Bubasandra, mislim da jeste jer ovakvo pitanje može samo dete da postavi a ne roditelj jednog deteta.

„da li nekad osećate ljubomoru na svoje dete, npr da je lepše, pametnije i bolje od vas i da vas to navodi da mu/joj ”pokazete„ kako i nije baš bolje, time što ćete mu se što više mešati u lični život, odluke, savetima prigovorima itd...”

Zao mi je sto mislis da to tvoji roditelji osecaju prema tebi te midlim da je vreme da sednes s njima i popricas.

„Uuuu bre Kalimerka, pa zar ti ne znaš da na ovakve tabu tebe odmah kreće drvlje i kamenje u cilju raskrinkavanja licnosti postavljaca teme kad se već nema šta pametno odgovoriti a ima se zašto lično naći pogodjenim??? I tebi svasta pada na pamet da pitas kad lepo ZNAMO da SVI roditelji cine deci SAMO najbolje, i da neki problematicni odnosi u porodici postoje samo u filmovima, i to ovim stranjskim, naravno. Ne znam gde ti živis, ali je ocito da ne živis u istom lalalendu kao i svi vidjeniji likovi SC-a. Stidi se!!!! ”

A, tebe još uvijek muci proslost?
Trese, nije da nije.

Nije tebi lako :).

Pravda i istina, u toj siromasnoj Srbiji gde siroti mladi „nemaju mogućnosti” da se osamostale, ja sam istovremeno studirala i radila i sebe sama izdržavala. Od roditelja posle 18. nisam ništa ocekivala, nisam invalid, pobogu! Svako ko je zdrav može u Srbiji da zaradi za stan i hranu, pitanje je samo da li HOćE.

Izvini tek sad iscitah sve,moja namera nije bila da budem drska i bezobrazna kao sto sam ti i rekla već gore,izvinula se unapred.Al vidim da nije obostrano.
Na prvo citanje mi uopste nije bilo jasno šta želiš,bila si mi jako konfuzna.
Kao sto rekoh postoje jako dobre knjige na tu temu,sto nevidim šta sam time loše rekla ili te uvredla.Nevidim šta je tu cudno jer to su ljudi,a niko nije savrsen,ja takve kao sto ti spominjes često srećem,ali sam imala prilike da upoznam osobu koja je jako zavidna na svoju majku jer je slobodna i izgleda jako dobro i živi zivot koji nije mogla dok je ona i njene sestre bile male.
Mislim da ako nekog tako nešto interesuje već unapred zna šta može da ocekuje na SCu.
Nisam draga zavidna,fala Bogu imam malu decicu i taj pojam mi je veoma stran kad su njih dve upitanju.

Sve njabolje

Mene uopste ne iznenadjuje da neko u vezu dovodi zabrane izlazaka/vremensko ogranicavanje istih sa podsvjesnom roditeljskom ljubomorom i ličnim kompleksima. Ipak nas ima svakakvih, pa razumijem da neko umjesto mozga ima i boraniju u glavu.

Ne mogu da dam konkretan odgovor na tvoje pitanje jer je moja cerka još mala i još nismo dosli do doba „izlazaka i provoda” mada, mogu već sada da kažem da ću i te kako da joj određujem kad, gdje i koliko može da ide i ostane - sve naravno primjerno godinama. I ne zato jer mi se može već zato jer ipak postoji kodeks ponasanja kome je roditelj duzan da nauci dijete. Je li bolje da ga ti kao roditelj ucis ili da to čini ulica i institucije??

U sustini sam mišljenja da roditelji koji su previse liberalni i koji druguju sa svojom djecom su ustvari samo velike kukavice koje ne smiju da prihvate odgovornost i late se veoma teskog posla, a to je da od sopstvene djece naprave ljude bolje od sebe samih. Roditelj treba da bude roditelj; drugova oni imaju dovoljno i u skoli i u komsiluku i na ulici.

Ne uzimajuci u obzir psihopate, svaki roditelj želi najbolje svome djetetu i MISLI (kljucna riječ) da mu čini najbolje. To nekad, ko sto neko već spomenu, nije dovoljno dobro. Ali ko sto si i sama rekla, svi smo mi ipak samo ljudi pa je i za ocekivati da imamo i pogotke i promasaje...

Godine su samo izgovor za decu da traže da im se da vise slobode. Zaboravljajuci da se za tu slobodu treba izboriti na taj način što se osoba može potruditi da se bez roditeljske pomoći izbori za svoje mesto pod suncem. Roditelji u okviru svojih mogućnosti mogu da deci pruze osnovne uslove, i da ih na vreme usmere pravilno.

Svidja mi se porodicni odnos kod Hindusa. Njihova kultura je takva. Roditelji žive sa svojom decom do kraja svog zivota. Ako žive u zasebnim kucama ili stanovima, daleko od dece, sa decom se redovno cuju preko telefona. Posecuju se za vreme religioznih praznika, supruznici se retko kad razvode, podržavaju jedni druge. Iako je njihova religija teska za pravoslavna shvatanja, jer praktikuju mnogobostvo, sto sacinjava prekrsaj Bozije Zapovesti „Nema drugog Boga sem Boga Jednoga”, kod njih je obrazovanje na prvom mestu. Hindusi u Americi ne rade cistacke poslove, radove sa azbestom i nema ih mnogo po fabrikama i magacinima. Ogroman procenat Hindusa imaju doktorate i magistrate. Razlog tome je to što u njihovim porodicama ima vise ljubavi. Ako se supruznici posvadjaju, oni jedni drugima i oproste. Decu odgajaju sa vise volje od Amerikanaca.

Uslovi zivota u Indiji su mnogo gori. Zbog strasne prenaseljenosti, Hindusi u Indiji iz siromasnijih slojeva odbacuju svoju zensku decu. Žene i njihove kceri su često u Indiji u zivotnoj opasnosti samo zbog njihovog spola, ako žive u siromastvu. Zbog toga kad dodju u Ameriku trude se svim svojim snagama da se izbore za svoje opstanke, pa nemaju taj izbor da se zadovoljavaju sa diplomom srednje skole. Isto tako su Hindusi među najuspesnijim nacionalnim manjinama u Americi. To im je omogućila samodisciplina kao i jeziva istina o tome šta ih ceka ako se budu morali vratiti u Indiju. Konkurencija među njima je velika zbog velikog broja pojedinaca sa zeljom za postizanjem istog uspeha.

Ne propagiram ovde Hinduizam, samo primecujem kod njih veci trud oko održavanja normalnih porodicnih odnosa. Kod njih nema gradjana drugog, treceg, četvrtog reda u okviru porodice. Clanovi porodice imaju određena zaduzenja, rade poslove koji im leze, i ne osuđuju toliko jedni druge. Stabilna, pozitivna, mirna atmosfera uslovljava zivotni uspeh pojedinca, sa time sto pojedinca motivise da se trudi sebe da poboljsa. Dete dobije dusevnu hranu, koja kao i sve sto jedemo nas čini boljima ili gorima. Kod Hindusa vlada veca sloga, zato i jesu uspesniji od Evropljana i Amerikanaca. Nisu sebični.

Srbi za razliku od Hindusa imaju mnogo bolje uslove da postignu isto.
Imaju najbolju Veru na svetu, najblizi su Bogu i idu u najlepse crkve.
Neka mi neko objasni zašto pored svih duhovnih krasota sto je Bog dao srpskoj dusi, sto ni jednoj drugoj na ovoj planeti nije dodeljeno, srpska deca ostaju vecno zeljna roditeljske ljubavi?

I o tome valja razmisliti, dok je još vreme, da ne bi pod stare dane trunili po starackim domovima.

Kalimero,

Cinjenice su slijedece: osobe kada napune 18 godina su zakonski punoljetne i odgovorne za sve svoje postupke. Dakle, ako odrasla punoljetna osoba, bilo 18/19/20/21 godinu stara, DOBROVOLJNO IZABERE da nastavi da živi kod roditelja na NJIHOV TERET, onda automatski sebi uskracuje pravo na KOMPLETNU slobodu. Biće onako kako gazda kaže, dakle izlaz do 'tada i tada'.

Mladi ljudi tih godina bas trebaju da pocnu da prave prve korake u samostalnom zivotu, uz ogranicenu podrsku roditelja i prijatelja. Dakle, zivot izvan roditeljskog doma treba da bude prioritet broj jedan u tim godinama a ne izlasci i provodjenje na tudji racun. Nije važno da li će ta mlada osoba da nastavi sa daljnim skolovanjem ili direktno u radnu snagu, važno je da pocne preuzimati svu odgovornost samostalnog zivota a ne da parazitira na racun roditelja.

Mlade osobe koje nemaju ambicije ili dovoljno hrabrosti za takav poduhvat sami sebe ostecuju i sabotiraju.

Nije mi jasno šta se htelo ovom temom, ali hajde...
Moje mišljenje je da roditelji ne treba da guse odraslu decu, ali odraslim ljudima nije mesto sa roditeljima, ako su zdravi i pravi. Ako neko izabere da se ne mice iz roditeljskog doma onda mora da bude spreman i na gusenje. I roditelji imaju pravo da žive još ono nešto vremena sto im je ostalo onako kako oni smatraju da treba. Pa ako im smeta glasna muzika ili drustvo koje ostaje kasno u sobi njihovoh odraslog deteta onda to treba i postovati...Od glasne muzike i drustva se lako dodje do mesanja u izbor osobe sa kojom odraslo dete provodi vreme ili je u vezi, do drzanja lekcija o zivotu itd. Neprirodno je da neko ima 25 godina, još studira,spava do podne, ocekuje od roditelja novac za dzeparac itd..Kao sto je neprirodno i da mu se roditelji mesaju u zivot. Znaci, osamostaliti se i odseliti, onda neće biti prilike i svi će biti zadovoljni, roditelji će ako mogu i kada mogu da pricuvaju unucice ako ih ima, dobro njima i dobro i mladim roditeljima, dobro unucicima, sve kako treba.

Čitam ovu Kalimerku (istina, na preskok, boli glava za detaljno citanje) pa se pitam Boze dragi kako li izgleda ovakvoj ženi stati na put. Kad je za temu u koju „nije lično umesana” spremna ovoliko da zasrafljuje, da sikce na ljude koje ne razume i da mlati svojim poganim jezikom - kako li je tek kada je se stvari ZAISTA ticu??

Pokusava da nekakvo limitirano zivotno iskustvo (svoje ili ogranicenog broja slučajeva iz svog okruzenja) razvuce preko cele srpske nacije i napravi univerzalno pravilo.

Sve u svemu, zasr@ala je do balcaka ceo topik svojim jedom i siktanjem.

Alter ego, a?

Lucifer, posto si mene direktno prozvao, odgovoricu ti, mada me razvoj ove diskusije navodi na zakljucak da jedni druge ne razumijemo u samom startu.

Pitas na koji način normalan student u Srbiji (ili bilo gdje na Balkanu) može da si priusti samostalan zivot? Vrlo jednostavno mada ne lako, treba ti volja i zelja za uspjehom te nada i strast za zivotom. Na isti način prezivljavaju studenti sirom svijeta, na komadu kruha i casom vode te borbom za opstanak.

Nemoj odmah letiti da me negativno ocijenis ;)

Saslusaj me: samostalna majka sa manje od $800 mjesecno (i tri razlicita posla) je dogurala do dvije fakultetske diplome u Americi. Na hranu sam trosila manje od $150 mjesecno, pa ti racunaj kakav kvalitet ishrane smo mogli imati, sin i ja. Na osnovu dobrih ocjena sam se kvalifikovala za stipendije te placala fakultet (zavrsila sam sa oko samo $1500 duga koji sam vratila u roku).

U tom razdoblju svog zivota (21-25 godine) nisam izasla u provod možda samo par puta, i svaki put crkavala od umora. Nisam imala izlaz, jer mi nije imao ko cuvati dijete, niti sam razmišljala kako mi je zivot gorak i proklinjala sudbinu (možda sam otplakala par puta ;))...

A to prenemaganje kako vam roditelji omogućuju finansijske uslove da se fakultetski obrazujete ali imaju svoja ogranicenja, objesite macku o rep. Za mene su takve osobe slabici i obično takvi nikad i ne uspiju daleko u zivotu. Vrhunac im je terapija u poznim godinama.

Ne drže vas roditelji lancima, dakle ako ih iskoristavate za finansijsku dobrobit pa onda trpite njihove komande. Ja lično ne bih, već bi ponovo na isti način samostalno se borila kroz zivot i opet sve u roku zavrsila...

A mamina i tatina djeca i u poznim 30tim godinama još uvijek padaju na ispitima jer ih, eto sad, zezaju profesori. Nepravda LOL...

Doria, slazem se da niti jedan ekstrem nije ok, mada se desava. Konkretno sam odgovorila Luciferu na njegovo pitanje kako jadan prosjecan PUNOLJETAN student može da se izdržava i zavrsi fakultet u roku.

Dadoh primjer kako i u ekstremnim uslovima je to sasvim moguće, bez bilo kakvih izgovora. Osobe koje umaju cvrst cilj i odlucnost će zavrsiti fakultet (ili postici bilo koji drugi cilj koji žele) bez obzira na kakve uspone i padove dozive uz put.

Pokusavam da razumijem dvostruke standarde ove teme: podržavate da roditelj mora izdržavati punoljetnu osobu a da mu pri tome ne smije reci svoje uslove pod kojima su oni spremni da ih izdržavaju.

Zar cilj nije pripremiti sina/kcerku na odgovornosti i obaveze koje dolaze sa punoljetstvom? Zar im ne cinite medvjedju uslugu daljnjim izdržavanjem dok oni lumpuju po noći

Zar je zaista sramota biti samostalan i odgovoran sa 18/19/20 godina?