Veliki pesnik je skriven u tebi.

Decija pesmica #2 - za decaka u tebi, liznime. Neće zameriti Lucija.

Pinokiooo, gde si?
Sec-sec, ha-ha, opet si slagao!
Dodji, ne boj se, samo ću ti
malo skratiti nos
Pinokiooo, dolazim..
(okrece se publici, devojcica od oko 12 godina, cupave kose, jedno oko vece od drugog i ono manje visi, na njoj pocepana haljinica za mnogo mladje dete, raskopcana spreda, ispod se vidi rupa na stomaku i nešto strci, namiguje publici i sapuce: „On ne zna da ne mogu da mu skratim nos makazama kad je od drveta, glup je, a i da mogu, opet će da naraste, ali nema veze,” smeje se pa opet kreće u potragu)
Pinoooo-kioooo!
Ah, tu si! Sec-sec! Prvo ću ti iseckati pantalone -
Šta, upiskio si se! Pinokio (trese glavom i pretvara se da je tuzna a lutak se zgurio u uglu i uvukao u sebe)
Ti si nevaljali decak
Ti si nevaljali decak
Ti si nevaljali decak (kreće monoton glas iz njenog stomaka, seda na pod, pruza ruke ka njemu i odlomi mu vrsak nosa, pa prinese ustima i odgrize deo, kao da je pereca. Lutak u uglu tiho place, ona između zalogaja ponavlja)
Ti si nevaljali decak
Ti si nevaljali decak
Ti si nevaljali decak
I ja ću te sada pojesti.

Hahaha, Ivana, baš si me nasmejala, super ti je ova kontra-pesmica. Sec,sec, nego šta...:)

Liznime, nisam ja rekla da mi se pesma ne sviđa... Samo mi je malo horor. Uostalom, sam si mi rekao da nisi romantičan, prema tome od tebe ništa romantično i ne očekujem.

Kakva sad pa šut-karta? :) De, de... Evo ti moja suknjica da obrišeš suzice.