Tako je heroina...raznezih se. Joj, prebrzo rastu, treba ih se „ namaziti” sto vise. Moje dete dok samo nije pobeglo od mene spavalo je sa mnom.

oko toga si trebala razmišljati pre druge bebe (ako sam dobro razumela imaš dvoje dece) jer dovoljno je velika promena za starije dete sto vise nije jedino, a sad još treba da je „izbacis” iz svog kreveta... to može vrlo lako da protumaci kao odbijanje i da razvije ljubomoru u odnosu na bebu koja joj je „otela” mamu...

ja ne bih ništa na silu...

možda da je pustis da zaspi kod tebe, pa je onda prenesi u njenu sobu/krevet... ili da ostanes sa njom dok ne zaspi u svojoj sobi/krevetu, pa se onda polako isunjas :o) ...

i ovde su nam godinama punili glavu kako deca gotovo pod svaku cenu moraju da imaju svoju sobu i krevet od prvog dana, da bi u poslednje vreme krenuli sa nekim novim studijma koje sad zagovaraju da možda i nije loše da deca budu u roditeljskoj sobi... malo, malo pa neki ekstremni zakljucak krenu da forsiraju... na to se ne vredi mnogo trzati...

ako dete trazi tvoju blizinu, a ti si u stanju da mu je podaris - zašto ne?

Pa možeš i da uzmes neku posteljinicu za nju u fazonu Dora,ili Cinderela itd... pa joj to fino pokazes da joj se svidi i da zna da će spavati tu i pokrivati se sa cinderelom ili nekim drugim crtanim junacima...pa jastucici sa njihovim likovima ihhhh ne bi trebalo da bude problem šta znam.

Prvo da kažem koju prije nego ti dam savjet :)

Meni to uopste nije „slatko” to da dijete spava sa mnom. Mislim, sve to divno i krasno zvuci, ali kad ja čitavu noc se budim jer se bojim da je ne nagnjecim, ugusim, pokrijem pokrivacem po glavi...ili kad se ono raširi po čitavom krevetu a tebe stjera na ivicu pa se sav ukocis i nicim ne možeš da mrdnes da se beba ne bi slučajno probudila... Ma idi! Ja stvarno ne znam kako ljudi to mogu.

Moja cerka je od prvog dana spavala u kreveticu u svojoj sobi. Jeste mi nekad dolazilo da je stavim kod sebe pa da se malo mazimo, ali sam se suzdržavala jer sam znala da ne treba da joj remetim rutinu i njen mir zarad svog nekog hira. Imale smo mi drugo mjesto i vrijeme za mazenje, a spavanje se zna za šta sluzi.

Druga stvar zašto mislim da dijete ne treba da boravi u istoj sobi gdje i odrasli, tj. spava je sto odrasli disu i pokupise bebi kisik. Pored toga, okrecu se, prde, hrcu i šta ti ja sve znam... Sve to može da izgleda da bebi ne smeta i da ona spava, međutim sve te male trzavice beba osjeti i tako rijetko da može da udje u REM fazu sna pa se zato nikad čestito ne naspava. A i kako bi jadna kad taman sto pocne da utanja u san, a mama se okrene ili tata zahrce! Uzas!

Tebi nema sad nikakve lake ili bezbolne solucije. Tu naviku koju si joj napravila, sad moras da razbijes i trpi sad to plakanje dok se ne navikne na novu rutinu, tj. da treba da spava u svom krevetu. Nadam se da neće potrajati dugo već samo možda nekoliko dana ili nedelju. Sto duže joj tetosis i tjesis je, to će duže trajati. Znaci budi doslijedna i pusti je da place tih nekoliko dana dok se ne navikne.

Potpisujem bt...

Moja deca su od rođenja imala svoje sobe i krevetice a to samo zato što nisam htela da prolaze kroz ono kroz šta sam ja prolazila kao dete kad su roditelji resili da je vreme da predjem u svoju sobu i u svoj krevet. I dan danas ne volim da spavam sama i uvek imam neki strah... Mislim da roditelji prave deci medvedju uslugu kad ih stavljaju da spavaju sa njima u krevet jer loše navike pri spavanju se teško isprave kasnije.
Divno mi je kad vidim svoju decu kako su spokojni i mirni u svojim sobama i u svojim krevetima. Oni ne znaju šta je to plasiti se mraka ili samoce jer su od prvog dana navikli da je taj njihov krevetic mesto za odmor.

Za postavljacicu, nemoj da brines, samo polako i opusteno i sve će doći na svoje mesto. Puno price i objašnjenja i nikakvog forsiranja.
Cerkica ti je dovoljno velika da može uz tvoju pomoć da izabere sve sto je potrebno za njenu sobu, od boje zidova preko namestaja do posteljine i ukrasa za sobu:-) Neka ona sve sama izabere i neka napravi sobu onako kako bi ona volela, da se oseca da je to nešto njeno. Kad to sve sredite onda napravite jednu lepu zurku u kuci kad ona postaje velika devojcica i prelazi u svoju novu sobu. Mozete i da joj kupite nešto za poklon tek toliko da se oseca „special”. Procitaj joj knjigu koju ona izabere, kad zavrsis ugasi svetlo i lagano je miluj po kosi dok ne zaspi. Možeš da stavis „night light” u sobu da nije potpuni mrak ako se dete plasi. Ako se probudi u toku noćinemoj je uzimati kod sebe u krevet već ponovo sedi pored nje i miluj je po kosi dok se ne smiri. Sigurno će uzeti nekoliko noćidok se ona ne navikne i ne vidi da si ti ipak tu kad joj zatrebas. Samo budi uporna i nemoj joj pokazivati da je tebi to još vise teško nego njoj. Svako jutro joj reci kako si ponosna na nju i kako je prava velika devojcica;-)
Sve najbolje ti želim!

Još jednom beskrajno se zahvaljujem,svima vama na lepim rečima,razumevanju i naravno korisnim savetima..
Druga noc po redu,moram priznati teško je,mogu primetiti da ide laganije:))) Hvala od srca ..srdacan pozdrav svima vama ♥ ♥ ♥

zeljo,

ovo sam prvi put u zivotu čula.

Nemam komentar!

Ma da.. verovatno je mnogo vise higijenski da se deca udave u sopstvenoj povracki što se često desava kod beba, ili u krvi koja može da im krene na nos.. dok roditelji mirno spavaju u svojoj sobi.. Zeljo.. strasno! Ti si trebala da se rodis u Sparti.

Naravno da svako treba da radi po svome.Ja hvala bogu imam celi dan da svoje dete mazim,ljubim i pazim.Noc je za spavanje,a za mamau i tatu da imaju svoje vreme.Mi smo imali monitor sa kamerom do 6-tog meseca.Znala sam i naviti sat da proverim kako spava.Nema razloga za svadjanje i napade.PO mom mišljenju nije higijenski spavati sa detetom,ali to je smao moje milsjenje.Najviše bi me bilo strah tog odvikavanja jer znam da deci jako teško pada i malo ih to zaboravlja.Opet svako po svome...svet ne bi bio zanimljiv da smo svi isti

uzdravlje

Ringispil,

Ja nešto ne znam da je dokazano da je smrtnost beba koje spavaju same veca od onih koje spavaju sa mamom i tatom. Mislim, kao sto i ti možeš da kažeš da dijete može da se udavi u svojoj krvi ili kad bljucne, mogu i ja da kažem da može da se ugusi kad ga tata slučajno prignjeci a mama nabaci pokrivac preko glave. I to je moguće, zar ne?

@zelja - način na koji iznosis svoje mišljenje je vrlo agresivan, a bez ikakvog razloga. sve i da imaš argumente za 10-ku vrlo je ruzno i odbojno kad ih tako prezentujes, jer verovala ili ne takav nastup je daleko vise od „iznosenja” i vise se granici sa „nametanjem”...

što se tiče tvrdnje da deca jako traumaticno dozivljavaju odvajanje i odvikavanje od spavanja u roditeljskom krevetu ili sobi - sa tim se apsolutno ne slazem. zavisi od dece, roditelja, pristupa i hiljadu faktora...

iz licnog iskustva - mi nikakvih problema nismo imali da našeg sina prebacimo u njegovu sobu. jednog vikenda sam ga pitala „oćeš da ti mama namesti krevet u tvojoj sobi kod tvojih igracaka?” i on me je strucno izignorisao :o). nisam ga presirala, nego sam tako u par navrata pokusala da mu predstavim ideju spavanja i uopste kao neki, aj da kažemo „osecaj vlasnistva” u odnosu na njegovu sobu... iduceg vikenda smo zajedno pospremili sve njegove igrackice i ja opet onako usput prokomentarisem: „vidi kako ti je lepa soba, tu bi ti bas lepo dosao tvoj krevetic, oćeš da ga prebacimo?” i on skoci na noge i kaže: „ajde!” otrcao sam u nasu sobu svuko posteljinu sa krevetica, uzeo da se nateze sa dusekom... i mi ga prebacismo u sobu... tad je imao oko 2 godine.
iako već bez problema 2 godine spava u svojoj sobi, ponekad trazi da ja ili tata ostanemo uz njega dok ne zaspi, ponekad se probudi ili otkrije u toku noći pa mu lakse da dotrci u nas krevet i ususka se, a ponekad sam ode u krevet, zaspi ko top i ne budi se do jutra...
ne silim ga ni na šta i ne primoravam ga bude nešto sto ja mislim da treba - pogotovo kako raste sve možemo lepo da se dogovorimo i nađemona pola puta...
nisam primetila ni da ima traume od odvajanja ni da ima zdravstvenih problema jer je bio izlozen nehigijenskim uslovima spavanja u roditeljskoj sobi, niti muž i ja imamo problema zbog izgubljenog komfora...
ne kažem da je kod svakog tako i da kod svakog treba da bude tako, ali eto na osnovu licnog iskustva mogu da kažem da odredjene tvrdnje (ma koliko agresivne) ipak ne piju vodu u svakom pojedinacnom slučaju...

Nemam reci.. zapravo.. kao što se moglo i ocekivati, lista argumenata je iscrpljena i jedino sto ti je preostalo je prostoca.. jadno...

Ovde je ocigledno ko ima traume i kakve.. Poznato je da nasilnici poticu najcesce iz nasilnih porodica, pa tako i oni koji su bili još kao bebe odbaceni i nezeljeni, eliminisani u drugu sobu pod raznim tuznim izgovorima isto to rade i svojoj deci, a kasnije to racionaliziju lupetanjima da je to za njihovo dobro. A vidim da osim sa roditeljima imaš i traume sa profesorima, sto znači da te ni u skoli nisu voleli? S obzirom na nivo IQ-a i način komunikacije, mislim da je jasno i zašto.. U stvari, meni je tebe zao..;-(((

Sani

Ne znam sto si toliko iznenadjena da postoje ljudi koji i ne održavaju bas higijenu na zavidnom nivou? Samim tim sto su roditelji ne mora da znaci i ono prvo... Druga stvar, ne dovodi se u pitanje nečija licna higijena (pretpostavimo da se svi redovno tusiraju i ostalo pred spavanje), već sasvim normalan i prirodan proces kroz koji ljudsko tijelo i koza prolaze preko noći

Profesorka,

Mislim da je krajnji red da stavimo tacku na nasu raspravu. Jer znaš kako kažu u nasem narodu„”Ne hvataj se u kolo kad ne znaš da igras.„ Pa kako možeš da ocekujes da ti tako fina, elokventna i sa visokim koeficijentom inteligencije možeš da se svadjas sa mnom ovako prostom i drskom? Pa ne ide... :) Prema tome, pst.”

Svadate se bez ikakvog razloga.
Roditelji se odlucuju za krevetac ili za zajednicki krevet kad se maleno rodi, a maleno i te kako zna da pokaze šta voli, a šta ne.
Imam tri sina i tri razlicita iskustva:
Najstariji, stavljan u svoj krevetac od početka i vristanje od početka. Nije volio i tacka. Najdraze mu je bilo da spava izmedu muza i mene. Muž je u tome uzivao, a ja sam ostala hronicno nenaspavana bas iz straha da se ne okrenemo i ne legnemo na njega ili ga pokrijemo sa jorganom ... Milion razloga. Kad je malo narastao, opet smo pokusali da ga stavimo u krevetac koji je bio direktno uz nas krevet i opet ništa. Plakanje, urnebes od traume. Kako je vrijeme prolazilo i moji razlozi su se mijenjali. Brinula sam se koliko je zdravo za djecaka od 3 godine da i dalje spava sa nama???? Onda se njegov brat rodio, kupljen krevet za „velike” djecake i on je bez problema to prihvatio. Naravno procedura je bila svako vece. Citanje price, mazenje leda i kose dok ne zaspi i tako sve dok nije napunio 4 godine. Od tada se samo prica citala, malo mazenja i svi sretni i veseli.
Srednji sin:
Od trenutka kako se rodio, spavao je u krevetcu. Nahranjen, pomazen i zaspi kao sretan. Nikad nikakvih problema nije bilo.
Najmanji sin: Kako kad. Nekad bi zaspao u krevetcu, a nekad iskljucivo ako je sa nama u krevetu.
Poenta duge price je sljedeca:
Djeca su razlicita. Šta god mi kao roditelji odlucili da je najbolje, djeca i te kako diktiraju ritam. Znam, mnogi bi rekli da sam trebala biti istrajna i furati svoj fazon, ali ja se vrlo dobro sjecam svog sina i njegovog iskrenog straha od krevetca. Inače i dan, danas (11 godina star), on je najosjecajniji i najstrasljiviji od njih trojice.

Tako drage moje nemojte se svadati.

Za postavljacicu teme:
Samo polako, kroz pricu i puno paznje i ljubavi, malena će početi da spava sama kada bude spremna. Uvedite neku rutinu, pricanje price, citanje knjige, mazenje. Govorite joj kako je ona sad velika i kako je velika pomoć mami. To radite u toku dana, tako da se ona osjeti vaznom. Neka vam pomogne oko kucnih poslova, kad kuhate rucak ili perete ves. Otidite i zajedno kupite posteljinu za njezin krevet, neka ona izabere. (možda je to već neko savjetovao)
Sve najbolje :).

Mislim da je svako dijete prica za sebe i da postoji miliona razloga zašto se odredene stvari odvijaju na način na koji se odvijaju.
Već sam navela kako mi je najstariji sin po prirodi strasljiv i ne voli ništa sto je novo, a naucio je da ide u wc sa 2 i po godine.

A pitanje zašto malena od tvoje prijateljice treba još uvijek da nosi pelene može imati hiljadu i jedan odgovor.
Ne kažem, možda je razlog to što ti mislis, ali možda i nije.

Dobro bre zenturaco jel hoćeš ti meni da se skines s vrata ili šta? Totalno si opsednuta mojim postovima i to već prerasta u bolest. Moj klinac je skinuo pelene sa 2 god 4 meseca za 3 dana, i NIKADA se nije upiskio ni danju ni nocu. To sto tvoja mala to još uvek radi samo govori u prilog mom predhodnom postu!

Ne dusho... mislim da lekici trebaju onoj osobi koja svoje siroto dete drzi u mracnoj sobi samo od rođenja, čije dete dan danas piski u gace, koje se samo igra (jer majku i to mrzi verovatno), i koje se samo seta boso po plazi bez nadzora roditelja pa postaje žrtva ujeda.. i koja je opsesivno kompulsivno opsednuta telesnim izlucevinama...i tacka na ovaj slučaj vishe.. smorila si za medalju!

Na ovakav primitivizam i nedostatak elementarne inteligencije, kulture i kucnog vaspitanja zaista nemam nikakav komentar. Slobodno nastavi da se svadjas.. ali sama sa sobom.

Ako su nam ovakvi profesori u skolama jadna nasa deca.

Ja sam sa mojom mamom spavala do 11te godine. To je jedna od najljepsih memorija moga djetinjstva: mamina topla i mekana ledja i njena svilena pidzama.

Sada sam odrasla, udata i živim hiljade milja daleko od nje ali znam da me voli kao i prvoga dana.

Profesori ne rade sa klikerima već sa vasom decom. I ogromna je razlika da li su ta deca bila voljena, cuvana, mazena i pazena od rođenja, ili sutnuta u neku sobu, gde su samo mogla da navuku sve moguće vrste trauma, koje su im roditelji pod firmom osamostaljivanja (a zapravao je reč o najobičnijoj lenjosti, neznanju, egoizmu, primitivizmu i da ne nabrajam) priustili.
Onda se takva istraumirana deca ne snalaze ni u skoli, pa su takvim uzasnim roditeljima opet krivi neki drugi faktori, npr.. profesori.. jadno, tuzno.. šta reci...
sirota deca;-((((((((

A muzz, on spava na kauch ili u predsoblje?