Оцила

Та четири оцила, што на грбу стоје
Посматрају Србију и судбину нам боје.
Боје је у црвено, наше крви боје.
Станем поред њих и гледам стадо своје.

И очи ме боле. Раздори све већи.
Далеко смо од слоге, сувишно је рећи.
Наше стадо без пастира сад Бaлканом лута.
Јер нам мито и корупција постали водичи пута!
Под грлом стоје ножеви. У рукама џелата.
На обрису оштрице видим видим лице брата!
Не смем ником да верујем, не смем чак ни себи.
Иако ми вуна, веруј мало вреди.

Ни пашњака више родних нигде нема.
Она овца звонара у хладу стада дрема!
Глобално село, чобаницу ставило.
Стадо са Балкана добро је заградило!
И при том још пар база на Балкан је посадило.

А било је пастира! Давнина их дала.
Та четири оцила деспот Стефан спојио.
По узору на византијски српски грб нам створио.
Носили га поносно средњовњковни владари
А онда га Милошу Обреновићу дали.
Он га дао даље, и дан данас стоје
На застави Сбрије четири оцила виоре!
То оцило служи, бар колико знам...
Да ватру створи варницом, после ударца !!!