Niste u pravu sto tvrdite da su plasticne kese ok!!
To jednostavno nije tačno.
Prvo plasticna kesa može da bude u zamrzivacu gde se sve bakterije smrznu u i sterilisana je.A nositi hranu u plast kese nije u redu to je prljavo znam kako se prave plast.kese pa prema tome to nije zdravo drugo meso u plast kesi pa to je fino za razvoj bakterija.
Mora da bude posuda od nerdjajuceg celika oprana i dezifinkovana na visoj temp ili niskoj i poklopac.Takođe kola za prevoz namirnica mora da imaju rashladni uredjaj.
Gospodjo vi imate starno problem.Javite pismeno nekoj vecoj instanci te skola ako nema uslova sopstvenu kuhinju i ne ispunjava norme ...neće moći tako da radi , pogotovu na zapadu i kamo sreće da se svi roditelji tako interesuju.
Idite dalje i samo sistematicno pismeno i hrabro.

Shto se tiche kuhinje i toplog obroka po shkolama jako retko bilo ko sprema tu hranu od ljushtenje krompira do seckanog luka, već hrana se donosi gotova sve vishe u plastichnim velikim kesama koje se podgrejavaju u shkolskim kuhinjama i služe. Hrana mora da bude na hladnom dok se prenese do shkole i nije vrucha već hladna i u shkoli se podgreva. Kada odete u restoran vecina restorana sluzi kucnu supu i ta supa je iz tih velikih kesa, isto tako i meso i salata i krastavci i paradajz...

Ne možešh da zaustavish shkolu da servira takve obroke bez dobre podrshke ili razloga. Morash da imash dokumentaciju i dokaze i dosta vremena i dobre zivce da bi se borila protiv bilo kog shkolskog sistema bilo gde u svetu.

Najbolje poshalji detetu shta ti želish da on pojede.

Sretno

Ima jedan savrsen „lek” za takve situacije: ako zaposleni vrtica insistiraju da je sasvim bezbedno koristiti tu plastiku u kontaktu sa vrucom hranom (da ne pricamo sto je sertifikat verovatno samo za hladnu hranu ili možda mlaku), onda im trazite da vam napismeno napisu garanciju da će snositi sve troskove sudske i troskove lecenja kao i kazne za slučaj da se vasem detetu bilo šta bilo kada desi a sto je vezano za posledice koriscenja hrane iz plastike. Da vidite kako će od jednom da promene stav!

Najcesce su ti problemi vezani za endokrin sistem, sto znaci rak testisa, kasnije rak prostate i slično... tako da sa tim nema zavitlavanja i okolevanja.

izgleda da dosta bisphenola dolazi od konzervi
http://envirocancer.cornell.edu/research/endocrine/videos/plastics.cfm

bojim se da vecina hrane u obdanistima i skolama i dolazi iz konzervi tako da će teško bas da se izbegne.

inače i ovo je zanimljivo tj da nemaju podataka.
http://envirocancer.cornell.edu/faq/answer.cfm?use.id=56
zastrasujuce, neko bi verovao da su proverili pre nego sto su pustili u masovnu upotrebu.

Ceo, na osnovi kojeg izvora informacija si izbacila mikrotalasnu? Ovo sto ja čitam govori o tome da mikrotalasna nije stetna za pripremanje hrane. Naravno, hrana se priprema u posudama koje su predvidjene za to. To znaci, samo plastika koja je oznacena da se može koristiti u mikrotalasnoj.
To vam je slično kao sa posudjem i masinom za sude. Nešto se mora ipak oprati rucno jer će masina da ga izgebe i onda može biti opasno.
Tanja, ako ti je već muž hemicar, onda može da ti pomogne da nadjes informaciju o tome koja je to vrsta plastike ( a ima mnogo vrsta) koja pri zagrijavanju može da promijeni hemijski sastav na taj način da bude stetan za zdravlje. Onda treba da pitas vrtic o podacima plastike koji njihov snadbjevac koristi. Posle toga, treba dokazati da oni stavljaju hranu koja je toliko vruca da može da utice na plastiku.

Meni se to čini uzaludnim trosenjem energije.

Mene je jednom meilom opomenula uciteljica u skoli sto moj sin zaboravlja da nosi sa sobom flasu za vodu, pa su ga uhvatili da pije direktno ustima sa cesme dispenzera za vodu. Ona je prokomentarisala kako je to nehigijenski i kako su druga djeca reagovala sa gadjenjem na to. Ja sam joj odgovorlia da pijuckanje vode iz flase tokom casova, pa ponovno punjenje na cesmi smatram idealnim za skupljanje bakterija. Predlozila sam joj da skola nabavi case za jednokratnu upotrebu. Ona se pozvala na to da je problem reciklaze takvih casa. Ja nisam nastavila diskusiju o tome da postoje case koje se mogu reciklirati, već sam pripremila sinu novu flasu da nosi u skolu.

Dobra si Bluz, poslala si linkove na kojima se tvrdi da su informacije o stetnosti plastike netacne :)))Jesi li vidjela ono : Status:False

Ovo gore je bilo za Bluz...

Знате како су нас у средњој школи овде у Канади учили да кувамо виршле? Шерпу пуну воде ставе на пећ, чекају да вода прокључа, и онда читаво пластично паковање од виршли убаце у воду да се кува рецимо 10ак минута. Кад се виршле скувају отворе паковање и једу оне виршле. Значи катастрофа!

Треба избјегават пластику ако је то могуће. Једноставно уништи укус производа, ко је пробао пиво у пластичној амбалажи значе шта причам. Наравно ту има још милион других примјера али поменуо сам тај који ми је најтеже пао :)

Ima mnogo uvjerljivih dokaza na sajtovima koji ukazuju na stetnost mikrovalne pecnice, stiropora (foam cups) i plasticnih kesa i kutija, iako su navodno „dobre” za mikrovalnu upotrebu.
Ujedno, ne morate koristititi regularnu konvencionalnu rernu. Ja sam kupila „stolnu”, znaci manju rernicu, nešto malo veću od tostera, tako da stalno ne palim veliku rernu. Kao sot neko rece trosi se prevelika energija, a ujedno stvara se ogromna vrucina tokom ljeta.
Ne kajem se zbog izbacivanja mikrovalne i upotrebe kojekavih plastika.
Pa ako samo pogledate koliko su nam bake, prabake itd. bile zdravije,a nisu imale mikrovalne i plasticne preparate. Koliko je mnogo manje bilo problema sa sterilitetom, kancerima, i inače zenskim problemima. Nekazem da je mikrovalna jedini ili najveci krivac, ali ona, zajedno sa podgrijanom plastikom, striroporom, itd. je znatno doprinjela mnogim našim problemima.
Neko još napomenu da se pojednini navodno bogate na tome sto mi koristimo „otrove”. Pa ignorantnost naroda je glavno oruzje koje ide u korist bogatasa, tj. upravo onih sto promovisu i proizvode takve stvari. Jedno je sigurno, oni i njihovi potomci ne jedu i ne piju ono sto i ostali narod. Kad to kažem ne mislim na to što su privilegovani i sto sa novcem mogu sve da kupe, nego jednostavno znaju da ono sto „raja” jede nije za njih. Od toga žive, ali to ne primjenjujuna sebi.
Nisam tip koji se tek tako zaludi sa necim, ali iz licnog iskustva i istrazivanja znam da je mikrovalnoj, kojekavoj plastici, prezervativima, puderima, brzoj hrani, itd. mjesto na smetljistu, a ne u mojoj kuhinji.
Pozdrav svima.
Pozdrav.

UF al ste se raskokodakale , gde ste vi rasle i odrasle???Pod staklenim zvonom??Znaci ni meso ne kupujete jer je vakumirano u plasticnim kesama??? pa nisu ni vrtici ni firme koje proizvode plasticne kese lude da ih koriste ako nisu zdrave , jer ako se nešto desi , i tuzi ih neko šta će onda biti???DAME PRST NA CELO...Ti Tanja najbolje napisi Angeli Merkel jedno dobro pismo i reci šta te smeta, sigurno će ti izaci u susret.

Ja isto kao i jolanda koristim skoro za sve plasticne kese.Moja majka odkad znam za sebe koristi te kese. i još sam ziva i zdrava.I ovde u Svajcarskoj ih koristim, a još nisam čula da ne neko umro od njih.

Zato ne pretjerujte i nepravite od djece slabice, nek se malo celice jer necete moći ceo zivot da jurite za njima i kljucate smijes ovo, a ovo nesmijes.

Tanja,

to i kažem, svi veliki i ociglegni uzrocnici se regulisu čim se primeti (znaci nema zavere) sto znači da rizik nije veliki (ono sto sam ja nasla je da su dodaci problem ne sam polymer http://www.niehs.nih.gov/health/topics/agents/endocrine/docs/endocrine.pdf) ako ga ima. E sad ako bas hoćeš da budes sigurna i za to malo rizika, moraces da proveris sastav kesa (tj da trazis ime proizvodjaca pa da guglujes sastav) i da onda trazis medicinske reference. Kao sto rekoh meni se čini da rizik nije toliko veliki. Ovo dizanje ruku pogotovu samo sa vikanjem „plastika” (ako nisi primetila polyethyleneglycol je isto sinteticki polimer i to vrlo sličan polyethylene-u) nije korisno. Da napomenem, kad bi se rucak kuvao u metalnim posudama, bio bi problem pranja i cime ga peru, da li ga ispiraju kako treba, od čega je pribor itd. Tako da čini mi se da u ovom slučaju trud nije isplatljiv, no to je tvoj izbor.

Slazem se da regulativa nije dovoljna zbog brzine razvoja ali koliko ja vidim veci je problem sa lakovernim ljudima koji veruju u zavere države i farmaceuta pa pije raznorazne suplemente za koje tek ima rekla-kazala dokaze. Skrenuh ja sa teme. U svakom slučaju, posto ti je muž hemicar, vama bi bar bilo lakse da proverite sve zvanicne informacije pre nego sto pocnemo da dajemo pretpostavke. Pa onda nam javite šta ste saznali.

Samo jedno pitanjce, kada smo mi bili deca, koliko nas je jelo iz plasticnih kesi hranu koja je kuvana u mikracu.

Tanja, aspirin je u stvari nastao kao pesticid i odobren je kao „lek” kada su pravila bila skoro nepostojeca.

Danas aspirin ne bi dobio dozvolu za prodaju bez recepta, ako bi uopste dobio ikakvu dozvolu sa obzirom na recimo Rejov sindrom.

Tako da i kada smo sigurni, ne možemo biti sigurni.

TanjaXYZ
01. jun 2009. u 10.42Svi mi koristimo plastične kesice za zamrzavanje hrane, za transport sa pijace, itd, nije to problem (možda ekološki jeste). Problem je sipanje vruće hrane u plastične kese. Plastika nije stabilan materijal, i od vreline se topi ili ispušta jedinjenja koja su štetna (kao što je dokazano na polikarbonatskim bebi flašicama).

Tanja u potpunosti se slazem sa tobom.
Ujedno provjerite malo onu zamrznutu hranu tj. gotova jela što se u Sjevernoj Americi popularno naziva „TV Dinner”. Nedavno je dokazano da ima kojekakve dodatke kako bi izgledala i bila ukusnija. Ti dodaci su trenutno pod zestokim ispitivanjima jer je u prvom istrazivanju dokazano da uzrokuju sterilnost, tumore, migrene, itd.

Neko je upitao cime smo se mi hranili i da ne razmazujemo svoju djecu. Nema tu šta da se dijete razmazi ako jede normalnu domaću hranu, ili bar da se tezhi ka toj normalnoj ishrani. Nismo mi jeli (bar ne do zadnjih 15 godina) nikako ili ne u danasnjim kolicinama brze hrane, preradjenih namirnica, itd. Sve je bilo mnogo zdravije i normalnije. Ogroman je problem sto je prehrambena industrija nasla način preko naših žena/domaćica kako da se obogati. Sa jedne strane im daju sve lagodnosti „brze hrane”, znaci spremanje hrane je svedeno na minimum (boze sto da se mucimo pa da same napravimo bar 5 tegli ajvara ili dzema), a sa druge strane nas bukvalno truju.
Ja lično nikad ne bih mijenjala uspomene koje imam iz kuhinje svojih baka i majke. I to isto želim za svoju djecu. Da znaju šta je prava krofna, torta, pasulj, itd. A ne ovo sve nešto vjestackog ukusa, mirisa i boje.
Pa da samo znate kako nastaje ona „baby carrot” što se skupo prodaje po Americkim i Kanadskim supermarketima nikad je ne biste kupili, a da nekazem pojeli. A tek njihovi hamburgeri. Neka hvala Srpska pljeskavica ima prednost na mom stolu.
A vi koji jedete po „Food Courts” grcki „Donair” moj vam je savjet da to nikad ne stavljate usta. Iz provjerenih izvora znam da je to cist „otrov”.
Pozdrav.

Sjecam se onih odvratnih plasticnih solja za dorucak,bijelu kafu u skoli.

Inače da li ste primijetili,ovdje na zapadu se sve pakira u plastiku.
Povrce pakiraju kao igracke, svaki patlidzan posebno i to lijepo izgleda, ali nema ukusa. Kako u turskoj radnji stvari mirisu, iako higijena je katastrofa? Mislim zbog toga, jer povrce tamo nije zamotano u toliku plastiku i kartone

http://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2003/04/16/food-storage-part-one.aspx

Na koji ste nachin osigurani da advertizovana „organichna” hrana je stvarno organichna hrana. Dli kupujete celo tele od farmera da ga sami pripremite i zamrznete? Živim na selu i ne kupujem meso ili voce i povrce iz radnje snadbevam se sa lokalnih farma i privatnika. Chak i tamo mora da znash od koga i shta kupujesh.

Iz moga iskustva mogu da kažem da chak ni svaki farmer nekolje svoje jagnjice i tele da bi ga prodao drugome već ga koristi za sebe. Otkupljuje sa većih farmama pa preprodaje kupcima. Odete na privatnoj farmi da kupite jabuke, jagode, paradajz... nije organichna ali je opet chistija nego ona iz radnje. Jaja isto tako. Mleko dali ste zaboravili kakav ukus ima? Ja sam upoređivala mleko shto kupujem privatno koje ja moram da procedim i prokuvam sa upakovanim organichnim i običnim mlekom iz radnje. Velika je razlika i po gustini i po ukusu i po mirisu.

Imam prijateljicu koja gaji oko desetak kokoshka svake godine, te kokoshke se hrane sa livade i obične pomije kako smo mi to u mom selu zovali. Uzela sam par puta jaja i to je velika razlika u ukusu i izgledu jajeta. Znachi neko ko gaji nekoliko stotina pileta na koji nachin može da ih gaji organicno kad je danas sve u novcu i brzoj nekvalitetnoj proizvodnji. Da bi bilo organicno mora i zemlja na kojoj se gaji taj kukuruz i zita da budu organicno pripremljene, onda to pile treba da bude i napolje da se hrani i organicnom travom, to pile treba i sunce da dotakne ne samo unutrashnje lampe.

A SHTO JE NAJBITNIJE KOLIKO JE VAZDUH CHIST PA KAD PADNE KISHA I PROCHISTI TAJ VAZDUH GDE TA VODA IDE?

EVO INFORMACIJE
Pošto ovde ocito niko ne zna odgovor i vecina nagadja evo da se javim.

Sva plastika je stetna, u vecoj ili manjoj meri. Koliko je stetna je nagadjanje ali dovoljno govori da su ljudi iz gradova bolesniji nego oni sa sela i da su ljudi iz razvijenih zemalja bolesniji nego oni iz nerazvijenih (da, u razvijenim žive duže ali bolesnije, imaju istrazivanja o tome). Neke bolesti su u dramaticnom porastu. Rak nije bolest našeg doba kako se to tvrdi u nekim knjigama o zdravlju (i egipatski faraoni su ga imali) ali je ocito u velikom porastu. Da ne govorimo o alergijama, ekcemima i ostalom. Je li to od zracenja, hemikalija, teflonskih tava i odece, vakcina ili svega toga zajedno, i u kojoj meri, možemo samo da nagadjamo. Ko ne veruje o stetnosti i ne mora, ali sedeti i cekati da neko padne mrtav pa da poveruju je u najmanju ruku smesno.
Vise znanja, opreza i „paranoje” nije na odmet, ali nemojte biti ni previse paranoicni jer ćete odlepiti ili biti depresivni. Jedan rucak u mikrovalnoj ili iz kese vas neće ubiti, ima toliko drugih hemikalija oko vas, sa kojima živite ceo zivot, koje hoće.

Plastika otpusta stetne materije zagrijavali je vi ili ne, ali bolje NE podgrejavajte u plastici (mikrovalna).

Da, metal i staklo su „otporniji” na bakterije. Plastika prosto „privlaci” bakterije. Pokusajte ovaj eksperiment: držite hranu u plasticnoj kesi iz prodavnice, i na tanjiru, oboje u frizideru pa vidite šta će se desiti. Ili za one koji znaju šta je kompost, pokusajte da ga napravite u plasticnoj kesi i posmatrajte.

Uzgred, mi smo okruzeni bakterijama i tu nema leka ali cinjenica
je da staklo i metal mozete sterilisati u rerni (najmanje 60C 15min je mislim industrijski standard za ubijanje svih bakterija stetnih po coveka).

TANKE KESE za prodavnicu - PVC plastike (najotrovniji i najgori za proizvest i okolinu) Koristite Polyethylen kese, izgledaju deblje od kesa za prodavnica, ne guzvaju se i ne suste.
TANKA plastika za umotavanje hrane - da otrovno, takođe PVC, neke novije od polyethilena (sto je lepljivija to je verovatnije od PVCa). Ako ništa bar ne držite u direktnom doticaju sa hranom.
BELI STIROPOR - stiropor je nama dobro poznati lagani,
shkripavi materijal za pakovanja. To je jedna od otrovnijih plastika (i za okolinu) ali se još uvek mogu naći pakovanja za hranu i case za vodu od belog stiropora. Ne koristite.
CASE ZA VODU – mogu se naći case za vodu koje ne izgledaju kao stiropor (providne su) ali su napravljene od stiropor plastike. Koristite staklo.
TEFLON TAVE, teflon je veoma rasprostranjena otrovna materija (dokazano i sudjeno na sudu poznato trovanje teflonom u americi). Nisu samo tave, izbegnite odecu koja se ne guzva i tepihe, namestaj i odecu koji kažu da su otporne na mrlje (vecina sadrzi teflon). Teflon i ostali novi polimeri (nano-polimeri) imaju svojstvo da ulaze kroz kozu i tamo ostaju ceo zivot a telo ih ne može razgraditi. Preporuka proizvodjaca da ne držite tavu na visokoj temperaturi je budalastina. Bacite Teflon tave.
SAVITLJIVE GUMIRANE „IGRACKE” - Plastika može imati razne dodatke koji trebaju da je naprave savitljivom (kao savitljive gumirane „toys” – haha, kapirate?). Lista bolesti je ogromna i dokazana ali neke su plastike i dodaci zabranjene u Evropi a nisu u Americi. Svakako NE upotrebljavajte. Prirodnu gumu koja nije stetna, je teško razlikovati od savitljivih plastika ali se uglavnom ne koristi.

NE LOZITE PLASTIKU, najveca ludost.

NE upotrebljavajte plastike (po redu stetnosti, prva
najotrovnija):
#3 (oznaka u severnoj americi) Polyvinyl chloride (PVC), i druga halogenat plastika. Cevi za vodu, plasticne case i flase, često za kiselinu kao vinegar. Takođe za podove i ostalo. Veoma otrovna, od Dioxina, teskih metala, Vinyl chlorida, additivi za omeksavanje…..

ne reciklira se i nema oznaku ali malo u doticaju sa hranom: Polyurethane (PU) uglavnom gradjevinarstvo, Polycarbonate (PC) neke boce za mleko, Acrylonitrile-butadiene-styrene (ABS) (mislim nova oznaka je #7 i piše „ABS”) za igracke nekad, #6 Polystyrene (PS) (stiropor) interesantno da sadrzi benzen i neke druge materije oko kojih je bilo toliko buke (flasice za bebe i vodu) a niko ne govori o tome. Ne mogu da se setim ove zadnje plastike oko koje je takođe bilo u vestima, broj je #7 (nova grupa koja obuhvata razne plastike) ali se ne secam skracenice (ako pogledate velike plave plasticne boce za vodu napravljene su od te plastike).
Za hranu koristite manje otrovne „stabilne” plastike: Polyethylene-terephthalate (PET), Polyolefins (Polyethylene PE, Polypropylene PP, etc.) To su brojevi #1 (PETE), #2 (HDPE), #4 (LDPE), #5 (PP). Ili bolje ako nađete„Biobased plastics” bazirana na celulozi, prirodnim proteinima….

Znaci izbegnite #3, #6, #7 (ABS), #7 (plave boce), (Poly)tetrafluoroethylene ((P)TFE) ili Teflon, Izbegnite takođe plastiku u kojoj nije bila pakovana hrana, jer iako od „dobre” plastike može imate additive koji se ne bi koristili da je bilo namenjeno za hranu (kao protiv pozarni additivi….).

Mikrotalasna je opasnija zbog zracenja koje „curi” (isto zracenje
kao vecina celularnih/mobitel telefona). Stetnost hrane diskutabilna, koliko znam (a znam mnogo) nema stetnosti. Lično ne koristim.

Ha? strava da te uhvati, ali ne toliko od opasnosti po zdravlje nego od sokirajuce neljudskosti. Deca su najvece žrtve i generacije koje dolaze. Jedna tuzna cinjenica našeg doba da deca imaju vise karcinogenih hemikalija u telu nego roditelji (?!) iako žive u istoj sredini (prime kroz odecu, igracke i „deciju” hranu). Za neke incidente neki krive Kinu iako iza toga stoje zapadne kompanije koje su dobro znale šta rade i zašto ne smeju da proizvedu u Americi. Jednostavno iza svih ovih otrova stoji moc novca. Živimo u svetu gde je novac vazniji od ljudi pa i dece. Strasno i zalosno.

Koristite „stare” materijale: staklo, vunu, pamuk, puno drvo, zeljezo...
toliko od mene

Hahahha, koliko bombi ovdje covjek da procita. Ljudi, imate li vi neke naučne reference u vidu linkova ili knjiga, ili se sami bavite naučnim radom i rotiranjem molekula? Držimo se malo cinjenica.
A tek izjava da su ljudi u gradovima bolesniji od ljudi na selu, iako duže žive. Pa od čega umiru ovi na selu ako su zdraviji, a krace žive? U saobracajnim nesrecama?
Ovdje smo se dotakli raznim tema:
1.stetnost plastike i pod kojim okolnostima? I šta je plastika? Ja recimo imam kese ca smece za koje bih se zaklela da su plasticne, a ipak nisu. Da li su tanja sigurna da to ipak nisu neke posebne kese, tj plastika koja „trpi” toplotu.
2 stetnost mikrotalasne. Jeste, molekuli(hemija mi nije jača strana, ali ja ipak mislim da su u pitanju atomi) se vrte, ali se vrte i pri običnom zagrijavanju. Gdje su fakta?

Teško je reč' šta je bolje i bezbednije. Prosecni covek već ima
oko 40 karcinogenih hemikalija u telu. Kažu da je Teflon nađeni
rasprostranjen u svima ljudima, u razmijenim i zemljama u razvoju. Niko ne zna reci, koliko je stetna doza, niti je moguće dokazati kako deluju u kombinaciji i kako mogu dovesti do bolesti. Napominjem – „karcinogene” materije su samo one koje su dokazane da izazivaju kod živih bica rak, lista bi trebala biti veca. U americi sada čak povecavaju „dozvoljene doze” stetnih da bi udovoljili korporacijama a ogroman je otpor da se nešto proglasi karcinogenim i povuce (nazalost Kanada prati US u tom pogledu). Mnoge te materije ne postoje u
prirodi i ziva bica ih ne mogu razgraditi. I znalo se da su stetne pre nego su i usle u upotrebu, tako da nije problem koliko je istrazivanja uradjeno, već se zna za stetnost, nego je problem zakona i države koja stiti korporacije a ne ljude.
Plastika je sama po sebi otrovna ali se dodaju hemijski dodatci (sto u proizvodnji sto da plastika ima određeno svojstvo). Kad se „otkrije” (ne kad se nadje da je stetno nego kad se ne može vise kriti i neki drugi razlozi) onda se „zabrani” ili se preporuci manja doza. Onda nadju neki drugi polimer ili aditiv (koji ne znači da nije otrovan) koji će tako da bude u upotrebi 20godina ili dogod se može odloziti zabrana.
(ja sam radio za jednu od najvecih korporacija na svetu koja je proizvodila jednu dobro poznatu hemikaliju (potpuno vestacka, neprirodna, talozi u telu i ne razgradjuje) i video sam šta se radi, nikog nije briga da li je stetno nego koliko para donosi).
To što ne cujete o tome u glavnim vestima ne znači da nije zabrinjavajuce i alarmantno (a jeste). Ako cekate da vas državne institucije zastite i kažu – good luck sa tim. (napomena: ne iznosim ovde informacije da nekog ubedim ili uplasim nego za one koje hoće da znaju vise i pruzmu zdravlje u svoje ruke ili bar koliko mogu)

#1 (PETE), 60°C je temperatura do koje se koristi. Sadrzi ultravioletne stabilizatore i protiv-pozarne additive i omeksivace koji su problematicni, to su često boce za vodu od lagane meke plastike. Smatra se da je bezbednija ali manje nego ove dole. Ja ne koristim.

Sledeće plastike isto sadrže additive, UV i toplotne stabilizatore i nekad protiv-pozarne. Ali im ne trebaju omeksivaci koji su najproblematicniji, otpustanje dioxina…
#2 (HDPE), 120°C
#4 (LDPE), 80°C, najbolja otpornost na kiseline, kese (masne na dodir, providne, ne suste kao PVC kese)
#5 (PP), teperatura paljenja visoka, mislim najbolja za mikrovalnu i hranu, često kontejneri za hranu (iako ako ne pazite šta kupujete dobicete i #7 sto je otrovno).

napomena: verovali ili ne plastika može da propusta i upija molecule drugih materijala i gasova (!!), zato ne reciklirajte plastiku koja nije bila za drzanje hrane. Plus to da može imati stetne additive. Znam kako se testira plastika ako nepoznata ali bolje baciti i traziti sa oznakom.

aditivi za omeksavanje u plastici se mogu naći i: sva sminka, likvidni sapun, medicini (!), igrackama za decu, igracke za odrasle, farbe, hrani, tekstilu i rasprostranjeno u deterdzentima. Dokazana ostecenja jetre, bubrega, pluca a najteresantnije je uticaj na hormone („hormon switcher” muski u zenski). U Evropi se ogranicava i brani od 1999 a US 2009 !!!.

(PU), poliuretan je i u vasem krevetu (spuzva), kao i druge petrohemijke spuzve otpusta dioxin, formaldehyde i PDBE (protiv-pozarna hemikalija, zabranjena u Evropi i US od 2005 ali verovatno josu vasem krevetu) i ostalo.

PVC, pored chlorina i drugih stetnih, otpusta Dioxin, jedan
od najotrovnijih gasova covek stvorio (iako neće vas ubiti odma nego polako, secate se nesrece u Italiji 76?). Nazalost Dioxin je i u gasovima iz vasih kola, pojavljuje se svuda sto je vezano za naftnu-petrohemijku-plasticnu industriju. Dioxin bi mogao biti glavni razlog da su deca u gradovima bolesnija nego na selu.

Zato sam rekao da ne budete previse paranoicni jer su te materije svuda, i u vasem namestaju, vasem krevetu od spuzve i zidovima pa i odeci, kozmetici. Znaci ne samo u plastici za hranu i ne ulaze samo kroz usta (zato ne se ne bih previse sekirao na Tanjinom mestu, te materije su svuda, potrudio bih se da iz izbacim iz kuce glavne trovace, Protestovao bih samo ako je reč o PVC plastici (izgleda mi da nije), inače ne postoji takav certifikat da je plastika bezbedna (može samo biti nešto kao dozvola da je mogu koristiti)). To sto smo okruzeni otrovima, ja neću da kažem da trebate dici ruke i reci „ništa se tu ne može”. Treba da ste zainteresovani da znate vise i učinite koliko mozete. Ja hranu pakujem u salvete, polyethilen kese i #5 (PP). Ne koristim mikrovalnu, ako bas hoću da podgrijem na poslu onda prerucim u keramicku posudu. Možda izgleda teško nauciti ove brojeve (mislim da sam u Evropi video oznacavanje slovima) ali
vremenom vam predje u naviku. Mesto plasticnih tankih folija za hranu, hranu pokrivam poklopcima i tanjirima. Hranu, orahe, brasno ..držim u teglama. Najviše bih voleo da zamenim moj krevet za krevet sa starinski sa oprugama (na kojem se i najbolje spava). „Zdravi” futon nije ulopste zdrav. Isto sadrzi PU spuzvu i spuzvu koju nisam mogao da utvrdim.
Neko može da raspravlja kolika je to stvarno zastita i opasnost, koliko manje molekula otrova unosim. Siguran sam da ukupno ima efekta a ne zahteva mnogo truda, meni to stvarno ne uzima vremena, a
to što razbijem koji tanjir ili teglu vise – bas me briga.

Informacije koje iznosim nisu iz nekih nedeljnih magazina i
sumljivih web stranica i istrazivanja. Znao sam da će neko reagovati
sarkasticno, ali im oprastam neznanje, ova istrazivanja su zaprepastile i pametnije. Uradjeno je veliko istrazivanje koje je trebalo da dokaze kako su imigranti bolesniji nego u razvijenim zemljama ali pokazala se ubedljiva razlika (ono što se zna već odavno) da su ljudi u ne razvijenim zemljama zdraviji. Međutim ako se pogleda prosecna ocekivana starost izgleda da ljudi recimo u Japanu žive najduže (iako je to najzagadjenija zemlja). Razlog je u
boljem zdrastvu razvijenih (opet ne moje mišljenje nego zakljucak studia) znaci duzi zivot ali sa ekcemima, alergijama i hemoterapijama. U nerazvijenim će živeti krace od teskog zivota, i jer jednostavno nema lekara. Inače pre će umreti od kardiovaskularnih nego raka. Ovo o deci i zivotu u gradu (istrazivanje o disajnim i ostalim problema koji ukazuju na veliku razliku grada i sela pronasli su uticaj izduvnih gasova kao glavni razlog) isto je bila velika studija o kojoj se mnogo raspravljalo i bilo čak na televiziji.

Koga interesuje i zna engleski neka pogleda film
„World According to Monsanto” Americka kompanija (proizvodila otrovne gasove u Vietnamu, sada pesticidi, genetski modificirana hrana, karcinogeni hormoni u mleku, PBC…) Neverovatna je moc ove kompanije koja brani ovaj film i zatvori svaku web stranicu o ovom filmu, ja sam ga jedva nasao i mislim još se može naći na torentu.
ovo ne može krace, hvala na paznji

zaboravih:
povezanost mesa i kancera, prilično osnovana i da li to znači da ćete preci na vegeterijanizam?
http://en.wikipedia.org/wiki/Red_meat#Cancer
doduse niko ne brine o mesu zato što ga jel da svi jedu i poznaju (cuvena recenica: ja ga jedem ceo zivot pa šta mi fali) a plastika je neka mistika.

mornaru, prica ti ima rupa. ako svi znaju kako da i ti nisi znao pre nego sto si poceo da radis za njih? vidim da radi savest al ajde da ne dzaram ranu, samo pokusavam da pokazem da stvari nisu bas crno bele. elem i kod nas u akademiji se stvari namestaju, podaci ulepsavaju (ne radi para ali radi prestiza). zato i kažem stvari nisu crno-bele.

e sad zašto sam te ja toliko pritisla: pa zato što kad dodjes kao neko ko je radio u doticnoj industriji i pocnes da pricas sve iz glave (bez imalo potrebe da potvdis bilo šta bilo kakvim dokumentima tj originalnim radovima) ljudi ti nasumice veruju, jer boze moj, ti si ekspert. to je tvoj greh, postavljas se kao vrhunski autoritet a nisi postavio nijedan dokaz, studiju itd. dakle daj nam linkove to je sve sto kažem.

Mornar, da li možda mislis na film „The Future of Food”? Taj bas govori o Monsantu i GM hrani.

Inače, ja se uzasavam gde mi i kako živimo. Ako pogledam samo svoj stan, vidim zidove napravljene od vestackog materijala i obojene nekakvog hemijom, vidim pod ili od laminata (vestacki materijal) ili parket premazan hemijom, vidim namestaj napravljen od iverice (koja u sebi ima sve osim drvo) presvucen mikrofiberom (a i namestaj od punog drveta je isto tako tretiran hemijom), vidim sinteticke prostirke (jer se lakse održavaju), vidim zavese od polu-sintetike (ovde u Kanadi naći cisti pamuk je premija, a i taj „cisti” je tretiran hemijom), vidim kese i plasticna pakovanja na sve strane, knjige i casopise od papira koji je isto tako tretiran ko zna cime, plasticna kucista za televizore, kompjutere, radija, satove, zvucnike, telefone, lampe od nepoznatog materijala...

Kod mene skoro da nema prirodnog materijala u stanu, a ja još kao pazim. Ne verujem da je kod drugih ljudi bolja situacja. Zato i verujem da u sebi nosimo gomile otrova, ali ne znam kako da to sve to izbegnem, osim da se preselim na Staru planinu i u brvnari gajim ovce.

Nemam rešenje kako da se to promeni, a vidim da su posledice katastrofalne. Ljudi sve duže žive, ali su sve umorniji i bolesniji, ne znam skoro nikoga ko ne pati od neke alergije, migrene, astme...

Laminat i mnogi tapisoni i sinteticki podovi ispustaju formaldehid za koji se vrlo dobro zna da je senzibilizator, da je kancerogen i dovoljno duga izlozenost istom dovodi do sigurne astme i kod najzdravijih ljudi.

Najskoriji slučaj masovnog trovanja formaldehidom je bio u Nju Orleansu gde su ljude uselili u montazne kuce i bungalove koje su i dve godine posle proizvodnje i dalje ispustale formaldehid.

Vuna i cisto drvo nemaju taj problem, pod uslovom da hemikalije nisu dodate naknadno.

Mora da je kit stavio kese u mikrotalasnu prije konzumacije. Da je pojeo 10 porcelanskih tanjira ništa mu ne bi bilo.
Za taj formaldehid nisam nikad čula, ali ga proguglah i svasta nadjoh-čak da se koristi i za vakcine i salvete. Da sam znala ne bih djecu vakcinisala. Salvete od sad serviram samo onima koje ne podnosim. Ja ću da koristim iskuljucivi pamucne i vunene krpe, koje ću da perem bez deterdzenta, jer oni su opasna hemikalija. Izbacicu sampone i kozmetiku, plastiku i teflon. Auto neću da vozim, i ono je napravljeno od vjestackih materijala. Djeci ću da zabranim biciklo, guma je otrov. Sve ću tepihe i zavjese da maknem iz kuce, to izaziva alergiju.Parket ću da skinem sa poda, lijepljen je nekim sumnjivim ljepkovima. Postavicu drveni pod, ali drvo mora biti nezasticeno od insekata, jer i to je otrov.
Na kraju du da tuzim državu sto je uvela vakcinisanje kao obavezu, mamu li im njihovu, sve je to zavjera.
ps. od muza ću da se razvedem, koristi kondom

Nije mi jasno samo cemu pojedini izrazi,vredjanje i potcjenjivanje tudjeg mišljenja i postupaka? Pa zar ne možemo normalno, civilizovano, obrazovano i zrelo da diskutujemo i dajemo svoja mišljenja, iskustva, pa i savjet (pa ko želi da ga prihvati uredu, a ako nećeš nemoras)?
Valjda nam je zato sve ovako kako nam je...
Pozdrav.

Tek kad sam vido kako je to u Irskoj, Bože sačuvaj, SVE ama sve u PVC folijama, salate, leb, voče, povrče... tad sam se zahvalio Bogu što sam tu negde, na Balkanu, gde bar jedemo najzdraviju hranu moguče.

Što dalje od PVC-a, Made in Čajna i sličnog instant sranja.

Ovde u Kanadi čak su i ljudi od plastike .Bez oseceja bez emocije
bez drustva i drugova

Samo se keze na silu ceo dan , žive u nekoj fantaziji .Bez osnovne kulture

Jadni ljudi nisu nikada ni jeli pravu hranu ni voce a ni povrce .Ne znaju ni kako voce mirise

Naduvali su ih kao balone pa sada ih lece sa raznim lekovima i vezbama .

Bravo Tanja!
i hvala na informacijama.
Poliamidi se koriste i u medicini i smatra se manje stetnim iako postoje studije o bolestima radnika koje rade u toj industriji.
Temperatura koristenja mu nije visoka (85C), za hranu verovatno i nize, upotrebljava se za pakovanje hrane ali ocito ne vrele.

otrov je otrov, bisphenol je bisphenol, sa cistog patosa ili prljave fabrike, iz Kine ili Nemacke. Nema veze gde i kako se proizvodi i kako se upakuje otrov. Ovakva upozorenja na vunu, pamuk, kinu su dezinformacije i ne vode nikakvom rešenju.

Uzgred, mi ne kupujemo kinesko zato što je jeftino nego zato što nasa vlast (tamo gde živite) uspostavila zakone globalne ekonomije i „slobodne razmene” i tako eksloatise i kineze i nas. Dok ljudi ne shvate tu bitnu razliku ništa se neće promeniti. Koliko otrova jedemo je stvar politike i novca a država upravlja time (ili se pravi gluva pa ne upravlja) .

na engleskom, o bisphenolu saze
http://in.reuters.com/article/email/idINTRE55A0JK20090611

Anakonda, to se i ja sad pitam?

Do sad sam nosio u termosici za jelo, međutim sve imaju plasticnu posudu u sebi.

http://www.thermos.com/SubCategoriesCatalog.aspx?CatCode=FOOD&SubMenuID=0
Nazalost ove „stainless steel” imaju isto plasticne posude.

Druga opcija je da stavis hranu u npr. staklenku i onda u termo torbu:
http://www.thermos.com/SubCategoriesCatalog.aspx?CatCode=LUNC&SubMenuID=0

Treca opcija je da uspijes ugurati hranu u srainless steel termosicu za caj.

Cetvrta opcija je da izvadis plasticnu posudu iz termosice i da direktno stavljas hranu u termosicu, jer termosica je ili od celika ili od stakla, a oboje nisu reaktivni, ali u tom slučaju ti treba drugi cep?

Mislim da konvergiram prema opciji broj 2 ili ako neko zna za termos bez plastike?

krivo, i ovaj ima plasticnu posudu. Odustajem

Blago vama, kakve vas muke muce...

Kad sam procitala naslov, ponadala sam se da je o kvalitetu namirnica, nacinu pripreme ili navikama ishrane u vrticima, a ne o kesama.

U zemlji Srbiji, mi još nismo ni stigli do ambalaze - još se po bolnicama i vrticima sluzi pasulj sa raskuvanom slaninom, ili corba od kupusa (za neupucene - skuva se kupus, zamasti i posoli i - to je to!).

Nama je najveca muka u vrticu bila - alergija na laktozu! Prvo nisu hteli da prime dete, onda smo ih ubedili da će dete biti tu samo 3-4 sata dnevno, svima smo stalno pricali da NE SME mleko i mlecne proizvode, to su vaspitacice čak i zapisale nekoliko puta, pa opet su mu davali...

OK, naucimo dete da ne pije mleko, ali kako ga nauciti da prepozna i odbije koh, griz, sutlijas?

Onda smo odustali i dovodili ga posle dorucka, a dolazili po njega pre rucka (sa strogom napomenom da uzinu preskoci).

...

Btw, hrana se doprema u aluminijumskim kantama i na posluzavnicima prekrivenim folijom.