SPORT LIGA ŠAMPIONA 2018
„VERUJEM, TATA, SADA ZNAM” Kako je hirurg zarazio sina (6) Zvezdom: Priča koja gađa pravo u srce
B. O. 13.11.2018. 12:51
I dalje se priča o Zvezdinoj pobedi nad Liverpulom. Svako ko je bio na stadionu napravio je neku fotografiju, video, a ima i bezbroj anegdota. Ipak, priča doktora sa Čubure (ime poznato redakciji) nešto je posebno i gađa pravo u metu. Zato vam je prenosimo u celosti.

„S obzirom na to da nemam personalni blog, rešio sam ovde da podelim nešto sa vama!

Naime, moj sin (6,5 godina) u poslednje vreme povremeno igra fudbalsku igricu na telefonu, gde napreduje iz lige u ligu, gleda neke spotiće, time kao zarađuje parice, pa kupuje igrače, poboljšava tim, lepa sportska igrica. Znamo da telefoni nisu bas preporučljivi za decu, ali ponekada pomalo, i još sportska igrica, jeste okej. Sve to vreme on pravi Barselonu, Real, Juventus, kupuje Mesija, Ronalda, Pikea, Pogbu, Suareza, Ter Štegena, Nejmara, Kavanija i ostale... Čak smo skinuli i pravi grb i opremu Barselone za igrače.

Uporedo s tim navija za Zvezdu, pratimo je u prvenstvu, vodio sam ga na BATE, Keln i neke domaće utakmice. Ja mu puštao penale iz Barija, kažem mu: ”Je l’ znaš, sinko, da je Zvezda pobeđivala Real, Liverpul, Bajern Minhen„? Kaže on: ”Ma koja Zvezda, to je bilo pre, Barselona je najbolji tim na svetu, PSŽ, Juventus, Zvezda je mnogo slaba, neće biti nikada kao pre. Zvezda je slaba„, kaže on. ”Nema skupe igrače, siromašna je„, kažem, ”sine, nisu uvek važni novci, već srce, duša, hrabrost, vera, znaš?„ ”Znam, tata, tako si mi uvek pričao„, kaže on, ”ali nekako ne verujem u Zvedu„, odgovori.

Razumeo sam ga... Uđosmo u Ligu Šampiona, ja kažem: ”Je l’ vidiš, sine, opet smo sa najboljima.„ Kaže on: ”Ma dobro, to je samo sada, razbiće nas i PSŽ, Liverpul, Napoli. Odemo na Marakanu na Napoli, zadovoljan on parcijalno, kaže: „Lepa utakmica, ali nismo dali gol, vidiš da ne možemo da pobedimo.” Onda dođe poraz u Parizu sa 6:1, on gleda, ne kaže ništa, ali vidim da ne veruje u Zvezdu ni trunku, ja ćutim, kažem pa nije nam bio dan, u sebi i sam znam šta misli...

Poraz od Liverpula 4:0, vidim da se ništa nije ni nadao, nego eto, to je tako normalno, dobro je da nije bilo više, ipak su Salah i Vajnaldum (njegovi omiljeni igrači) klasa za Zvezdu...

I onda dođe čuveni 6. 11. 2018. Odemo na Marakanu, a ja zagrljen sa njim pevam: „Da i deca naša, na Marakani, raduju se svetskoj tituli” i oči mi pune suze, ponadah se...

Počinje meč, a uz predivnu koreografiju zapevasmo „Pune tribine...”, 10 puta zaredom, ma i više, čini mi se... Sve kao iz snova... A onda, nebo se ponovo otvorilo, zagrmela Marakana, Pavkov dao prvi gol! Svi zaurlaše, on skoči od sreće, grmeli smo minutima bez prestanka! A onda, za istoriju i Milan Pavkov sa 25 metara, zagrmela Marakana još jače, još više, niko ne veruje šta se događa!!! Odolevamo napadima i bliži se kraj, a sinko zajedno sa celom Marakanom peva „Fuck you, Liverpool, fuck you Liverpool” (nije znao šta to znači, ali je znao da je usmereno protiv Liverpula).

Zaboravio je i Salaha i Vajnalduma i Manea i sve ostale ljubičaste!!! Na kraju pozdravismo heroje gromoglasnim aplauzom i pesmom: „Hej, Pavkov, skoči, daj gol glavom.”

Vratismo se kući, onako umorni jer smo išli pešaka do Marakane, tamo bili sat i po pre početka meča, pa nazad kući... Okupao ga i stavio na spavanje, počesmo polako da se uspavljujemo, a on me pita: „Tata, a je l’ mogu u igrici da budem Zvezda?” A meni srce zalupa, oči mi zasijaše, onako pune suza, kažem: „Naravno sine da možeš, je l’ sada veruješ da je naša Zvezda najbolja”, a on kaže: „Verujem, tata, sada znam.”

Utonusmo zajedno u san, probudih se osmehom i punog srca što sam mu preneo navijačku ljubav, strast i veru u bolje sutra, što je doživeo dva gola na Marakani, što samo ko je doživeo zna šta je to, što će sutra verovati u hrabrost, požrtvovanje, dušu, sve što nema veze sa silom, novcima i zakonom jačeg! Tu smo gde smo, znamo da može bolje, da je daleko od sjajnog, ali IMA NEŠTO U NAMA i na to sam jako ponosan!!! MOJA ZVEZDO, HVALA TI!!!