awake kaže da je Bog/Svest jednina svih jednih. Ljubav sama. svako jedno sebe bezuslovno daje jednini tj. tom jednom Ja.

vernost tj. ljubav između dve osobe/duse je na nivou razuma bezuslovno davanje jedno drugome. ljubav ovozemaljska nas priblizava Bogu/Ljubavi.

Mogu da pokusam da ti ispricam jedan hadis(Islam) kada je Bog stvarao pa je prvo stvorio Raj i poslao jednog viseg anjela da Mu kaže šta misli. Kad se vratio Anjeo rece: nema coveka na Zemlji koji ne bi dao sve na svetu(Zemlji) da bude tamo. Zatim je Bog stvorio Napore i Lutanja („Trnovitost”) i poslao istog tog andjela da vidi i da Mu kaže: ...nije se taj rodio ko to može da prođe(čak ni sa dovoljan 2), odgovor bese. Zatim je Bog stvorio Pakao...isto to... odgovor: ne postoji covek na Zemlji koji se na plasi Pakla i koji ne bi sve učinio da ga izbegne. I na kraju četvrta stvar koju je Bog bio stvorio bila/bilo je iskusenje: odgovor već znamo, naravno, a zavrsava se recju/pojmom: odoli!
Ovo kratko napisanije/stivo sam delimicno sam izmislio tako da molim cenjene citatelje, kao i samog Koko-roko-a, da me ne hvataju/drže za reč, i da mi; po mogućstvu oproste.

ljubav daje snagu da se odoli iskusenju.
kusnja je tu da proba snagu ljubavi, ergo...

to je prosto, roco.
nema tu filozofije. nema tu ontoloskog ni etickog.
to je proba ljubavi i iskrenosti prema sebi samom- da li ja stvarno volim tog nekog pa me neće neko drugi odvuci od toga, koga volimo.

sto opet, ne znaci, da ja mislim da smo svi isti.
ima veoma seksualnih ljudi. strastvenih, vrucih. oni možda teško odolevaju svojoj putenosti.

nismo svi rođeni sa istom kolicinom energije.
neko se rodi kao iebac i mora da iebe šta stigne.
nečija energija je bledunjava.
neko se zabije u manastir i čak i ne onanise.
nema potrebu!
neko mora da karra.

tja.
možda je to do Usuda?
;)