patriota-b
2013-11-23 05:44 PM
Ne znam koliko je istinita ta priča, ali je to jedina takva priča. Jedan izuzetak je svakako moguć.
Samo bekstvo iz logora i nije tako nemoguće, osnovni problem je bio savladati prvih nekoliko stotina kilometara bespuća nakon bekstva.
Nakon toga se moglo tu i tamo dobiti pomoć od lokalnih izolovanih zajednica, koje su generalno dobronamerne.
Osim što je pripadnica Čukča izuzetno lepa po našim evropskim ukusima u filmu drugih neverovatnih stvari u priči nema.
Najneverovatnija scena je upravo lak prelazak granice peške u Iran, koji je izveden zvanično. Scena sa oficirom na mostu je apsolutno nerealna.
Sovjetski ljudi nisu mogli tako prelaziti granicu, morao je postojati neobično jak razlog zašto bi neko otišao peške u Iran, a ne vozom.
Sovjetski komandant logora sa Čukotke nije imao šta da traži na granici s Iranom, a naročito se nije mogao naći na ničijoj zemlji između dva kontrolna punkta. To su potpuno irealne scene, kjoje su očigledno dodate zbog dramaturgije.
Inače, Sovjeti su imali tri ili četiri klase zarobljenika.
Prva: oficiri i vojnici koji su služili u Vermahtu pre 1933 (tj. pre Hitlera). Oni su imali status „pripadnika regularne nemačke vojske” i imali su sva prava strogo po konvencijama. čak su za rad po sovjetskim fabrikama primali platu. U ovu grupu su uglavnom spadali i pripadnici drugih vojski, npr. Italijani i Rumuni.
Druga: ostali pripadnici Vermahta, kojima nije priznavan status „regulsranih”, jer se Hitler suprotno odredbama Versajskog ugovora povećao vojsku sa odobrenih 100.000 na par miliona. Oni su imali prava bitno ograničena u odnosu na one prve, a morali su raditi kao i svi drugi logoraši.
Treća: Pripadnici SS. Oni nisu imali nikakva prava, osim da crknu radeći.
Četvrta: izdajnici i sovjetski građani koji su sarađivali s Nemcima (HiWi), kriminalci, osobe od posebnog interesa itd. Uglavn om bez ikakvih prava.
Većina zarobljenika je držana oko 10 godina i to vreme su najviše korišteni za građevinske radove, tj. za otklanjanje posledica ratnih razaranja.
mandalina
(vila)
2013-11-24 06:14 PM
И ја одгледала, судим да је нереално потпуно.
14000 километара за три године, по сибирском мразу, вукови, медбеди, лед и остале санџаме?
Нерелана је сцена где га, одмах по бекству, прегази псећи шестопрег; нереалан је прелазак пешице у Иран и сцена са скаарфејс Камењевим којга „је победио” и шета преко неутралне зоне..лепа Чукчанка чак и може да буде реално пошто је млада удовица и није нека љубав у питању него секс у леденој забити..нереално е и како му је доктор помогао исве дао за бекство...па му онда помаже пољски Јеврејин..ништа он не тражи, само му људи нуде помоћ...Нерелано је, одн.превише романтизована нека астрална веза са ћерком, која га уопште „не осећа” кад се шуња око куће, а у цркви га одмах нањуши, а све време филма она има кошмаре у тренутку кад је њему тешко и тако то..
Сценарио је као амерички- ајде мало вукова, мало љубави, мало јевреја..само црнци фале да ствар буде тотално холимудска.
sada
(zanimamanje)
2013-12-28 05:23 PM
Ne znam koliko je istinita ta priča, ali je to jedina takva priča. Jedan izuzetak je svakako moguć.
Nije jedina, citala sam knjigu nekog Poljaka (da li je to jedna te ista knjiga)takođe pobjegao iz Gulaga,ali takođe kad je/su (ne sjecam se je li samo on ili sa drugom) naisli na neku damu u sred Sibira, postalo je prilično neuvjerljivo... ispočetka je bilo ko istinito, opis poljske kuhinje, zima, iznemoglost itd ali kasnije...
