.. heeeeej.. zdravo, dugo te nema..
.. jesi li dobro ?
** nisam ..
.. šta je ? .. nevolja ?
** nisam dobro ..
** odlično sam !
..
## .. kurtoazija .. sa zadrskom ..

- Ђе си Драгана? Нема те нигде, већ сам се забринуо.
- Ма не питај ништа. Опет смо се посвађали.
- Опет! Све је то за људе. Прво се посвађате па се помирите. То је баш романтично.
- Јако романтично. Нисам ја клинка више. Не разумем мушкарце. Да ми је само један дан да имам њихов мозак, да видим о чему они размишљају.
- Хахаха, ма ми ти Драгана ништа и не размишљамо, једино на једну ствар, знаш ти већ.
- Па у томе и јесте проблем. Замисли долази му кум и морају сами да изађу. Знам водиће га у ону кафану где су оне фуфе Украјинке.
- Ма дај, опусти се. Пусти човека, мало ће се забавити, попити и шта има у томе лоше?
- Па ништа, шта ћу му онда ја?
- Ех Ви жене, а што ти не идеш са њима?
- Да гледам оне јаднице како гологузе служе пиће. Не. Била сам једном. Мука ме ухватила, немају ни 20 година.
- Јеби га, није сваком живот мајка неком је маћеха. Ко зна какве су њихове приче. Немој тако.
- Као да је мени живот лак. Онај мој покојник оставио ме и без пара и без куће. Оставио још једну жену и дете сироче. Посао бедан, они на радију само живе од реклама и жеља и поздрава. Као хоће неку уметничку емисију да постави. Ко ће то да слуша?
- Ма знам ево и код мене само народњаке пуштам. Запију се па се потуку за час. Јуче ми разбили две столице. А шта да радим, знам ја мука је њима. Кад пустим ону песму ' Има једна крчма у планини' почну све да ломе. А то увек наручи онај луди Каменко. Забранио сам му да долази. Јуче је попу свашта рекао. Човек му лепо рекао да се мане пића, да пооре оне њиве, родитељи му се разболели а он га изгрдио, и њега и Бога.
- Хеј Драгана, ајмо ја и ти да одемо у кафану где је онај твој. Шта кажеш? Као послом. А? Јој ал сте Ви жене глупе. Да је мени да будем женско све би мушке ојадио. Направи га љубоморним. Мушкарац ти је као ловац, чим улови плен није му више занимљив. Стално мора да му ради адреналин. Ти оном твом много угађаш.
- Је си ли ти луд. Не знаш ти њега кад мало попије.
- Ма хајде. Зоркааа. Идем ја нешто послом не дај никоме на вересију а ако Каменко дође избаци га.
- Важи газда. Ништа не брини.

Боро покупи паклу цигарета, испи пиво на екс и са Драганом изађе из галерије. Плави стојадин је био прашњав, Драгана ухвати кваку, покуша да отвори али безуспешно.
- Чекај ја ћу ти отворити'рече Боро и ухвату кваку, скоро подиже врата и нагло отвори.
- Изволите мадам
- Хвала, баш си џентлмен.

После пар покушаја мотор забрунда, ауто поскочи пар пута и крене на пут који су планине окружиле. Боро упали радио. Вести су најављивале кишу а затим почеше извештаји о несрећама. Он испод седишта поче да тражи нешсто, извуче један прашњави ЦД и убаци га. Пијани Ирац се огласи и весела музика испуни ауто. Познаје Драгану одавно, пријатељи су још пре него шсто је отишла на факултет. Млађа је од њега. Поче Боро да размишља како су све лепотице досадне, немаш с њима шта да причаш. Оно јесте то некада и добро. Са Драганом увек има причу, мало га нервира што чита – Треће око- , верује у призивање духова и те остале глупости. Он никада није готивио научну фантастику.
Тигли су до ресторана, Боро је повукао ручну и паркирао ауто. На паркингу је било доста скупих аута, па да они и немају радно време, склапају пословне уговоре баш на оваквим местима. Драгана је безуспешно покушавала да отвори врата, он их је опет мало подигаи лупио ногом. Била је нервозна и рекла опет да мисли да није паметно да улазе. Бора се насмејао, погладио браду и загрлио је. Ушли су у задимљену просторију. Одмах на улазу пришла им је полугола конобарица, зна је , из суседног је села. Пригушено светло било је саучесник многима који су циркали пиво и чије су очи сјајиле у мраку. Њих двоје седоше за шанк, Драгана је тражила оног њеног. Угледа га у једном сепареу тик уз подијом са шипком. Стриптизета, скро девојчица плесала је мало неспретно, велике штикле су јој само сметале. Али паре које су јој качиле муштерије, нису.

- Дај Драган опусти се, шта ће ти тај сок и то још густи. Ајмо ми да наздравимо. Мала дај овде две текиле.
- Нећу то, одвратно је
- Ма само сунеш, онда није

Куцнуше се они, Боро није хтео ни лимун ни со а ни Драгана. Само се намрштила. Није била за причу али Боро поче да брбља не би ли је мало орасположио. Исприча један виц и засмеја је. Помисли она како неки људи могу да буду једноставни, онај њен је много компликован. Или се то њој само чини.
Угледа кума како јој маше и позива за сто. Драган одмахну главом. Онда се и он окрену. Као да је није био изненађен. Устаде и приђе им.
- Откуд ти овде?
Боро га лупне по рамену и рече да су дошли послом.
Он га бесно погледа и рече
- Не сери Боро
- Хајде за наш сто
- Идем али иде и Боро

Скоро је одвуче држећи је испод мишке. Наручи још једну туру. Драган је одбила да попије јш једну текилу али он је натера.
- Кад си могла са њим можеш и са мном
Драгана опет испи. Мршећи се.
Он извади новчаницу до сто еура и позва стриптизету прстом. Танке црвене танге су једино покривале њено младо тело. Нагну се са подијума према њему и он јој задену паре глеајући Драгану. Кум се смејао доста припит.
- То кумеееее, поче да се дере

Драгани се ово замрачено место заврте, осети муку. Боро је упита јел добро. Онај њен га одгурну и рече да је не дира и да гледа своја посла.
Боро му одбруси да је сељак. Шчепаше се и почеше да се гуркају. Стрриптизета стаде са плесом, ухвати се за шипку и скоро поче да плаче.
- Престаните- повика Драгана а кум поче да их раздваја. Драгану пресече један оштар шамар. Сузе које су се већ накупиле у очима исцуреше. Истрча из локала.

Светлост дана је заслепи. Брисала је сузе.
-

aj ti još neku baci.

Ma ne kukaj vise ti sa bezobraznim nikom, evo jedna pricica

VIDIKOVAC

Put u dubinu shume bio je nekako uzak I jedva vidljiv.Penjanje je bilo naporno ,uzbrdica strma..

-Zašto si obula te klompe?Vidis da ne možeš da hodas normalno.U humi se ne vuku papuce po zemlji.
-Šta znam…nisi rek’o da je ovo dzungla.
-E gusko gradska…kakva dzungla,ovo je lepota.
-Bem ti ja ovu lepotu,već me bole boge.
-Kad imaš veliko dupe.
-Ej polako šta si zapeo…nisam dosla ovde da se verem ko koza nego da uzivam.
-Pa ljubavi…zar ne uzivas u mom prisustvu?
Nije ništa odgovorila samo je sagnula glavu.On je struk obavio svojom sakom I vukao je za sobom.
-Vidis ovo ovde ispod zbuna…tu ispod tog drveta…to je jedna od najskupljih pecurki,koja se negde prodaje za silne pare.
-Pa što ne prodajes?
-Pa neću…Skloni on odjednom ruku I poveca korake.Ona je kaskala za njim u svojim klompama ,nespretno hvatajuci grancice drveca.
-Uh…zajeca ona I pokri rukama lice.
-Šta je bilo?
-Ništa ..ogrebala me jedna grancica.
-Da poljubim?Da prođe?
Poljubio je nezno drzeci lice svojim velikim sakama.Brada je milovala I pomalo golicala.
-Ajde gusko oćeš da te nosim?
-Neću…rece ona.

Uskoro su stigli do jednog prostora na vrhu brda gde je pukla livada u majskom izdanju.
Maslacci su prekrivali jedan deo okupan suncem.

-Eto…beri taj maslack koji je malo veci…napravicemo salatu.Je si jela nekad?
-Nisam koza nego guska…nisam jela,uglavnom sam jela salatu od paradajza I krastavaca.
-Hahahahaha…ajde beri…samo gundjas…nije ni cudo sto ti je dupe tako veliko.
-Znaš šta…spomenes li ga još jednom ,….ja odoh
-A zna sli kuda?
-Znam
-Dobro…ja nastavljam dalje a ti se vrati istim putem.

Posle nekoliko koraka izgubio se među gustim drvecem.Ostade ona na sred livade..razmišljajuci kuda treba da krene.I onda je sela na travu ,gnjececi zute maslacke.
Spale su joj klompe.

-Alooooooooooooooooooooo!

Osetila je na ramenu ruku I ugledala ga kako se cepa od smeha.Podigao je I navukao joj klompe.
-Probaj ovu travku.
-Zašto…rekla sam da nisam koza
-To je afrodizijak…kad je pojedes možeš da letis u snu.
-Hm..nije loše
-Ajde pozuri…nismo još stigli do vidikovca….rece I povuce je za sobom.
-Koliko je sati?
-Ovde niko ne nosi sat…gusko

Prolazeci kroz gusto drvece izbise na njegov Vidikovac.Skide jaknu I polozi je po mahovini.
_Ovde sam jedno letnjeg dana …lezao,I razmišljao.Vidis kako je daleko do puta.Vidi se pet sela.Ugledao sam kolonu ljudi,traktora I auta.Isli su negde.Znao sam da je pao Glamoc.
-A ti…sto nisi I ti otisao?
-Ja živim u sumi…nemam gde da odem.
-Pa šta si radio?
-Puno pricas.Ajde da se ljubimo.
-A gde su isli ti ljudi?
-Cuti…bacicu ti klompe dole.
Zacutala je I u ocima njegovim videla pecurke koje nicu kao posle kise.On u njenim maslacke koji lete uz vetar.Lezali su na samom rubu vidikovca ,pomesani mahovinom I travom ludarom.Jedan pogresan potez I pad niz brdo,pravo na put koji vijuga kroz divlja polja.Zadremali su Sunce se povuklo malo dublje u shumu,ustupajuci mesto hladovini.
Ona otvori jedno oko I uplasi se bradatog lika iznad nje.
-Ne boj se…nisam ja opasan.
-Ne bojim se tebe nego ovih insekata.
-Idemo nazad…precicom.
-Tamo niz onu strminu?
-Daj te klompe I popni se,nosicu te dole,jer ćeš slomiti vrat.

Izgubili su se medj drvecem…ne primetivsi da je na mestu gde su lezali…izrastao cvet krvave boje.

Pa ja ni ne nosim majce sa natpisima, previse su 'recite„. ne smeta mi ni jedan tvoj nik, nik ko nik vise govori o gazdi nego on sam o sebi. Ti si samo jedan nezan lik koji je propatio u zivotu, to se vidi po ovoj prici, verovatno je istinita. Pisi još, svidjaju mi se tvoje price sa dijalozima, jebi ga ja sam lirik u dusi, ali padne mi ponekad dobar dijalog.”

Ne zameri sto te ne oslovljavljavam sa nikom jer može da se shvati pogresno, ovde svi tako pametni a sve shvataju dvosmisleno. Ti si meni jedan bas pozitivan lik i nema veze da li se neko ukljucuje u temu ili ne. Ja nisam ni pametna ni nacitana ali sam kreativna i gotivim takve ljude, koji daju nešto novo, zanimljivo. Svi likovi o kojima pišem su stvarni jedino ih ja malo oblikujem, nadam se da ako čitaju da se neće uvrediti, to je moja umetnicka sloboda i ne mogu mi ništa.