Када је председник Борис Тадић у септембру посетио Кливленд, упознао сам се са њим на пријему и предао му лично писмо с молбом да ургира да се из Архиве Озне објаве спискови Срба и имена стрељаних српских добровољаца у Кочевју. Тај списак побијених Срба је са собом из Словеније 1945. године однео Слободан Пенезић Крцун, шеф Озне. Моја супруга Љиљана питала је председника Тадића када ће њој да се вратити имовина, која је отета пре шест деценија у Београду. Председник Србије нам је рекао да ће „држава све то да испита, да плати или да врати”.

Овако говори амерички историчар Боривоје Карапанџић, један од најистакнутијих српских емиграната у САД, писац прве студије о ликвидацији припадника националних снага у Словенији 1945. године, која је објављена под насловом „Југословенско крваво пролеће”. Књига је објављена пре три деценије, али Боривоје Карапанџић, како нам је рекао, и даље трага за истином о гробницама Срба ван Србије, у бившим југословенским републикама.

- Комисија Владе Словеније за питање масовних гробница открила посмртне је само на Похорју остатке око 15.000 убијених особа. У Словенији има 540 масовних гробница. Пронађено је 134 скривених гробља са војницима, 79 цивилних гробља, 72 гробља гдје су сахрањени и цивили и војници. Највећи масакр Срба изведен је у месту Кочевски рог, о чему се у Србији ћути и зато врло мало зна – каже Боривоје Карапанџић.

О злочинима комуниста и партизана над припадницима српских националних снага Карапанџић је писао у својим књигама „Грађански рат у Србији 1941-45″, ”Прикази из емиграције„, ”Споменице српских добровољаца„, ”Кочевје – Титов најкрвавији злочин„ и ”Југословенско крваво пролеће„. Карапанџић пише у својим књигама да је све до 1952. године, када је у ФНРЈ убијен и последњи припадник четничких јединица, трајао је обрачун Озне и Удбе са остацима националних снага у Југославији. Гро те поражене војске побијен је на СликаКочевју у пролеће 1945. године, када су Британци и Американци вратили Титу из Аустрије пребегле усташе, четнике, љотићевце, добровољце, белу гарду и балисте, да их Јосип Броз побије. Британски лорд Николас Бетел, сведок и аналитичар збивања у поратној Аустрији, тврдио је, помиње га Карапанџић, да је званични Лондон изручивање пребеглица из Југославије партизанима и комунистима, извео да би зауставио војно надирање Титове армије на Запад и да би пружио руку сарадње званичном Београду.

- Словенци и Хравати су, међутим, оптужили само Србе за убиства и ликвидације националиста у Словенији. Није, међутим, само Симо Дубајић, против ког је подигнута и оптужница, био одговоран као партизански официр за насилну смрт неколико хиљада ратних заробљеника и цивила. Ту одговорност носе и Тито, и Ранковић, и Кардељ, и Кидрич. Али и Слободан Пенезић, и Митја Рибичић, и Милка Планинц, који су као комесари бригада били на месту тог злочина. Они су организовали ликвидацију око 12.000 ратних заробљеника. Побијени су припадници Српског добровољачког корпуса из Србије, Срби црногорски четници, али и доста цивила који су се из Србије повлачили у време одласка Немаца. Тачан број и имена страдалих Срба се не знају, јер званични Београд скрива те податке – сматра Боривоје Карапанџић.

Према његовим тврдњама словеначка комисија још није завршила рад и планира да отвори још 19 гробница у околини Марибора и Кидричева. Хрватска је почела радове на истраживању места страдања и убистава хрватских бораца. Једино Србија у Словенији ништа не истражује.

- Колико ја знам Слободан Пенезић је као начелник Озне списак стрељаних Срба у Словенији предао у архив тајне полиције. Тај списак је потом пребачен у други архив, тачније у депо који се налази код Умке. Ја већ деценијама трагам за тим списком као историјским документом о ликвидацији српских добровољаца. Писмо које сам дао Борису Тадићу у руке, слао сам пре тога и Слободану Милошевићу, али и др Војиславу Коштуници, када су били први људи у Србији. Њих двојица ми нису никада одговорили. Надам да ће Борис Тадић и држава Србија да услишају моју молбу да се открије истина – каже Карапанџић.”