U jednom tekstu, na jednom drugom forumu, napisala sam i ovo:

Od slike koju obrazujemo u mislima, umnogome zavisi i ono sto nam se dogadja. Ti misaoni obrasci cine od nas dobitnike ili gubitnike. Oni su osnovno orudje koje nam je priroda podarila za uspeh, napredak, sreću, zdravlje, ljubav...
Slika koju obrazujemo u mislima prozimaju svest i podsvest našeg celokupnog bica i ona postaje njegov organski deo. Istovremeno, ta se slika preko mozdanih talasa siri i u okolni prostor. Znaci, energija misaone slike se kreće u dve sredine: unutar organizma i u spoljasnji svet, u naše jonsko okruzenje. U oba slučaja, misaona slika tezi da postane fizicki događaj.

Budi nam ti srećan, otvori srce za dobre ljude, postene...i kao bumerang, isto će ti se vratiti.

A karma...
Rece mi jednom jedna žena da sam u proslom zivotu bila krunisana glava, surova, brutalna, okrutna...U ovom zivotu moram da se iskupim kroz veliku patnju i bol.
U vreme kad mi je to rekla meni je bilo smesno, ali vrlo brzo posle toga setih se njenih reci.

Otvorise se dve rane, iznenada, neocekivano, a duboke i bolne...Pokusala sam da ih zacelim, da ne krvare celog mi zivota, i delimicno sam uspela.

Od tih rana ostadose oziljci, ponekad još zabole, a ja tu bol uvijam u osmeh, gde god da sam, da niko ne vidi. Hodam ulicom ponosna i gorda, ne zato što sam uobrazena, već zato da drugi ne vide tragove tih rana.

Kažu: lako je njoj, ima para, uspesna, nosi samo firmirane stvari, uobrazena...Pravi prijatelji, a imam ih, znaju da nije tako, da mi to ništa ne znaci, sve je maska.
Moj uspeh je sto nikada nisam posustala duhom, znala sam, moje rane su mi dodeljene, u ovom zivotu, da se iskupim za prošli.

Mislim da sam uspela, verujem da sam uspela, i taj osecaj donosi mir u dusi, blazenstvo.