Pred drugima ako nešto i kažem, onda uglavnom gledam da ih pohvalim (i to u njihovom prisustvu, jer bi u protivnom ispadalo da se duvam zbog sebe, a to mi ne treba ;-)
Kod kuce ih i grdim i hvalim, ne mogu da pogodim čega je vise, uglavnom i jednog i drugog dovoljno (to bi ti potvrdio svako ko bi me slusao sa strane ;-)
Zašto? Dijelom zato što pamtim onu latinsku sto kaže da prijatelja javno pohvalis, a tajno pokudis (a želim da moja djeca i ja budemo iskreni prijatelji cijelog zivota), a dijelom zato što sam se do sada u zivotu uvjerila u istinitost te izreke...

ne hvalim i ne grdim pred drugima. to radimo nasamo ili u krugu porodice. primecujem da grdnja ili ukazivanje na neku grešku ( ovo pre) pred clanovima najbliskije porodice čini da se dete veoma uznemiri i postidi. a možda je to bas efikasno, ali ne volim da se oseca loše, pa mu kažem sve nasamo.
a inače mi je glupo kad neko hvali svoju decu preda mnom. nekako mi je to bezveze.a možda to tako treba? no, čini mi se da to može da dovede do uobrazenosti.

odgovor pod a)
ne vidim razloga da pravim neku drugu sliku svog deteta u javnosti
takvo je kakvo je i kritikujem i hvalim na javnom mestu i pred drugima isto kao i kod kuce
meni je to normalno ponasanje

kokokokokokoda
(kuvarica)06. jun 2009. u 11.04odgovor pod a)
ne vidim razloga da pravim neku drugu sliku svog deteta u javnosti
takvo je kakvo je i kritikujem i hvalim na javnom mestu i pred drugima isto kao i kod kuce
meni je to normalno ponasanje

-------------------------------------------------------------------

potpisujem!!!

Staromodna mamo upravu si,al ja recimo negrdim na javnom mestu u smislu da se dete oseti zbog toga ponizeno,nego sto ti rece nekim ostrijim stavom skrenem paznju da to što je upravo uradila nije lepo,jer s obzirom kad su mali nevredi cekati da dodju kuci pa da im onda govorim,probala sam,ali sam videla efekat nije isti,jednostavno nekako nije da zaboravi,ali neshvata me bas najbolje.

Iskustvo I Ja kao dijete.
Majka me je pred mojim drustvom hvalila, ustvari vise onako podržavala (valjda da nam se dodvori, da bi kao bila „nas drug”...uzasno). Naprotiv pred odraslima (sirom familijom, prijateljima) uvijek me kritikovala, kao da se trudila da nadje nešto sto „mora” da isprica, kao da trazi podrsku od drugih da me kritikuju, šta li već. Otac me je naprotiv pred mojim drustvom kritikovao, kao da uvijek mora da pokaze da je on „gazda” (uzas). A pred odraslima me hvalio, posebno je pricao kako sam dobar ucenik i sl. Meni je sve to smetalo i sa jedne i sa druge strane. I sada ih uvijek prekinem kada pocinju pricu o meni ili braci pred drugima (svi smo odrasli, imamo djacu). Ne nalazim to uopste za lijepu temu i onako blago kritikujem ih zbog toga (mada smo rijetko zajedno). Oni su takvi kakvi su, ali mi to stvarno smeta sto pricaju o svojoj djeci pred drugima. Nekako kad pricaju o unucima zvuci malo ljepse iako i tu pretjeruju jer se prica sve najljepse isuvise lijepo pa mi se čini da gnjave druge sa tim pricama.

Iskusvo II Ja kao majka.
Nikada, apsolutno nikada niti hvalim niti kritikujem svoje dijete pred drugima, upravo iz gore navedenih razloga. Čak sam par put imala ozbiljnu diskusiju sa muzem zbog toga. O djetetu mogu samo iznijeti neku cinjenicu (otputovao je, bolestan je... bez komentara) jedino neku anegdotu gdje je i dijete ucesnik rado prepricam. Isto tako ne volim da slusam kad mi drugi o djeci i na to im diskrteno skrenem paznju. Ako čujem da je dijete od naših poznanika nešto dobro uradilo nazovem roditelje i čestitam i njima i djetetu, isto tako ako čujem losu vijest ponudim svoju pomoć ali bez puno diskusije.

Definitivno odgovor pod a)

Ali trudim se da održim balans i da moja pohvala ili kudjenje ne bude usiljeno ili nasilno.

Šta god da učinim, odmah djetetu kažem u cemu je bila greška ili šta je bilo lijepo, na taj način ne samo da ucim svoju djecu, nego i drugoj djeci pokazujem na normalan način šta je dobro a šta nije.

Čak i prije nego sto „vrisnem” njihovo ime ne bih li ih upozorila da rade nešto sa čim mogu povrijediti sebe ili druge, prvo kažem „...a kada se izderem na vas, onda kazete da se derem bez razloga, a već 5 puta vas opominjem”.

Muka roditeljska je pregolema:D (treba puno zivaca, posebno ako su djeca nemirna kao moja, ljubi ih mama :o))