Pa, da li je moguće da se ono dozvoli..? Da li je moguće da Srbi u samom vrhu konstantno imaju izdajnike koji ubise narod u pojam..? Pa, na zapadu znaju da albanci nisu starosedeoci Balkana, no nasi poltroni se ubishe da se dodvore gazdama.
Ima li ko normalan da pokrene peticiju o povlachenju onog udzbenika iz skole.
Ma, bez reci sam ostao.

Забрањена историја Срба:


Ко је и зашто изоставио прве 243.стране текста
у српском преводу чувеног дела Мавра Орбинија ,,КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА''?

Одговор на ово питање дали су сами ,,добронамерни''редактори:

,, РЕДАКТОРИ дела Мавра Орбинија, КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА, Фрањо Баришић, Радован Самарџић и Сима Ћирковић

ЧИТАОЦУ,

Овај превод почиње од стране 242. Орбинова оригинала , односно oд поглавља које подробније излаже историју јужнословенских земаља Рашке и Србије, Босне, Хума , Хрватске и Бугарске. Претходна Орбинова разматрања , то јест прво поглавље под насловом ПОРЕКЛО СЛОВЕНА И РАЗВОЈ ЊИХОВА ЦАРСТВА (р. 5- 203.стране) и први део другог поглавља под насловом ИСТОРИЈА КРАЉЕВА ДАЛМАЦИЈЕ И ОСТАЛИХ СУСЕДНИХ ЗЕМАЉА ИЛИРИКА, од 495. до 1161. године (р. 205-239.стране) , овде су свесно изостављени.

Наиме, ИСТОРИЈА КРАЉЕВА ДАЛМАЦИЈЕ ...заправо је Орбинов превод са латинског Дукљанинове Историје ( Летопиc Попа Дукљанина или Барски родослов) , изворног документа, који нам је данас доступан у осетно поузданијим верзијама од оне коју пружа Орбин. Његов превод данас је од интереса само за уски круг специјалиста који, испитујући степен веродостојности Барског родослова, проучавају и рукописну традицију овог споменика.
Што се тиче првог поглавља Орбиновог дела , ствар је такође по себи јасна. Тај одељак, посвећен претежно ванбалканском Словенству , писан је на основу преднаучне , панславистички усмерене и потпуно некритичке литературе , као и пишчевих наивних етимолошких домишљања у истоме смислу. Резултат је једна сасвим нетачна , управо фантастична и неразмрсиво збркана слика о ,,царству Словена„. да би читалац добио о томе одређенију представу , довољно је да прочита сажето и верно испричан садржај овог Орбиновог поглавља( стр. CXXXIX овог изд.) . Заморно читање пуног текста овог поглавља , сасвим је очигледно, привлачно је и није дангубно само онима који испитују историју нашег историописања.
РЕДАКЦИЈА ''
Линк од те књиге - http://www.zasve.net/biblioteka/sloveni/Kraljevstvo%20Slovena.pdf

Тако рекоше наши учени редактори и остадоше живи !
Одакле њима право да касапе нечије дело према својој процени ?
A све ради заштите читаоца од губљења времена...Hевероватан разлог за дичне професоре...
То је била елита наше модерне историографије...чега су се уплашили, када су навели тако бесмислене разлоге за прекрајање дела човека, који је смогао снаге да покрене тему преиспитивања историје Словена и њихове улоге у европској историји.Тим пре, што се, како они кажу тај део књиге односи на ванбалканске Словене...не знам како краљеви Далмације могу бити ван Балкана ?
Bеличине попут наведених, Божидара Феријанчића, Радета Михаљчића и многих других...Много је студената наставило утабаним колосеком...тек је мали број оних који су постављали питања и тражили одговоре на бројне нелогичности, које су вређале нашу интелигенцију. Свако оставља своје трагове по којима ћемо га памтити и помињати..”

Prevod gore navedenog linka!

Sagrađen na Božju zapovest, drveni brod je bio dovoljno veliki da primi po dve od svake vrste životinja i čitavu Nojevu porodicu. Ali, plovilo koje je putnike trebalo da spase od strašnog potopa nije, kao što je najčešće opisivano, bilo dugo sa špicastim pramcem, već okruglo.

Nedavno dešifrovana tablica, stara 4.000 godina i poreklom iz drevne Mesopotamije (današnjeg Iraka), otkriva zapanjujuće nove detalje o korenima biblijske priče o Noju.

Ona sadrži slično predanje, ali i detaljne instrukcije za izgradnju zaobljenog džinovskog broda, tzv. korakla, kao i uputstvo da životinje u arku moraju da ulaze „dve po dve”.

Ta tablica izložena je od petka u Britanskom muzeju u Londonu. Grupa inženjera će uskoro, na osnovu njenih uputa, ustanoviti da li je jedan takav brod uopšte mogao da plovi.

Drevni korakl je i tema nove knjige, „The Ark Before Noah” (Barka pre Noja) Irvina Finkela, asistenta kustosa bliskoistočne kolekcije londonskog muzeja i čoveka koji je preveo tekst tablice.

Finkel je do tablice došao pre nekoliko godina. Dobio ju je od čoveka čiji je otac tablicu kupio na Bliskom istoku, nakon Drugog svetskog rata. Svetlo smeđe boje, veličine mobilnog telefona i delimično oštećena, tablica je bila ispisana klinastim pismom drevnih Mesopotamaca.

„Ispalo je da je to jedan od najvažnijih dokumenata čovečanstva koje je ikada pronađeno”, kazao je Finkel u izjavi za agenciju AP.

„Bilo je zaista zapanjujuće otkriti da je arka zapravo bila okrugla”, naveo je on.

Finkel, međutim, smatra da okrugli brod ima smisla. Korakli su obilato korišćeni kao prevozno sredstvo na rekama u drevnom Iraku i savršeno su pogodni za plutanje po besnoj vodenoj stihiji.

„Odlično zamišljeno. Ne može nikako da potone i lako se prenosi”, objasnio je Finkel.

Elizabet Stoun, stručnjak za Mesopotamiju na Univerzitetu Stouni Bruk u Njujorku, slaže se sa njim i navodi da bi drevni narod Mesopotamije upravo tako opisali svoju mitsku barku.

U tekstu tablice piše da je Bog naredio da se sagradi ogroman brod od konopca, ojačan drvenim gredama i premazan bitumenom.

Iako uputstva deluju pouzdano, Finkel nije znao da kaže da li bi jedan takav brod zaista mogao da plovi.

Dokumentarac, koji će biti prikazan na britanskoj televiziji krajem ove godine, pratiće pokušaje da se sagradi barka prema instrukcijama drevnog uputstva.

Finkel je svestan da bi njegovo otkriće moglo da izazove zaprepašćenje kod ljudi koji veruju u biblijsku priču o Noju. Stručnjake Britanskog muzeja, koji su u XIX veku, iz klinastih mesopotamskih tekstova, otkrili da su i Vavilonci imali priču o potopu, duboko je uznemirila sličnost tog mita sa Nojevim predanjem.

„Bili su veoma zabrinuti”, kazao je Finkel koji je uveren da priča o potopu i barki potiče od Vavilonaca, a da su je Jevreji preuzeli kasnije, tokom svog izgnanstva u Vavilonu, u VI veku p.n.e.

Britanski naučnik ne veruje da je tablica dokaz da je Nojeva barka, koja je opisana u Bibliji, ikada postojala, već da je verovatnije da je neka razorna poplava ostala zabeležena u narodnom predanju i da se ta priča prenosila s kolena na koleno.

„Ne verujem da je barka postojala, mada mnogi u to veruju. Uostalom to i nije tako važno. Biblijska priča je sama po sebi dovoljna i trajno vitalna”, zaključio je Finkel.