У последње време често се може прочитати и чути како није срамота изгубити од ПСЖ 1:6 или од Ливерпула 0:4.
Па, наравно да није узимајући у обзир где је наш клупски фудбал данас у поређењу од пре, рецимо, 30ак година.
Свако искуство се плаћа па тако и ови Звездини порази не треба превише да брину АКО СЕ ИЗ ЊИХ НЕШТО НАУЧИ!
Али, примећујем и да многи (попут Вујадина Савића у овом интервјуу; линк је испод) кажу како, ето, и Реал изгуби од Барцелоне 1:5 (или када је ПСЖ изгубио од Барцелоне истим резултатом којим је победио Звезду).
Е, сад, ако се будемо тешили на такав начин онда нити ће се шта научити нити ће се извући какве поуке.
Реал је доживео катастрофу у Барцелони али су пре Барцелониног трећег гола имали три фанстастичне шансе да изједначе. Сећа ли се неко још шансе Каванија (против Барцелоне) када није постигао други гол за ПСЖ чиме Барцелони онда ни 6 комада не би било довољно?
Дакле, суштина је да су сви ти велики тимови прилично изједначени и да катастрофа у једној утакмици не значи много. Они су, и кад изгубе тако великим резултатом, увек у игри, имали су и шансе, промашили па су и ти промашаји делом кривац за резултатску катастрофу.
Звезда (а исто тако и Партизан и сви други наши клубови) морају да науче да се мора много више трчати (на кондицији се сигурно може радити) а исто тако бар покушати играти једноставно и на прву лопту (и наши играчи су професионалци и сигурно знају са лоптом али би морао да се мења менталитет солирања и бесконачно споре игре).
Моја Звезда у Ливерпулу није упутила ни један једини шут на гол Ливерпула. Е, то је, проблем!
Дакле, пораз ПСЖа у Барцелони од 1:6 и пораз Звезде у Паризу од 1:6 није ни приближно сличан. ПСЖ је у Барцелони био у игри, стварао шансе, Звезда није у Паризу.
Или, пораз Реала у Барцелони од 1:5 није ни приближно сличан поразу Звезде од 0:4 у Ливерупулу јер је Звезда била без иједног шута на гол.
На такав се начин мора размишљати а не евентуално тражити оправдање у стилу: ''Па и Реал изгуби са 4 разлике или ПСЖ са 5''.
Знам да ће ме многи напасти због ове теме али, понављам (из наслова), да ми намера није да критикујем већ да укажем на нереална поређења којима се, ето, чак служе и играчи.
Што се пре схати колико смо спорији и физички неспремнији од свих великих европских клубова пре ће се и схватити да се бар на томе мора и може радити а онда ће и таленти доћи до изражаја.
Повратак међу европске великане ће бити спор и мукотрпан, можда чак и немогућ јер за тај повратак треба и огроман новац.
http://34sad.com/vesti-fudbal/vujadin-savic-ponovo-u-stroju-dok-ne-zavrsimo-posao/