Forums : Književnost

 Comment
Poseta i vruca kafa
Tanjuska-c
(na)
2009-04-28 03:31 AM
Телефон је по ко зна по који пут звонио. Биба није хтела да подигне слушалицу, знала је ко зове. Највише је мрзела испразне разговоре, самоћа је научила да више цени слободно време. Толико ствари још има које није урадила а хтела би. Планирајући, тако јој пролазе и године. Како је то чудно, када си млад време споро пролази а ти брзо растеш. Ваљда тај несклад ствара илузију у младој глави. Како се године ближе неумитном крају сваког човека то време се опет растеже, као амплитуда, мислила је она, ја сам сада на оном врху, где је времена најмање. Сваки дан пролети, што у обичним кућним пословима, што на послу.
И цигарете је оставила само да би се посветила *паметним* стварима. Овај Интернет пружа обиље информација, али све се то чита и листа на брзину. Кад нађе времена удуби се у читање књига, обично пред спавање, када је умор брзо савлада.

Да оставимо сад време, и да се усресредимо на телефонски позив. Игнорисала га је неколико пута, да би занета послом, махинално подигла слушалицу. Госпођа Живка се најавила да ће је посетити. Има нека посла да обави у њеном крају па ће навратити. Биба је љубазно одговорила да ће је сачакати иако нема баш пуно времена. Хтела је у моменту да слаже нешто, било шта, да каже да је болесна, да има свињски грип, да је мачак добио вирус или да су дошли мајстори и скинули улазна врата, да би на крају ипак само рекла, добро приставићу кафу.
На брзину је скинула пиџаму и обукла теренерку и мајицу. Није ни помишљала да се нашминка иако зна како ће се Живка појавити и објашњавати како у Београду све жене држе до себе, како немају пара али су обучене у најскупље ствари, носе само торбе познатих дизајнера и како су увек нашминкане, не као оне фуфе него тек дискретно, толико да се и не примети макеуп.
Угасила је ТВ, који и не гледа и не слуша ионако се вести врте стално у круг, лепо би било када би могла у тишини да проводи време у кући али ваљда лоша навика из младости. Увек се дивила калуђерима који медитирају у тишини, кажу да вишак звука ствара нервозу и беспотребно мучи мозак.
Док је размишљала појачала је песму са ЦД-ја-

- 442 до Београда, гуме шкрипе, блуз...

Убрзо је звонце на вратима најавило госта. Отворила је врата док јој се око ногу мотао велики сиви мачак, који је гошћи одмах наместио забринут израз.

- Па где си лепа моја. Не јављаш се, да ја код тебе не дођем, никада се не бисмо виделе. Да смо у Београду, виђале би се сваки дан
- Здраво Живка, хајде уђи. Дај ми сако.

Живка је била дотерана као да иде на неку свечаност, најбољи комплет је обукла, фризура свеже намештена, излакирана. Парфем * Анђео* је испунио собу. Мачак се намерно наместио испред ње у уском ходнику, Живка је покушавала да га заобиђе а да га не дотакне. Биба га је ногом померила и кисело се насмешила.
- Шта ће ти та животиња у кући, само сеје длаке, а знаш да код нас нико није држао мачке у кући.

Биба је кафу донела и послужила Живку соком од џинџера, добар је за желудац, већ унапред зна да ће јој то рећи.
Живка је одмах запалила цигарету и сркнула кафу. Опекла се и спустила је шољицу ва сто.
- Морам да ти неизоставно испричам у каквим сам проблемима. Со драга моја купила сам карту за мене и маму. Идемо следећег месеца у Београд.
- Зашто тако кратко?
- Ма и то је превише, мислиле смо да ће нас сестра ове године примити, ју ноу, баш ништа се није променило. Онај њен муж јој не да ни да нас види. Прошли пут смо морали да се најавимо. Он изашао и рекао сестри да када се врати да неће да нас затекне.
- И где ћете бити?
- Па мораћемо да се сељакамо од једне сетре од тетке до друге, па код комшиница. Али биће Ок, месец дана није пуно. Била сам код доктора, изашo ми неки ламп, ево овде на леђима, ја кажем доктору и нурси, да ме не интересује да ли је бенигни или није а они мени кажу ју кноу да је то само масно ткиво и да не мора да се уклони. А како ћу ићи на забаве, види се кроз блузу. Ја кажем, то мора да иде, со скините ми то. Е да да наставим, знаш ја сам прошли пут остала да сачекам зета да ја њега питам шта смо ми њему урадили, да ли смо га бадеровали нечим. Он ми одгурнуо само руку када сам рекла, здраво Божидаре, и није хтео ни да се рукује, мисли он да је то његова Херцеговина, дошао ко зна од куда, још смрди на овце. Ју кноу. Ок нема везе и овај пут ћу га сачекам да га питам опет. Ја волим да знам зашто он њој не да да се видимо. 30 година ми не причамо, јел могу још мало те ђинђуреле, рекла је док је палила пету цигарету
- Наравно, хоћеш и леда?
- Не, боли ме грло
Tanjuska-c
(na)
2009-04-28 03:31 AM
Биба је устала и отворила је прозор у кухињи. Музика се тихо извијала кроз * таној* звучнике. Мачак је поспано зевао, по целу ноћ лута а дању само дрема. Као да јој је намигнуо из другог угла кухиње.
Сипала је још једну шољицу кафе и донела је на послужавник Живки.
- Ти лепа моја не пушиш, није ваљда да си и ти одустала?
- Ма јесам, не могу више да се борим са околином, морам усред циче зиме да излазим напоље, целу зиму сам дрхтала, зима ми се увукла у кости. Ионако сви са којима се дружим су одустали. И на послу морам да бежим 9 метара од свих улаза. Као да сам губава.
- И да наставим, и тако сам ти ja купила нама карте, ја не питам оног мог, одем купим карте и само кажем ајм гоинг. Он каже фајн и то је то. А не ко моја сестра и онај њен муж који јој не да ни код фризера да иде ако га не пита. Мени мама каже па знаш треба да га питаш а ја кажем мама не брини само ти плати и ми идемо. Бај само кажем Чеди.

- А јел ја тебе задржавам?

- Па требала бих да се спремам да идем на посао.
- Кафа је била гуд, ево само запалим још једну идем. Бизи сам и ја.

Живка је седела још пола сата, а Биба је полако појачавала музику. Мачак се уневорзио и почћео да мјауче да изађе напоље, а када је угледао супарника, великог црно-белог мачора залетео се на мрежу која је одвајала кухињу и задње двориште. Биба га је пустила а Живка је устала, угасила пикавац у већ пуној пепељари, извадила црвени руж из торбе и намазала вешто танке усне. Биба јој је придржала сако и љубазно рекла да јој се слободно опет јави. Живка је изљубила три пута остављајући трагове црвенила.
Биба је испратила и из сандућића за пошту и извадила писмо.
Махнула је Живки још једном а затим залупивши врата ухватила се за главу. На огледалу је брисала трагове ружа.
Било јој је жао што је пропустила да одгледа филм којег већ данима жалосно само погледа онако запакованог у омот. А могла је данас.
Покупила је пепељару и прљаве чаше. Писмо је одложила на сто у дневној соби.
Осетила се испразно, као и свако нормално створење желела је друштво, али неко да се она исприча. Да нешто научи, сазна, па време тако брзо пролази. А тако га мало има.

Када је залупила врата од машине за прање судова опази писмо на столу. Није ни погледала од кога је. Приђе столу, обриса влажне руке о тренерку и погледа адресу, ко шаље. Види печат Србије. Отвори га узбуђено и прочита први ред

- Поштована госпођо Биљана, позивамо Вас на 20 година матуре, дана...

Осмехну се и узе тефон да резервише карту за Београд, замишљајући сва она драга лица која није видела годинама.
Мачак је у трку улетео у дворише прескачући зелену живицу која је делила њихово двориште од суседног, бежећи од огромног ротвајлера. Биба га је пустила, помиловала и рече себи

- Ма наћи ћеш ти већ времена.

 Comment Remember this topic!

Looking for Oil Diffuser Necklaces Sterling Silver?
.