Negde sam pročitao ovaj stih i mislim da se radi o prevodu jedne Puškinove pesme:

„...Il' možda kada miris proleća s jeseni palo lišće vrati,
nas gorkoga gubitka seća šuštanje novo što ga prati.
Brojimo tada u dnu duše, sa šumama što vaskrsnuše,
godine naše brza hoda, kojima nema preporoda...”

Molim vas, ako neko prepozna, iz ove moje žvrljotine po sećanju, o kojoj i čijoj pesmi se radi - neka mi odgovori! Unapred hvala! :)*