Sneg je padao kao perje po velikom gradu. Automobili su polako mileli, brisaci su jedva brisali sneg sa sofersajbni, Tisina potmula se spustila poput bele dunje na ulice. Sneg je sve zvuke upijao a svetla na banderama su zmirkala veselo. Voz je u daljini mumlao poput medveda.
Veceras je vece posveceno pesniku. Dosao je iz daleke zemlje. I ko bi rekao da će se toliko ljudi okupiti, sala je bila skoro puna. Dosao je I onaj dosadni Tv snimatelj da snima, gurkao se I tražio najbolje mesto. Ozbiljne gospodje I bogatiji ljudi su seli u prve redove da ne propuste ništa a možda su I slabije čuli. Ko to zna. Uvek ima neko ko sedne u prve a neko u zadnje redove. Bas kao I u autobusu. On je sedeo za stolom prekrivenim crvenim stoljnjakom sa jednom babom sa leve strane I jednim ozbiljnim bradonjom sa desne. Par zgodnih žena koje su trebale da čitaju sedele su po strani, nervozno su mlatile nogama premestajuci cas jednu cas drugu I navlaceci suknje koje su se nestasno I bezobrazno podizale na gore otkrivajuci kolena. Samo su zbunjivale muski deo publike koji tako nije mogao da obrati paznju na pesme. Namrgodjeni rodjak je sedeo pored njih, sukao brkove I zalizivao dugu kosu. Pocelo je citanje pesama, svi su se trudili da sto glasnije čitaju a pesnik je strpljivo cekao svoj red.
Najzad je izasao, polako kao da nije nikakvo posebno vece I poceo da cita dubokim glasom, polako. Pa on je najbolje poznavao svoje pesme koje je u muci stvarao. Zašto sad da zuri.
Bljeskali su flesevi fotoaparata na koje nije bas navikao. Dok je citao mislio je zašto piše. Čini mu se da I ovde vecina njih ne procita nijednu knjigu mesecima, Dosli su da bi ih neko video I da bi oni nekoga videli. Gledao je muzeve koji sa dosadom pokusavaju da se skoncentrisu dok žene pored njih lepo obucene, sanjare ko zna o cemu. Ne izlaze bas često, ponekad na neku zabavu ili u Crkvu. Par njih se bori sa decom koja se bacakaju po njihovim krilima. Iz susedne prostorije cuje se gradki amaterski orkestar koji uvezbava kola. Pesnik bi najradije prekinuo citanje I osvezio se casom vina ali doneli su samo plasticne vode koja nema nikakvog ukusa. Poceo je citanje rodoljubivih pesama to ovde u daljini vole dacuju najviše, osecaju se veci rodoljubi ovako izdaleka. Mastaju da Zemlja u koju se verovatno neće nikada vratiti postane jaka, perspektivna, slavna. A on, pesnik cita pesme o gladi, muci.
Onda pogleda gomilu I ugleda nju. Prepoznao je, lici na Romanovu. Zazeli da cita samo ljubavne pesme. Najavi publici da će odrecitovati par ljubavnih pesama. Sve reci uputi njoj. Ona je sa dosadom igrala neku igricu na telefonu, samo bi povremeno podigla pogled. O kako je zeleo da mu uzvrati istim pogledom. Dosta je u njegovom Zivotu muke, jedino čega se seca to su lepe žene I ljubav. Rodjak ga je prekinuo najavljujuci glumacku tacku.
On se vrati za svoj crveni sto, ponudise ga vodom, on odbi, kad bi barem cigaretu zapalio.
Zašto piše, pomisli opet, mogao je stosta u zivotu da uradi, samo da ga pesme nisu opsedale. I kad zaspi on ih sanja, one ga prate, mole da ih uzme, da ih zapise, da ih dosanja. Dugo je sam, uvukla mu se u kozu I bazdi kao pokvarena riba. Glumac se zaneo pa je najavio I drugi monolog. Pesnik se seti kako je kao mladic buntovnicki zapalio svoju knjigu, kako je masa urlala, milicija je mlatila sve koji sum u bili u blizini. Nekada su se dizale revolucije pesmama, uspavljivala deca, izjavljivala ljubav. A ona igra igricu na telefonu.
Kakva su ovo vremena, star sam, pomisli on. Predugo sam sam, jedino drustvo mi je kamenje I par ispicutura koje sede u kafani po ceo dan. Opet su lepe žene izasle na scenu, recituju moje pesme a ne razumeju ih, ne osecaju. Barem su lepe, pogledaj samo te noge.
Ali ona Romanova, ima pogled koji me muci. Video sam par puta, ima plave oci I neku veselu tugu u njima. Ko je ta žena, devojka, šta li je.
Zavrsise recitovanje, a onda baba poce svoju odu njegovom pesnistvu. Jedna devojka odsvira na viloni „ Tamo daleko”. Uvek pusti suzu kad cuje tu melodiju. Vidi da I neki u publici otiru nešto sa obraza. Konacno se zavrsilo vece, publika nagrnu za sto da kupi knjigu I da je on podpise.
Seo je za sto, pitajuci svakoga za ime. Brzo je pisao posvete, knjige su se samo smenjvale. A onda je dosla I ona.
Nasmesila se I rekla ime. On je napisao posvetu Romanovoj. Ona ga pogleda zacudjeno, a on joj odvrati zbunjenim decackim pogledom. Tek sada je mogao videti I njena lepa ramena, glas.
Video je kako mu donosi vino, naga. Još se vise zbunio. Neko je iza nje pozurivao. Ona se opet nasmesi I zahvali. Izgubio je u gomili, knjige je potpisivao sve brze ne bi li ustao.
Kada je zavrsio, hteo je da je potrazi. Okupise ga starije gospodje sa crvenim ruzovima I zakokodakase u glas. On je pokusavao da odgovori na pitanja, uglavnom rodoljubiva.
Da, biće uskoro izbori, jeste opala je valuta, nezaposlenost je još veca nego prošle godine. Prodaju se fabrike. Jeste, izdrzacemo mi, navikli smo na sve, na bombardovanje.
A onda ga samoca još vise stisnu, tako da ostade bez daha.
Otisao je do sanka da naruci konacno pice. Iza ledja ga neko prstom lagano dirnu, on odskoci, bio je veoma golicljiv. Romanova.
Pocese ozbiljnim razgovorom. Rece joj da trazi ženu. Dosadilo mud a živi sam
Ona se nasmeja I rece da će mu pomoći. Poznaje neku babu koja je ostala udovica.
Pa ona ima smilsa za humor, pomisli on.
I opet mu se stvori ona slika kako ga sluzi vinom.
Pridjose ,u par poslovnih ljudi u odelima I zapocese pricu. Ona ostade po strani, listajuci knjigu. Ljubazno im je dogovarao pokusavajuci da se priblizi Romanovoj. Kad je stao pored nje rekao joj da strasno lici na glumicu koja je glumila cerku ruskog cara. Ona se samo smesila. Rekla mu je da zaboravio u posveti da napise I ime njenog muza, rekla mu je ali on nije čuo. Uze knjigu I zapisa ime.
Razocarano, naskrabao je tako da se ime nije moglo procitati.
Poslovni ljudi ga uhvatise ispod ruke I narucise turu pica. Kada se okrenuo nje vise nije bilo.
Istrcanapolje. Sneg je I dalje vejao, još jače, automobile su bili prekriveni snegom. Zapalio je cigaretu, ispustio dim. Gde je nestala, mislio je.
A jedna pesma mu zagolica bradu, izvirivala je iz kosulje I kezila se. On je gurao nazad, ljut I besan.

Opet ću biti sam.