Svim zlatnim leptiricima koji nas cekaju u Nebeskom Raju.

Neka im je vecna Slava!

ZLATNI LEPTIR

Jutros dok hodah kroz krosnje procvale,
Dok se sunce smesilo kroz oblacke,
Dok mi put predjose tri drage macke,
A ja , onako ubijena, tuzna, puna nemira,
Nešto mi cudno, ne dade mira,
Stadoh kao bez daha,
Dok posmatrah, kao kroz san,
Carobnu igru jednog, narandzasto-zlatnog, leptira.

I dalje mi nešto ne dade mira,
A u svemu je bio miris velikog Svemira,
Nasmejah se i rekoh, možda sanjam,
Nastavih dalje uz veselih pticica poj,
Dok se suzama i dalje kvasio obraz moj,
Dusa mi jecala tako bolno prazna,
Cekala da je stigne neka, nepravedna kazna,
Zbog toga sto… ja još uvek živim,
Sto ja još uvek želim,
Sto ja još uvek volim,
Sto… postojim.
Stadoh tako, u bolu svom, da se Bogu još jednom pomolim.

U tom casu, nekako iznenada,
Leptir pozlacenih krila, ponovo zaigra igru svoju,
Cudnovatu neku, tako blisku a tako daleku,
Zacu se čak i vesela pesma pcela u roju,
Korak mi se uspori,
Misao, kao da zaledi,
Videh jasnu sliku:
Videh polja siroka i cvetna,
Videh sarene boje I bica puna Mira,
I u cudu zhvatih da mi to Bog posla,
Velikog narandzastog , zlatom optocenog, leptira.

Pruzih ruku , da mi sleti na dlan,
Pogledah mu krila i shvatih,
Da ovo nije samo običan san,
Da poruku nosi sa Neba,
Srce i Krst od zlata,na krilu tom,
Rekose mi da svi tim putem idemo,
I da samo On zna kada to treba,
Ali da nikad ne napustamo u Ljubav veru,
Jer to je jedino u cemu nikada,
ne treba... da imamo meru.

Sada koracam s osmehom i znam,
Da leptir pozlacenih krila,biću jednom i ja,
Onda kada za to dodje vreme,
Kad ugasi se moje svetiljke plam,
Kad krenem ka Svetlu,
A dotle, ja još puno toga ovde,imam da dam.

:)

A.M.M.T.