Benin hvala ti puno na pomoći. Sve sam ovo već nasao i sam. Osim ovog o vatri i vazduhu.
Ziva može da bude i musko i tretira se kao musko. Međutim kod nas je ziva uvek zensko (golubica, sumska majka...)
Ako još neko zna za zapis u kome se ziva direktno vezuje ili za Rujana Rudana Rudjana ili za njegov ekvivalent Jarila kao njihova majka, onda imamo vezu između žive i rujana odnosno shive i rudre koju niko drugi nije sacuvao.
rudra je gospodar zveri, vuciji pastir, covek koji sedi u lotus poziciji iz lepenskog vira...
Pošto sam video da se niko ne javlja pa ni tulkas koji je postavio originalni post u kome pominje zivu kao majku rujanovu, ja sam krenuo sam da kopam:
Рујевит
Ово словенско божанство помиње се у Книтлинга Саги, као и код Сакса Граматика. То је бог острва Рујана. У Кореници су постојала три храма, од којих је један био посвећен Рујевиту; имао је храстов кип са седам глава и седам мачева о појасу, док је један држао у руци. Судећи по овим симболима реч је о ратном и сунчаном богу. Други храм посвећен је поревиту чији је кип имао пет глава. Ове две симболичке вредности: Седам и Пет односе се као седам летњих и пет зимских месеци. Име Рујевит долази од корена rujnu (чеш.) = ватрен, онај који је страстан, српски рујан = тамноцрвени, јесте епитет за јарко сунце, за некога ко је страстан, јаросан; насупрот томе, Поревит је сачињен у духу зиме и мрака, те је због тога без оружја. Поревит је оличење зиме, сунца у силазном периоду. У једној нашој песми која је записана у Македонији (I, бр. 194) уочава се да је Рујевит сунчано божанство, и да припада групи летњих месеци године. Исто тако видимо да поседује седам глава. Дакле, и код Срба је тај податак био познат.
''Јасно ми солнце станало, / Чесне ми крсте гледало. / ... Сонце ми стало гледало / На њег се Господ смејао. / Мили нам Господ мој Праве. / Сабор ми гледо со сонце. / Што в њему сва правда ми. / Никоме кривде немаше. / Сонце ми станало / На сред неба висока. / С њега ми Боже гледаше. / Мили ми Боже Рујевит / Со уседам глава тресеше. / Што сабор добро собран је''.
Навешћемо и једну краљичку песму (I, бр. 249), која се пева када се облачи ''Краљ''. Песма је из Старе Србије:
''Обрни се цару! / Те нам песма кажи, / Која песма царе! / Данас да певамо? / ... Или песма царе / Рујна Рујевита? / Или његова царе! / Брата Поревита ? / Или оног царе! / Бога Рановита''.
Овде разазнајемо да је Рујевит повезан са рујним, црвеним Сунцем, и да се вазда налази у блиском кругу са братом Поревитом, са којим чини дванаестомесечни круг, и са којим на острву Рујану има властити храм - један поред другог. У свадбарској песми (III, бр. 315) Рујевит и Поревит (Пуревит) су већ сасвим извесно побратими: ''Кум ми го клава св. Јована, / Св. Јована млад Пуревита. / Пуревита побратим Руневита''. Дакле, св. Јован - очито зимски празник, пада 20. јануара, побратим је рујном Рујевиту, летњем божанству. Занимљив је садржај крстоношке песме из Македоније (I, бр. 193):
''Чесне крсте ми понесемо, / ... Чесне крсти милог Бога / Милог бога Рујевита, / Рујевита силног Бога. / Што нам бије душманине, / Душманине Тартарине. / Што нам даје берићете, / Берићета изобиља. / Чесне крсти ми кренусмо. / Чесне крсте дивног Бога. / Дивног Бога седмоглавод / Рујевита Правовида. / Милог Бога Прове Праве''.
Овде се Рујевит идентификује са силним божанством, али које доноси берићет, те се њему у част носе литије. Видимо, такође, да је Рујевит седмоглави бог. Нејасно је да ли се сада идентификује са Правовидом или је он син Правовидов. Уколико је он сам Правовид онда би могао бити оличен у Триглаву као врховном богу, за кога смо видели да је и делилац Правде. Рујевит се помиње и у песми коју је приређивач добио ''Од Сарџе досељеника из Битољске нахије у Старој Србији'' (I, бр. 218) што указује да је већина песама које помињу Рујевита дошла из Македоније где би се, можда, демографски гледано, могла установит нека веза са словенским племенима са Рујана, северних поморанских Словена. Откуда њихово крило у Македонији, при досељавању јужнословенских народа, Срба и Хрвата, остаје отворено питање.
''Ђурђе, Ђурђе млат Ђурђе! / ... Брго по мене да дојдеш, / Брго по мене Преслава, / Преслава рујна Рујевит, / И брата мојег Поревит. / Поревит брата Плавога? / Мене ми рече Велик ден. / Велик ден Триглав ден, / Триглав ден денешњи''.
Триглав је наредио да Ђурђе брзо дође на Преславу која се одржава код два брата: рујнога Рујевита и његовог брата Поревита. Поревит је по боји плави, а Рујевит црвени, што добро кореспондира са божанством Зиме (ноћи) - петоглавим Поревитом - плави, односно божанством сунчаним, Лета - седмоглавим Рујевитом - црвеним. Естетичко-филозофски гледано: плаво је трансцендентна и метафизичка боја - боја понора и понорних сила, облака и драматског; црвена је иманентно земаљска, физичка боја, овосветовна и боја радости и весеља, површинска боја. Плаво се фиксира за трагично и узвишено; црвено за лепо и љупко. Обе боје, заједно са белом чине српску тробојку!
Јован Ердељановић даје занимљив опис једног врда Руја, у Доњем Драгачеву. ''На западу од села, кад се узмемо пети од друма ка брду Руји, наилазимо на десетак великих, правилних хумки. О њима је, као што је већ поменуто, писао др Сима Тројановић а неке од њих и раскопавао. И на Руји има их неколико. За једну гомилу камења на врх Рује веле, да је остатак некадашње карауле, о којој више ништа не знају (Ердељановић, Јован, Доње Драгачево. У: СЕЗ, Насеља српских земаља. Расправе и грађа. књ. I. СКА. Београд, 1902. стр. 119-120. и д.). Није ли ту био, можда, храм Рујевиту?
''О постанку имена Руја (брдо) причају ово: на Руји је била некада варош и град Дубрава, па кад је једном нападну непријатељи, буде постављена стража на месту, које се и сад по томе зове Стража; на друго место даље одатле пошљу 'стражу потајницу', и оно се после по томе прозове Потајник. А кад стража јави, да се непријатељ приближио, народ се јако 'узруја', те се услед тога цело брдо прозове Руја''. Занимљиво је да је у близини био град Дубрава - од дуба, од чега су некада Померанци клесали идоле, односно правили храмове.
http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/petrovic_kulturacivilizacija.html#rujevith
