ja nisam

Hej, ne ljuti se zbog sturih komentara, nema razloga.
Shvati kao salu, jer to jeste.
I nije zlonamerno, sigurno.
Nema razloga ni za pamcenje, a još manje za osvetu. :)
pozdrav

MA, mnoge diskutante zarobis (na lep način), mnogim temama.
Tako si mene zarobio pricom o Shabanu. :)

Ali, ne zameri kad neko, o nečemu ne oseti da ima šta da kaže..

Biće još tema, a ti si zanimljiv sagovornik i diskutant.
Lep pozdrav! :))

Kad si rekao da mana može postati vrlina, šta si tačno mislio, i na koje primere? :)

Бирам ученог теолога Клода који у грчевима страсти и љубоморе шаље Есмералду на губилиште.

Еротски је јачи лик од Квазимода.

Мерсо је мртав, само у једном тренутку /када му је одсјај сунца с ножа допре до лица/ он потеже пиштољ.

O'dje jako grmi, iskljucujem, idem, vi lepo diskutujte, pridruzicu se veceras, caos :))

Тражимо ли порочне ликове?

Квазимодо је волио преданом љубављу звона катедрале и Есмералду, љубављу која је одговарала његовој ограниченој души.

У аскети Клоду, који је завршио четири факултета, људска љепота и љубав - буде звијер.

„Lepota vas prvo obuzme, pa potčini, opustoši i na kraju razori. Tomas Man je znao za ovu nasilnu crtu lepote, zato je i napisao Smrt u Veneciji. Ispod maske, ta lepota krije smrt, i ona će me neminovno jednog dana odvesti u uništenje i tišinu.”

Jukio Mišima

Predlažem Fjodora Karamazova iz romana Braća Karamazovi

kratak osvrt:

Najmračniji čovek karamazovskog tipa je - Fjodor Karamazov. U ovom animalnom čudovištu sasvim su utrnuli i roditeljski nagon i osećanje čovečnosti. U njemu je veoma jak nagon destrukcije i autodestrukcije koji se manifestuje kao divlja požuda za skandalima, iako mu oni donose čak i fizički bol. Tumačeći ovu crtu karamazovljeve prirode, Dostojevski kaže kako su se dešavali neki „viši slučajevi, vrlo fini i zapleteni, kada Fjodor Pavlovič sam ne bi bio kadar objasniti onu neobičnu potrebu pouzdanog i bliskog čoveka” baš u trenucima kad bi smišljajući skandale, izazvao ljude da budu prema njemu surovi i da ga tuku. Ali tada bi, uz fizički bol, „osetio nekakav duhovni strah i moralni potres, koji se, takoreći, skoro fizički odražavao u njegovoj duši”. Čim se nađe u društvu, među sinovima, među poslovnim saradnicima, u manastiru među monasima, Karamazov oseti kako ga iz dubine njegovog mračnog bića neka nejasna sila podstiče da, praveći skandale, izaziva sredinu protiv sebe i time sebi nanosi bol.

Lucija,
Preporuči nešto drugo, samo neka je provjerenih vrijednosti.
/da ne gubimo vrijeme/

pozdravi

liznime, zaista uspevas da me oraspolozis :))

htedoh napisati „nasmejes”, ali moglo bi se pogresno razumeti. zato, upotrebih ovu drugu reč, u kojuje smesten i /o/smeh

drhtaj,
Могу ли ја да препоручим једну књижицу мјесто лизниме?

'Тврђава' од М. Селимовића, није велика, интересантна је фабула, немој да те обесхрабри уводни дио који је ретроспекција главног јунака.

Обрати пажњу на лик Османа Вука, вјероватно ћеш видјети сличности са неким ликовима који се јављају на Књижевности.

Било би ми драго да је прочиташ и напишеш своје импресије.

Осман је мени посебно драг лик као и Хасан из Дервиш и смрт, а већ ћеш сама закључити зашто.

поздрави