14. oktobar 2009. u 11.31
Pitanje je da li je Isus zaista postojao. Postojalo je nekoliko vagabunda koji su isli okolo i obmanjivali narod.
Ljudi su poverovali u MIT o Isusu, koji su sami stvorili, jer se to poklopilo sa nekom potrebom u njima. Sa potrebom za zastitnickim OCEM, koji im salje glasnika, kao dokaz da ON BOG zasigurno postoji. Sa njihovom potrebom za MORALOM i ZAKONOM. Ne ubi, ne kradi, ne vrsi preljubu, ne zavidi, itd.
Mada mi se svidja ono sto piše u 'Udarac Ruskih Bogova', da je hrišćanstvo religija koju su smislili Jevreji, da bi unistili ljude i zavladali celim svetom. Izmislili i nametnuli je.

Kao sto su nekad razapinjali ljude na krst, tako smo svi mi ustvari ZAISTA i stalno, svako od nas, duhovno, mentalno, emotivno, razapeti na KRST između: bozanskog i animalnog, razuma i osecanja, trenutka i vecnosti, aktivnog i pasivnog, proslosti i buducnosti, pozitivnog i negativnog pola/electiciteta.
Da nije tako, ne bismo izgledali kako izgledamo, tj. ne bismo imali dve ruke i dve noge i dva oka i ne bismo postojali kao dva pola - musko i zensko. Sam covek izgleda kao krst, kad raširi ruke.
Sad će neko da kaže da sam pomesala babe i zabe, ali bas me briga.

Mislim kao sto je u jednom trenutku razvoja coveka hrišćanstvo i krst izrazilo neko saznanje o nasoj dualistickoj prirodi i o potrebi da je premostimo, uz pomoć moralnih normi i zakona, tako je ono pomoću institucije crkve, okovalo ljude dogmom.
OK tu lekciju smo naucili, ne treba nam vise, vreme je da idemo DALJE.
Ali ne, institucije crkve su jake i hoće da okuju coveka da bi ga kontrolisale.