Два су клуба братска
и са њима се поноси читава хрватска:

Otkud šalovi zagrebačkog Dinama na grobovima u Beogradu?
Predstavnici fudbalskog kluba Dinamo iz Zagreba obišli su Srbiju i odali poštu nekim od ljudi koji su obeležili istoriju kluba.

MLJIZVOR: B92 SREDA, 14.11.2018. | 13:26 -> 13:40
Podeli
Foto: GNK DInamo
Foto: GNK DInamo
Deo njih sahranjen je u Beogradu i neraskidivo bio vezan za njega, pa su na Novom groblju osvanuli šalovi Dinama.

„U gradu bilo kojem diljem zemlje, diljem svijeta, branite plavu boju, zipke našeg nogometa”, poručuje se u navijačkoj himni Dinama i klub je tragom te pesme pošao između ostalog i put Beograda.

„Želeli smo simbolično da zahvalimo svima koji su stvarali i oblikovali naš klub, nezavisno od toga kojoj generaciji igrača, trenera, službenika, predstavnika ili pak navijača da je reč”, navodi se na sajtu kluba.

Prvi na redu je bio Osijek i grobovi Gustava Lehnera, Petra Lončarića i Andrije Logarušića, a onda i Beograd, gde su sahranjeni Florijan Matekalo, Zlatko Čajkovski, Franjo Šoštarić, Stjepan Bobek, Zoran Čava Dimitrijević, Bruno Belin i Petar Todorović.

„Zvuči opasno, ali nismo imali baš nikakvih problema, naprotiv, ljudima koji rade na groblju smo dali pune ruke posla. Došli smo im s popisom imena čije smo grobove želeli da posetimo, a oni su nam strpljivo izašli u susret i nabavili lokacije svih grobnih mesta. Pomalo je čudan osećaj bio da hodamo s Dinamovim šalom okolo, ali nekoliko radoznalih ljudi koje smo putem sreli, složili su se da je ono što radimo lep gest”, rekao je za Germanijak predstavnik Dinama.

Stjepan Bobek se opisuje kao član kategorije najboljih igrača u istoriji bivše Jugoslavije koji je posle godinu i po dana u Dinamu „lansirao” svoju karijeru uzlaznom putanjom.

On je karijeru nastavio u Partizanu baš kao i Matekalo, Čajkovski, Glazer i Šoštarić. Matekalo je posle karijere bio poznat i kao trener koji je stvorio generaciju Partizanovih igrača koji su stigli do finala Kupa evropskih šampiona 1966.

HAŠK je trebalo da 1945. ponudi Dinamu braću Čajkovski, ali je Zlatko otišao u Partizan i kasnije se vratio među „modre” kao trener početkom sedamdesetih godina.

U suprotnom smeru je osamdesetih godina otišao Zoran Čava Dimitrijević, iz Beograda u Zagreb.

„Dete Partizana, fudbalski romantik i boem, u Zagreb je došao 1987. preko subotičkog Spartaka i svojim neposrednim pristupom, angažmanom i veselom naravi 'kupio' zagrebačku publiku koja ga je zdušno prigrlila od prvog trenutka”, piše se o Dimitrijeviću.

Todorović je Beograđanin koji je navijao za Dinamo i godinama je čuvao novinske isečke i vodio statistiku i čuvao različite zanimljivosti kluba.