Merlin, BASH, BASH, BASH LEPO:)
Citati tebe je nešto posebno, evo i ova dosadna kisa danima sto natapa, zubori kao kapi s izvora...
Pozdrav, draga moja:)

Sreća nasa, sto si (nam zalutala) ovde, Tanja:)
Otpozdrav nasem dzentlmenu:)

Hvala Biljana,hvala;)

Kao nikada do sad ja zeleo sam da ne odes. Ali snage nisam imao to i da ti kažem ... Sada dok hladna kisa pada i umrla je nada da ću te nezno ljubiti..ops...upoznati;)

pozzz

Znati voleti.

Besmrtna ptica ljubavi oduzme vam srce svojom pesmom. Cujete njen glas, i sledite ga. On je jači od vas. Prelep je, govori jezikom izgubljene zemlje, izgubljenog raja, onim jezikom kojim su progovorili prvi muskarac i prva žena kad su otvorili svoje nevine oci u Raju.

Ljubav je iskupljenje za mene, uvek probudi ono najbolje i najgore u meni. Moju svetlost i moju tamu. Umirem za drugog ovakav kakav sam i radjam se ponovo drugaciji. I nema pogresne ljubavi kod mene, sve su prave, i kad prodju, a prolaze sporo, ostaju u mom srcu kao otkljucana kapija nečeg sto je ostalo nedoreceno, neispricano, neiskazano.

U sustini sam covek praznih saka. Ne donosim nikom ništa kad volim, na zalost, samo sledim tu besmrtnu pticu ljubavi, sledim svoje cudno srce ma kud me ono vodi, makar i do samih kapija pakla. I ne ostavljam ništa iza sebe, samo sprzenu zemlju, spaljeno nebo, zabranjeni grad.

Voleo bih da umem da volim, da naucim jezik ljubavi, da govorim njim i nebu, i zemlji i ljudima. Najviše onoj koju zavolim. Onako kako ga i čujem, onako kako peva besmrtna ptica ljubavi.

Kako volis kad volis...?
_________________
lepota pada u tisini, uvek u srcu
zaboravi me, i ova noc će proći
j.

„volim te”...

da li u te dve reci,

može sva ljubav da stane?

ne, i suvise su tesne!

ali, smislicu ja nove,

za nekoliko brojeva vece...

nema broja za moju ljubav! ona je bezgranicna, bezrezervna, nemerljiva...noćisu se pred njom, po pasazima zavukle, dani, posramljeni pred njenom svetloscu...

dobro vece lepi ljudi :)

Да ли је пала звјездица мала
На непознате стазе
Ишла стопама
Којима газе
Мириси што не познају
Боју неба
Када се окити свијећама
И боју мора
Када валови утихну
И буре мину
На плочнику сусрета
Стопа и погледа
Понекад сину
Мириси успомена
заискри боја плава
што нема заборава
када се свјетлости врати
мирис стопала
плочници ће процвјетати
новим надама

Они који препознају вриједност племенитог метала
препознаће злато на први поглед.

Добро вече и теби, драга моја с мирисом борова и мора

http://www.youtube.com/watch?v=GO1_uJjVT0g

Pozzzz

misterija, ta divna misterija...

vidim je kao kap.

kap koja zivot znaci,

kap koja napoji,

kap koja ozivi,

kap koja zacakli,

kap koja stvara dubinu

iz koje nice svet cudesni...

ali i kap,

koja vatru ugasi,

kap koja odagna toplinu

koja nas je grejala

i ostavi tek tragove dima oko nas,

kao svedocanstvo da je nekad postojala,

ziva i posve opipljiva...

„Osećajima je dato da budu doživljeni.
Uzaludni su pokušaji da se o njima govori, peva, piše, da budu naslikani... ”

i pored zelje da se sa tobom složim...to ne mogu učiniti. osecaji nisu dati samo da se dozive...nego upravo zahvaljujuci njima, nastade umetnost koja se zove i slika, i nota, i pesma, i roman...bez njih, ničeg od toga ne bi bilo. zato u stvaranju umetnosti, nije uzaludan ni jedan pokusaj.

naravno, reč, kist, dirka na klaviru...su nesavrseni pred onim unutrasnjim, ali i pored te nesavrsenosti, ko zna koliko su nas puta naterali da se osmehnemo, da zaplacemo, da posmatramo sa divljenjem...

„Čovekovo delo ne može biti ”savršenije„ od samog čoveka, zato ni jedno njegovo delo ne može zameniti samog čoveka. Naravno da postoji interakcija čovek - delo, drugi ljudi - delo, ali delo nikad ne može stvoriti čoveka.”

razumem ja o cemu ti pišes...ali eto, Covekovo delo me nekako uvek uspeva dovesti do mog osecaja, koji onda dozivljavam. kako se to desi...ne umem da kažem, ali ono sto je bitno je da se desi!

naravno, to nikako ne znaci, da ne umem bez specijalnih efekata da dozivljavam. to nikako! ono sto radim je da živim lepe slike, da vidim na svakom koraku lepe ljude, da slusam ili čitam, lepe reci, da slusam bozanstvenu muziku i to su uslovi u kojima se uvek, dozivljavaju lepi osecaji sa Covekom, kojeg je isto dovelo na moju stazu.

:)

zar ne mislis da je bolje i za nas i za njega(osecaj), da se ne reprodukuje verno. ko bi od verne slike preziveo!? ovako...stala je reč između, nesavrsena, ali dostatna da da nagovestaj..ili nota koja pogled ionako mek, meksa...ili...posve je dobro da postoji mana savrsenstvu. posve dobro!

da je nema, kako bi se moglo disati!?

Naravno da nisam zadovoljan MBM. Ne znam šta znaci „interaktivno”?!
Ovdje na forumu je mnogo strucnih izraza. Ali, nisam ni ocekivao da mi padnes u zagrljaj (bolje je ovako), već sam poslao porukicu da se castim za rođendan. Tako sam (opet) bezocno iskoristio publicitet da malo smetam. Izvinjavam se od srca.

A poljubac i vucenje za usi! (Dobro, malo sam mator za to).

Pa nadao sam se sa će prvo pasti pusa (ako si slučajno zaboravila), a HVALA posle. Ali, dobro. Može hvala i ovako. Ti bi da se „pobijemo” i oko ovoga?! Cestitka je intimna stvar, ali mi komuniciramo (retko doduse) samo oficijelno. A to nije dobro za srce! Hvala, dakle.

ONA:
„Čestitka je manje intimna stvar od prethodnog samoprijavljivanja rođendana u oficijelnoj komunikaciji.”

JA:
Dobro, neka bude da sam rođeni lažov. Nije mi rođendan samo sam se ubacio u temu.

ONA:
Ova čestitka je odraz pristojnosti.

JA:
Lično volim emociju. Pristojnost je sterilna i formalna.

ONA:
Ne drži mi lekcije, nađi drugi teren.

JA:
To je prava MBM! Tvoj teren je meka trava na kojoj (kobajagi) piše: MINSKO POLJE! Idem, ali ću se opet vratiti. Jednom.

Поздрави Лепој 'послије сто година',

ево једна шаљива за оне који не смију са 'свог терена'.

Дабогда ти никад телефон не звонио
Па чекао хиљаду и сто дана
Дабогда ти нико не умио
Пронаћи улицу и број стана.

Нека ти сваки аутобус побјегне
Кад кренеш да бјежиш од самоће
Нека сваки авион прије крене
И нека ни једа послије не дође.

Кад аутом побјегнеш из снова
Нака те цесте одведу у јаву
Када потражиш јутра нова
Нека ти стари дани свану.

Дабогда те сву ноћ грлиле руке
У празној постељи кад дође сан
Дабогда сву ноћ слушао како дише
Она која нестане кад сване дан.

Стихови су са Романтичног кутка, али се надам да се Књижевност неће наљутити.

Ima ko da svrati. Ali ja sam druzeljubiv...Nikad dosta. Dobro, lep dan želim. Inače, dobro se „akas”!

Не волим број 59., 60. је много љепши и зато, мало Јесењина:

--------------------------------

I ništa neće dusu da zanjise.
Nit u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi vise.
Izgorelog niko ne zapali.

Jesenjin

Pjesma –Kurva- ima nekoliko varijanti. Evo jedne ...

Za ženu priznajem samo kurvu
Poštene nek se ne naljute,
Jer zbog njih izgubih svu radost svoju,
Zbog njih izgubih svoje pute.

Kurva mi dade sve sto joj tražih
Sve slasti jedne žene
I nikad ne pokuša da mi ukrade
Ni delić uspomene

Uvek je volela da me nadje
Okruzena čašama vina
I nikad ne pokuša da se snadje
Da bi sa mnom dobila sina

Za ženu priznajem samo kurvu,
postene neka se ne naljute...

Па ово је твоја врста поезије!!! Какви су то 'звуци'???

Није ваљда да тако мало познајеш Јесењина???

pardon: STILSKU promenu!

Naravno da ne poznajem. Ja sam stidljiv. Pišem pesme samo kad me žene inspirisu. I tada progovorim...Ali neću da, kako se to kaže, vise „oftopiram” temu MBM.

Moji stihovi nisu „kojekakvi”. Oni su iskreni i veoma veoma veoma veoma veoma emotivni. Neophodni, kao jelo kad si gladan. Lucili i Drhtaj su od mene zasluzili svaki stih. Ako se tebi ne svidjaju - ti preskoci. Toliko od jednog amatera za profeionalca(e).