.
Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni
poljubac njihovih latica...Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota? Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muskarca da su mi najblizi i živeo bih
zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju
kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete.
Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u nacinu savladavanja
litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to neće biti od
vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na zalost početi da
umirem...
”

SAM!
Jedan mali cvetak, raste u samoci
turobne noći..
Pita se zašto sam stoji na
okrutnoj hladnoci...
Zašto nemam nikoga da me voli...!

minadora..ljubim te;)

Hvalaaaaaaaaaa:)

Minadora!
O Boze zašto mora
srce da me boli
zašto mora da se pati onda kad se voli..?

Ona bila mi je prva i bila mi je sve
znacila mi je mnogo, nisam mogao bez nje
A i ona ludo je volela mene
na svako secanje na nju meni suza krene..keve mi;)

Pozzz

Боже, како су невјерна мушка срца???

Изгубљене девојке су на путевима изгубљених љубави:
-ласто,ласто буди друг
дај ми крила један круг...-

Путник свемирски постаћу
љубављу звијезде бојити
на свакој станици стаћу
и срцем тебе тражити.

Просула сам те по свемиру
згажена вјетром издаје
смјестих те у немиру
у тамне далеке одаје.

Сада лутам простором
којим нико ишао није
с надом да ћу једном
открити која те крије.