Da li će biti moguće ukinuti privatno vlasništvo jednim udarcem?

Ne, kao što postojeće proizvodne snage ne mogu biti uvećane jednim udarcem do nivoa koji je potreban za stvaranje komunalnog društva.

Najverovatnije je da će proleterska revolucija transformisati postojeće društvo postepeno i da će biti sposobna da ukine privatnu svojinu tek kada sredstva za proizvodnju budu raspoloživa u dovoljnoj količini.

Koje će biti posledice konačnog nestanka privatnog vlasništva?

Društvo će uzeti sva sredstva proizvodnje i trgovine, kao i razmenu i distribuciju proizvoda, iz ruku privatnih kapitalista i upravljati njima u skladu da planom koji se bazira na raspoloživosti resursa i potrebama celog društva. Na ovaj način, što je najvažnije, biće ukinute sve loše posledice koje se sada vezuju za krupni kapital.

Više neće biti kriza; proširena proizvodnja, koja u sadašnjem društvu znači hiperprodukciju i stoga odlučujući uzrok bede, biće nedovoljna i trebaće da se mnogo više proširi. Umesto stvaranja bede, hiperprodukcija će prevazići elementarne zahteve društva da obezbedi satisfakciju potreba svih; stvaraće noev potrebe, i u isto vreme, sredstva njihovog zadovoljenja. Postaće uslov, ali i stimulus, novog progresa, koji više neće bacati društveni poredak u konfuziju, kao što je to činio progres u prošlosti. Krupna industrija, oslobođena pritisaka privatnog vlasništva, doživeće takvu ekspanziju da ćemo ono što danas vidimo smatrati sitnim kao što manufaktura izgleda sitnom u poređenju sa krupnom industrijom našeg vremena. Razvoj industrije će omogućiti društvu dovoljnu masu proizvoda da zadovolji svačije potrebe.

Isto će važiti za poljoprivredu, koja takođe pati od pritisaka privatnog vlasništva, i koju koči podela privatnih poseda na male parcele. Ovde, postojeća poboljšanja i naučne procedure će biti primenjeni u praksi, rezultujući skokom napred koji će društvu obezbediti sve proizvode koji su mu potrebni.

Na ovaj način, takvo mnoštvo dobara će moći da zadovolji potrebe svih članova društva.

Podela društva u različite, međusobno neprijateljske klase će onda postati nepotrebna. Zaista, ne samo da će biti nepotrebna, već i neodrživa u novom društvenom poretku. Postojanje klasa potiče od podele rada, a podela rada, kakva je do danas poznata, kompletno će nestati. Jer mehanički i hemijski procesi nisu dovoljni da dovedu industrijsku i poljoprivednu proizvodnju do nivoa koji smo opisali; kapaciteti čoveka koji ih koristi takođe zahtevaju odgovarajući razvoj.

Baš kao što su seljaci i manufakturni radnici poslednjeg veka izmenili ceo svoj način života i postali prilično drugačiji ljudi kada su uvučeni u krupnu idustriju, na isti način, komunalna kontrola nad proizvodnjom od strane celog društva, i rezultujući novi razvoj, zahtevaće potpuno drugačiju vrstu ljudskog materijala.

Ljudi više neće biti, kao što su danas, potčinjeni jednoj grani proizvodnje, vezani za nju, eksploatisani od strane nje; neće više razvijati neke svoje veštine na račun drugih; neće više znati samo jednu granu, ili jednu granu jedne grane proizvodnje. Čak i današnja industrija nalazi da su takvi ljudi sve manje korisni.

Industrija koju kontroliše društvo kao celina, i koja radi po planu, pretpostavlja potpuna ljudska bića, sa ravnomerno razvijenim veštinama, sposobnim da vide sistem proizvodnje u celosti.

Forma podele rada koja nekoga čini seljakom, drugog obućarom, trećeg radnikom u fabrici, četvrtog berzanskim mešetarom, već je potkopana mašinerijom i potpuno će nestati. Obrazovanje će omogućiti mladim ljudima da se brzo upoznaju sa čitavim sistemom proizvodnje i da prelaze iz jedne u drugu granu u skladu sa potrebama društva ili njihovim opredeljenjima. To će ih, stoga, osloboditi jednostranog karaktera koji današnja podela rada stvara kod svake individue. Komunističko društvo će, na ovaj način, omogućiti svojim članovima da mu stave sve svoje veštine na raspolaganje. Ali, kada se ovo desi, klase će nužno nestati. Sledi da je društvo organizovano na komunističkoj osnovi nekompatibilno sa postojanjem klasa, sa jedne strane, i da sama izgradnja takvog društva daje sredstva ukidanja klasnih razlika sa druge.

Posledica toga je da je razlika između grada i sela osuđena na nestanak. Upravljanje poljoprivredom i industrijom od strane istih ljudi je, pre nego od strane dve različite klase ljudi, ako ne samo iz materijalih razloga, nužan uslov komunističke asocijacije. Nestanak poljoprivredne populacije na zemljištu, zajedno sa prenaseljenom gradskom populacijom u velikim gradovima, uslov je koji odgovara nerazvijenom stanju i poljoprivrede i industrije i već sada se može osećati preprekom daljeg razvoja.

Ova opšta kooperacija svih članova društva u cilju planske eksploatacije proizvodnih snaga, ekspanzija proizvodnje do tačke gde će zadovoljiti potrebe svih, ukidanje stanja u kome se potrebe jednih zadovoljavaju na račun potreba drugih, kompletna likvidacija klasa i njihovih konflikata, zaokružen razvoj kapaciteta svih članova društva kroz eliminaciju postojeće podele rada, kroz industrijsko školovanje, kroz uključivanje u raznovrsne aktivnosti, kroz participaciju svih u zajedničkom zadovoljstvu, kroz kombinaciju grada i sela - ovo su najvažnije posledice ukidanja privatnog vlasništva.

ФАБРИКЕ РАДНИЦИМА