Ne znam šta sam ti sve govorio
Ali znam
Da si me zarkije cekala
No ljubila
Da si Dankinja
Ta moja mora
Da ćemo i mi u dugi jesenji dan
Mirisati dunju
Kako će nas hrabro otpiti
Zemlja Srbija
I Beograd grad
Casu nasu
Obrstice kapi
Sto stojeci teku
Izmedj providljivih daljina
Da smo dva veka dva deteta i dve
Klupe
I nebo si na koje sam spao
Dok su tebe prstom
Pokazivali najpre
Ljudi manjeg dara
Nicim drugim madjijani
Izuzev tobom
Ne znam šta sam ti sve govorio
Dok sam trpao sneg u bisage
Belog medveda
Dok sam stvarao okrajke
Golog otoka I Gijane
Grenlanda i Sudana
Još neugasene mojim vatrogascima
Il nerazgorelim putovanjima
Il sam izmišljao susret
Tamo gde smo se rastajali
Za vek trena
O koliko sam buncao hoćeš li u hotel
Dok smo se spremali jedino u muzej
Svih Sretanja
Secas li se toga
Dok smo otvarali sunce sa zicama
I platnom suncobrana
Odlecuceg vetrom pozuda
Kad nam je nedostajala svega noć Nerastvorljiva u bolu
Da budem tvoje dugo pevanje
Seti se svega sto sam ti govorio
U taj cas
Iscekujuci zivo cutanje tvoje i
Tvoj glas

Vise ovo govori pivo, pivo koje se ovde (Danskoj) pije bezgranicno!
No pisaću i o vinu, tom finom picu, koje potvrdjuje ukus, pripadnos profinenoj izabranoj klasi!
Ja ću vise pisati o secanjama na seljake koji gaje vinograde, muce se cele godine, da bi na kraju
posle berbe , i muljanja grozdja dobili nagradu vino! Probao sam da i sam ucestvujem u svemu tome, Smederevo, Fruska Gora, Negotin, Krusevac, Aleksandrovac, i naravno Mirijevo! Bio na Peljescu i pio
Postup i Dinganc, u Mostaru Zilavku. ITD..
Eto opet pivo, za sve je ono krivo!