Osećanja
Šta su osećanja, šta ona znače i kako bi trebalo da se odnosimo prema njima? Filozofija osećanja postavlja upravo ta pitanja. Mnogi su se filozofi bavili osećanjima i različito ih tumačili.
Osećanja su deo našeg identiteta i našeg neposrednog odnosa prema samima sebi i prema svetu. Pomoću osećanja − bilo da je to sreća, tuga, strepnja, strah, ljutnja ili očajanje − mi spontano zauzimamo stav prema stvarnosti i pre nego što počnemo da razmišljamo i analiziramo.
Osećanja nam daju uvid u to ko smo i koje vrednosti zastupamo. Ali ne smemo dozvoliti da osećanja sama vladaju. Moramo da razmišljamo o njima, ne samo da bismo razumeli sebe već da bismo razumeli i druge. Osećanja nam mogu pribaviti uvid do koga ne možemo doći na drugi način. Ona, međutim, mogu biti i izraz pogrešnog tumačenja stvarnosti i tako nas navesti na pogrešan put. Stoga jedino ravnoteža osećanja i razuma nudi osnovu za pravi uvid u mnogostrukosti života i savladavanje svih njegovih aspekata.
Ljudi sa juga imaju sire pore, siri dijapazon osjecanja nego ljudi sa sjevera. Ljudi sa juga bjesne, vole se, svadjaju, prave face, mrze, jače, dublje. Ljudi sa sjevera prave kompromise i sa osjecanjima, ne
izgaraju, hladno i toplo je mlako, crno i bijelo je sivo.
A ipak mi kažemo za/od-ljubiti se(sebe).
A ipak Englezi kažu Fall in Love; Fall out of Love;
(ispadnes iz ljubavi na majcicu zemlju, tresnes, boli te, imaš uboje)
