Ако те ноћас пробуде
Прсти од свиле
Тонући дубоко
У твоје сне
Осмјехни се
Само ће да додирну
Неречене
Ако осјетиш
У сну
Додире нестварне
Остави
То је мисао
Пољубила ријечи
Неречене
Ако ти на срцу
Срећа процвета
То је љубави
Посјета
С краја свијета

И строга мисао на твом лицу
топи се у њежни љубави сјен
шта се све крије у твом срцу
и како претвараш вјечност у трен?

Како ријечи крила дајеш
једина звијездо што стално сја
и ништа не тражиш нит` се кајеш
то душа слути, а срце зна.

mni ove pesme ovde kao neki tekstovi za nešto što bi mogao da peva Petar Grašo ili Oliver... ili Massimo

ne mislim pri tom ništa loše... ja volim tu vrstu muzike

naprosto mogu da čujem melodiju uz vaše pesme, skoro da im nedostaje

Kad je sve volim

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca.

Na fotografijama iz detinjstva

Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše

Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
„A je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?”

Kada usisava tepih u ’aljinčetu

I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
„Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde!”

Kad slušamo muziku

A ona podigne kažiprst
„Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam..”

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta

Kaže „Što si pokvaren,
Marš tamo!”

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
„Evo, malo su mi
Izgorele kiflice” – kaže.

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
„Što lažeš, za one kiflice!”

Kada mi kaže

„Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju!”

Kad kaže

„Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ.”

Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež.
Kad šmrca na ljubavni film

I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da

Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gađa
Korama od pomorandže

Kad mi kaže
„Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…”

Kad je sve volim - J.N

Хвала Licija,
Онда смо, што се мене тиче, на истим музичким фреквенцијама
инспирисаним лијепим емоцијама.

Необавезна прича и смијех
скривају дрхатје душе
очима наде видјех
оловка срцем пише.

Вријеме и простор нас дијели
и по нека животна јава
зашто се нисмо срели
кад јава снове сања?

отвори врата... можда је поштар...

http://www.youtube.com/watch?v=fTo5Nk8phhE&feature=related

„why o whyyyy dilajla”

treba da jednom popijemo i nazdravimo, uz
http://www.youtube.com/watch?v=otSt7JY6IA8&feature=related
:))

drhtaju,
Не стоји свакоме лијепо туга, неки су предодређени за срећу
као ја за игру ријечима.

поздрави

Hm,buncam..Zashto?
_________________________
OCIMA DRUGIH LJUDI!

Eh, prijatelju.
Uzalud vrištiš. Svijet ne možeš promijeniti.

Možeš promijeniti sebe. Da te to više ne dira. Nije to jednostavno, mukotrpan je to put i teško ga je prolaziti sam.

Možeš pobjeći na drugo mjesto, ali i tamo su isti ljudi. I dobri i loši, i osjećajni i bezosjećajni. Možeš pobjeći u dubine svog uma, ali tamo si sam, nema nikoga da ti kaže lijepu riječ i nikoga da te pošalje na ono „pravo” mjesto.

Jedino što možeš jest - uzvrati osmjeh..i to je to..zar ne?

Moj prijatelju, koliko je dana koje pamtimo a koliko onih koje se zaborave...nije li dugo - zaboravljati nije li kratko - biti živ...?

Da, volela bih..
kissss..
:))

Nagrada između želja i ostvarenja...

„Pišem da me ljudi vole” rekao je Oktavio Paz nakon primanja Nobelove nagrade. Pisanjem se (nedvosmislen je i iskren ovaj odgovor) teži najlepšem ljudskom prihvatu. A koliku ljubav tek ova nagrada, najprestižnijeg svetskog renomea, u sebi simbolizuje? Onu koja odjekuje iz zajednikog aplauza oduševljenja, simpatija, poštovanja, ljubavi svih planetarnih poklonika lepe i uzvišene reči.

mnogo se proseravate.

zauzmite ponekad kriticku distancu i recite sebi- da li ja kenjam?

ništa, srce. malo sam nervozna.

OPROSTI!
Oprosti mi, sto gorim i pored jesenjskih kisa,
i sto pišem ove pjesme, pune tuznih rijeci,
ali šta mogu, srećo, kad sto god bi da kažem,
ne postoji u rijecniku, da bi ti mogla to reci.

Sjecanja me ubila, jedna ljubav tudja sad je,
al' se opet borim, uz suze vrele se tjesim,
s pitanjem na usnama, gdje si i s kim si sada,
to, sto još uvjek volim, koliko zbog toga grijesim.

Ima li kazna za mene, za ljude mojih grijeha,
da obucem bijelu haljinu, i pustim duge kose,
da krenem tim putem, gdje grijesnice moraju,
moje me rijeci, ljubavi, od tebe još dalje nose.

Ни једно сунце
неће ти свјетлост дати
Као моја мисао
што ти свијтли
Зато
Ноћас сам
у твојој постељи
Непозвана
Жељом
милујем ти лице
Осјећаш
Гледам кроз твоје зенице
Дишем
У твојим плућима
Куцам
У твом срцу
Шетам
Твојим венама
Шапућем
Мораш живjети
И вољети
Да би ме једном
Волио

ja ti dugujem nešto Drhtaju! Pisi mi ako je tako. Pesmu? Želiš je?
Ostalima pozdrav, mada znam da sve neće obradovati. Ali i to je slatko!Pogledaj Lucili, procitala i zbrisala...haahaha...

ne znam zsto, ali vuk u meni voli tu romantiku koju saljes...bila ona saljiva ili iskrena..Hoćeš javno da posaljem ili samo za tvoje oci, s obzirom na način na koji pišem...kako odlucis..