OK. Dete znaci skrece paznju na sebe. Šta to znaci? Da mu je potrebna paznja. Šta je tvoja ideja? Da mu je uskratis. Šta mislis, koliko uspesno će da radi „ignorisanje”?

Sa decom su stvari krajnje jednostavne... Oni uvek kažu šta im treba. Problem nastaje kada mi mislimo da bolje znamo šta njima treba od njih samih. Evo recimo tvoj primer. Dete trazi paznju ali ti kažeš već je dosta paznje dobio. Jel nemas osecaj da nešto tu stoji nakrivo?

Zamisli da si vegan (ništa zivotinjsko, sir, jaja i sl, pored mesa) alergican na brasno na srpskoj svadbi. Da li je moguće da dodjes kuci gladan? KAKO možeš da dodjes kuci gladan - svadba, ej, hrane ima da se gadjas.

Na isti način tona paznje poklonjena detetu je kao prasetina i svadbarska torta ponudjena tebi koji si vegan. Zato je dete još gladno paznje.

Slazem se, potpuno, sa Leom (za divno cudo :) ).

Šta znaci „dovoljno paznje”? Koliko je to dovoljno? Prema vasim ili prema djetetovim kriterijumima?

Po meni, bitno je dati paznju kad dijete to trazi, a ne kad mi samo od sebe mislimo da treba i forsiramo hajde ovo ili ono ili ovako, kad nama odgovara. Kad MI imamo vremena, pa ga koristimo „e hajde sad ću ti se posvetiti i dati paznju”, bez pitanja da li je ta vrsta paznje u to određeno vrijeme bas potrebna. Nekad i djeca trebaju svoj mir.

Pozdravljam vas