Придружујем се сугестији да се књига обавезно прочита.
Наравно, драматичност књиге је појачана чињеницом да је писана у првом лицу.
Својевремено сам гледао представу у Народном Позоришту. Наравно, Љубу врапчета је играо Мики манојловић, а Столета Апаша замислите Борис Комненић. Кажем „замислите” зато што обично игра неке збуњене типове.

Међутим, иако одиграна фантастично, та представа ипак делује разводњено у односу на монодраму. С том монодрамом је Мирко Бабић победио на фестивалу монодраме 1982. Мирко Бабић је иначе Драгојло из „Село гори”..

И, шта је још тада радио да појача упечатљивост: Није је играо на сцени, него је међу публиком.
И дан-данас се јежи м кад се сетим како му је дрхтала брада док је говорио онај део кад је био код мајке у санаторијуму. Или, кад га је Столетова мајка питала оно питање на крају, да сад не помињем, да не одајем детаље, због оних који ће тек читати.