Ptolomej
(Lovac u žitu)
2009-05-08 02:56 AM
Lepo je ovo Tanja, zbilja.
Ja kao bik, kao neko ko je jednom napisao u jednoj knjizi da je „melanholija lepak koji sve stvari drzi na okupu”, naravno da ne mogu da zamislim zivot bez pisama, bez tog groznicavog osecaja kada znam da će neko citati moje reci upucene njemu, i kada ja isto tako iscekujem odgovor sa vulkanima, sa novim neotkrivenim Maunama...
O kako je lepa ta svetlost i ta zora koja se radja u tim papirnim glasnicima koji ili cute kao robovi, ili budu nagradjeni kao donosioci lepih vesti.
MojeImeJeTanja
2009-05-08 12:39 PM
„melanholija je lepak koji sve stvari drzi na okupu”
nekako sam to osecala u sebi, iako nisam bila u stanju da to tako lepo definisem, kako si ti učinio.
MojeImeJeTanja
2009-05-08 02:17 PM
ne tako davno sam pisala kako „dosada” cuda čini. stavih dosadu pod zaslužene navodnike, jer sam od onih kojima nikad nije dosadno.
dakle, iz „dosade” ukucala sam reč „tuoch” u google pretrazivac, u potrazi za fotografijama i dozivela shok! 11 stranica su bile fotografije raznih touch screen-a...
ukucala sam reč „dodir” i krenule su fotografije pokreta koji zaista oznacavaju DODIR., dodir tela, dodir ruku, dodir usana...fotografije iz kojih isijava toplina, intima, ljubav, neznost, romantika, pozuda i strast, ceznja...sve sam te fotografije sacuvala iz straha da će vrlo brzo doći vreme, kada se vise neće moći pronaći u virtualnom svetu. ali, za virtualni svet manje vise. on je ionako...ma neću sad o njemu...porazavajuce je što se dodir sve manje pronalazi i u ovom realnom. bar onaj na koji ja mislim. a to je dodir topline. i za sve optuzih pantalone na pogresnom telu.
sve je vise muskaraca koji su na porodiljskom bolovanju. doduse, oni se ubrajaju u one srećnike koji imaju potomstvo. sve je vise muskaraca koji kuvaju, ciste.. dok im vredne i ambiciozne žene rade. ne znam statistiku, ali bih se opkladila, da je povecan broj nasilja nad muskarcima, od strane žena...a i ako malo bolje pogledam, muskarci su postali zaista, jako zenstveni...a one, ZENE, dobile na cvrstini lica...
ovo piše neko, ko zali za vremenom koje je zauvek nestalo...vremenom kada je žena bila istinski žena, kada je ljubav imala topliji oblik, kada je dodir bio ostvaren san...
da, i ovo je svojevrsni osmeh mladosti, dok krpam svoju, već dronjavu suknju...
