Nemac tvrdi..
trag
(xy)
2013-08-22 01:57 PM
Харолд Харман – Колевка цивилизације налази се на Балкану
Балкан – колевка цивилизације
Разговор водио и превео: Милан Старчевић
Харалд Харман
Саговорник „Геополитике” је Харалд Харман, немачки лингвиста, археолог, културни историчар и аутор преко 40 књига, као и 200 чланака и есеја на разним језицима света, које говоре о старој историји народа, језика, писма, религије, археомитологије и културе.
Његова књига „Загонетка Дунавске цивилизације – откриће најстарије цивилизације у Европи” (2011), изазвала је бурне реакције у археолошком научном свету и опречне критике, па тако има културних мислилаца који сматрају да је ово дело храбар и важан искорак у новом разумевању светске праисторије, док скептици говоре да је реч о покушају ревизије историје света. Остала Харманова дела која су привукле посебну пажњу читалачке публике су: „Индоевропљани – порекло, језици, култура, ”Универзална историја писама„, Религија и ауторитет”, „Светска историја бројева”, „Лексикон народа”, „Прича потопа – стопама раних цивилизација”.
Харалд Херман је члан археолошког истраживачког тима „Research Centre on Multilingualism”, a oд 2003. године потредседник „Institute of Archeomythology” са главним седиштем у Сабастополу (САД) и директор истог европског огранка са седиштем у Финској. За свој дугогодишњи рад добио је многобројне научне награде. Живи и ради у Финској.
Ваша књига „Загонетка дунавске цивилизације – откриће најстарије цивилизације у Европи”, подигла је подоста прашине у међународним археолошким институтима, из разлога што Ви тврдите да се колевка цивилизације налази на Балкану. Читав свет је до сада био мишљења да корени цивилизације потичу из Месапотамије. Да ли је можда дошао тренутак да се направи ревизија историјских и школских уџбеника?
- Ревизија старе школске мисли, по којој је, наводно, Месапотамија колевка западне цивилизације, хитно је потребна, јер ми морамо усмерити ток историје заснован на актуелним сазнањима и „застарели” шаблонски начин размишљања одбацити, попут опасног отпада. Ако градимо наша научна сазнања на модерним основама научног истраживања бићемо у предности да су наши планови за будућност реални и објективни.
Шта сте успели у Вашем научном раду истражити, колико је стара Дунавска цивилизација?
- Још око 6500 пре Христа аутохтоне групе ловаца и сакупљача из балканског региона узели су аграрни пакет, који је донешен од стране неколико пионирских групација из Анадолије у југоисточну Европу. Анадолски сељаци настањивали су се само у Тесалији (централна Грчка), и преко контакта са локалним старо Европљанима ширила се пољопривредна поља, што је довело до тога да се стари Европљани привикну на култивисана постројења и седелачки начин живота, а напослетку помешали су анадолске краве са домаћим туром (изумрло дивље европско говедо, прим. аутора) и одгајали су сопствену стоку.
Ускоро је развој у југоисточној Евопи био бржи него у Анадолији. Формативни период старе европске културе трајао је око хиљаду година. Око 5500 година старе ере основана је Винча што је убрзало културни развој. Најкасније око 5000 г. старе ере стара Европа достигла је стадијум високе културе: са металургијом, топљењем бакра од 5400 г. старе ере, са писањем слова и бројева, са почецима монументалне архитектуре, светиња Парте у Трансилванији. То значи да је пре 7000 година у Европи постојала рана цивилизација са напредним технологијама.
Опишите укратко како су изгледали први становници старе Европе: чиме су се занимали, какви су им били обичаји, бракови, како су им изгледала насеља?
- Како су стари Европљани изгледали, како су били обучени и како су носили своји косу, може се проучити на основу хиљаде старих фигура, које су откривене свугде на Балкану. Многи мушкарци су носили браде, жене носиле косе отворено и до рамена или у плетеницама и исплетене. Хаљине жена били се полудуге или дуге које су лежале у наборима око тела, користиле су појасеве и наките (као што су огрлице, и наруквице). Стари Европљани припадали су генетски старо медитеранском становништву, док је њихова телесна грађа била грациозна. Генетичари су идентфиковали препознатљив генски фонд, такозвани „Mediterranean outlier”, чија експанзија углавном одговара културном пејзажу древне Европе.
Стари Европљани развили су и користили напредне технологије: производња житарица (употреба плуга); пећи за печење керамике и производња керамике (коришћењем грнчарије од 5. миленијума пре нове ере); пећи за обраду метала (бакра и злата); у овим пећима могла је се достићи и контролисати температура преко 1000 степени; ткање и производња текстила; конструкције (један до два спрата зграде, куће и храмови; изградња бродова за пловидбу на мору и рекама; напредна трговина са бодљикавим остригама, опсидијаном, соли, металом, керамиком, писмена технологија; апстрактна уметност.
Судећи по свему наведеном, онда су житељи Дунава имали прво писмо, чак и пре Египћана и Крићана?
- Многи истраживачи писма су у међувремену спремни да полемишу о постојању писма у старој Европи, остали су до сада скептични. Традиционална дефиниција писма може да се без проблема покрене на примену знакова у старој Европи: систематско и намерно коришћење конвенционалних знакова; коришћење од више стотине знакова (сви древни списи оперишу са великим бројем знакова); ризница ових знакова састоји се од живописних и апстрактних знакова (ова комбинација је типична за сва стара писма); писани материјал је био од глине, а натписи су урезани у зидове посуде или фигуре; натписи су углавном били кратки (као у Индус – цивилизацији и древног кинеског писма). Социјалне функције старог европског писма биле су у служби религије. Натписи се углавном могу наћи на артефакту, који нису играли никакву улогу у економији, и то на ритуалним објектима, фигурама и минијатурним олтарима.
Сличне религиозне функције писма документоване су за најстарије писане проналаске у Египту (откривење гробова пред династичког периода у Абидосу), где су верски натписи пронађени на статутним гробовима у прелиминарној фази хијероглифа. Такође, и записи на оклопима корњача у старој Кини и печатни натписи из Харапа у долини Инда сугеришу на верску намену писма. Економско коришћење писма у Месапотамији (древне сумерске глинене плоче) је заправо више изузетак у круговима раних библијских традиција.
trag
(xy)
2013-08-22 01:59 PM
Словенски народи су кроз писмо, језик, религију, културу и обичаје повезани, а званична исторографија тврди да они припадају индоевропским језичним породицама, док научници још трагају за њиховом постојбином. Пошто је словенско писмо (глагољица) настало тек у 9. веку (опет по званичним уџбеницима), интересује нас Ваше мишљење о свим наведеним тезама. Желите ли оповргнути све чињенице и поставити нову теорију?
- Стари Европљани припадали су домаћем и локалном становништву, а њихов језик није био сродан са индоевропским. Индоевропљани су прво у 5. веку пре Христа дошли у контакт са старо Европљанима, и то у западној Украјини. Око 4,500 г. старе ере индоевропски степски номади преузели су власт у старом трговачком центру Варна, да би се тамо етаблирали као елита. Касније (између 3100 и 2900 г. старе ере) све је више номада из евроазијских степа емигрирало у југоисточну Европу. Потомци тих раних досељеника били су старо индоевропски народи Балкана: Грци, Трачани, Македонци, Илири, Дачани итд. Па и словенски народи на Балкану су потомци емиграната који су у раном средњем веку (7. и 8.) дошли у југоисточну Европу.
Забетонирало се у школским уџбеницима мишљење да су се Словени првобитно доселили у регион источне Европе (источна Пољска, западна Украјина), одакле су се затим у више сеоба преселили на исток, запад и југ. Тачно разграничење њиховог подручја порекла још увек је контроверзно, али у принципу персонално видим исправно виђење моје препоставке. Словени првобитно нису имали писмо, они су кроз миграције успоставили контакт са културама које су користиле писмо. То је био случај са јужнословенским племенима који су дошли на Балкан, где је латинско писмо Римљана и грчки писмо било у употреби. То писмо је били од споља до Словена трансферисано, и то од словенских апостола Кирила и Методија, прво у Моравицу, онда у Хрватску, Македонију, Бугарску и Србију. Манастир Охрид (којег сам прошлег лета посетио) имао је централну улогу у ширењу глаголице и ћирилице. Глагољица је углавном задржана у Хрватској, док се ћирилица раширила код већине јужно и источно европских Словена.
Јужнословенски мигранти у средњем веку брзо су се населили и запосели стару цивилизацијску земљу, после чега су старе европске традиције постале живе. Што се Грка тиче они су са севера емигрирали, затим су се настанили у свом новом дому (Елада) и помешали са локалним (пре индоевропљана) становништвом. Од језика старих Европљана Грци су доста речи позајмили, које за нас звуче грчки, али које су заправо пре грчког настаљивања. Навешћу само неколико речи: керамик, метал, камин, арома, театар, психологија и многи други изрази.
Радећи на археолошким истраживањима посетили сте многе земље, између осталог и Србију. Можете ли нам рећи о којим је локалитетима реч? На каквом су нивоу археолошка истраживања у Србији?
- Посетио сам неколико пута Винчу и Лепенски Вир као и остала места у Србији. Археолошка истраживања у Србији су на високом нивоу, и веома је важно да се настави активно са ископавањима. Било би пожељно да се контакти и размена идеја између археолога из Србије и оних из суседних земаља појачају, како би се више сазнало о феномену Дунавске цивилазације, која је била уобичајна у читавом региону Балкана, на пример трговинска саобраћајна мрежа у Винчи као главна покретница на централном Балкану, па онда са Варном за источни Балкан, те употреба бродова у сврху одређених трговинских путева, рецимо проширење одређених културних облика посуђа из Винче па све до северне Грчке.
Хришћанска вера је одувек била важна за свеукупно становништво на Балкану. Из Библије знамо да су свети апостоли боравили у Македонији и Далмацији, одакле су писали своје посланице. Шта је, по Вама, још важно нагласити?
- Балкан је у средњем веку био регион са веома активном културном продукцијом, и посредовање хришћанства источним Словенима не би било замисливо без културног достигнућа јужних Словена. Места, где је хришћанска литература преведена са грчког на македонски, бугарски и српски језик, били су градови великог образовања, као што је Охрид, у којем је у 9. веку настао најстарији Универзитет у Европи, основан од Климента, ученика Кирила. У светској историји Универзитета за Охрид нема места, јер је тадашња образовна традиција потом била прекинута, па зато Болоња важи за најстарији Универзитет, где се од 11. века предаје настава.
Ваше писано дело „Мит демократије” заснива се на теорији да демократија није изум Хелена, напротив, да је основана од социјалних структура Дунавске цивилизације. Критичари говоре о изузетно смелој (луцидној) теорији. С којим аргументима их можете разуверити?
- Школске установе уче да је демократија проналазак Грка, те да је овај облик владавине уведен без узора. Свако ко користи свој здрав разум њему мора бити јасно да се елементарни друштвени модели (којима и демократија припада), не могу тек тако једноставно измислити. Када је Клистен (атински законодавац, прим. аутора) завршио свој рад на реформи 507. пре нове ере, могао је да се ослони на искуство локалне самоуправе у сеоским срединама (грчки demoi, немачки demen, енглески, demes). Aдминистрација demena имала је дугу традицију и прожела се до микенско-грчког, па назад до неолитиског периода, док су се заједнице Дунавске цивилизације управљале саме, села нису била под контролом ратног господара, газда или краљева. У микенским временима било је пуно земље у комунском власништву (не у приватној својини), и о томе постоје писана документа (глинене таблице) из архиве града Пилос (на западној обали Пелепонеза) из 13. века пре Христа. Још у античкој класици (5. и 4. век пре Христа) били су профитабилни рудници сребра у Торикосу (југоисточно од Атине) у поседу локалне заједнице demosa. Комунално власништво земљиштва захтева да имовина буде управљена од локалне самоуправе. Сеоске заједнице на југу Балкана су све до грчке ере веома независне, са својим сопственим радионицима и самосталном политиком, а приватна својина је касније установљена, када је повећана трговина са вином и уљем, али модел за демократску владавину Атињана био је у demenu активан, када је Клистен тај принцип организовања пребацио на град (polis). Дакле, Грци нису измислили демократију, него су применили и развили доказани модел локалне самоуправе на принципу државног образовања.
Српским читаоцима биће занимљиво да им кажете нешто о западнословенском народу Сорбима, познатији под именом Лужички Срби. За српске историчаре нема дилеме да су Лужички Срби у крвном сродству са данашњим Србима. Слажете ли се са овом констатацијом?
trag
(xy)
2013-08-22 02:02 PM
- Нисам сигуран шта сте тачно мислили „да су Сорби сродници Срба”. Наравно да су та два народа међусобно повезани јер су Словени, ипак, сорбски је ближи чешком него српском језику, и средњовековна историја сорбског племена повезана је Великоморавском кнежевином из 9. века, а касније са Немачким царством. Сличност имена није показатељ степена сродства. Исто важи и за корене речи слов – као у словеначком, словачком и словинском језику. Лужички Срби су називали и Вендима.
Зашто је истина да је Дунававска цивилизација најстарија култура још увек сакривена од шире јавности? Јесу ли нас историчари, археолози и културни научници несвесно или чак намерно обмањивали?
- Када се одређене научне доктрине једном успоставе, оне имају тенденцију да се учврсте и да се упорно преносе са једну генерацију на другу. Екзатни подаци за развој културе у југоисточној Европи обрађени су тек 1990. године, и тако знамо, само неколико година уназад, да се почеци растопљеног метала око 5400 пре Христа налази на југу Србије, не у Анадолији, и не на Блиском Истоку. Такође смо однедавно спознали чињеницу да су стари Европљани неколико векова раније него Анадолци усавршили технологију топљења бакра, а тек у последњих десет година осигурана је висока старост познатих глинених плоча из Тартарије, после чега су остаци костију жртвених јама на Универзитету у Хајделбергу поуздано могли бити датирани у периоду око 5300 старе ере. Слично је стање и са многобројним другим налазима која су тек са модерним савременим методама поуздано класификоване у културну хронологију. Археолог Марија Гимбутас објавила је сва своја истраживања о старој Европи, од којих су многи у то њено време биле хипотетички недоказани, али је у међувремену модерно истраживање за многе Гимбутасове изјаве обезбедило доказе. Истовремено се и на међународном плану, концепту стара Европа све више придодаје значаја. Споменућу студију Американца Дејвида Ентонија и на руском језику објављене дела Валентина Дергачева.
Културне продукције старе Европе су у последњих неколико година веома похваљене на великим изложбама, као на пример у ватиканском музеју у Риму и Њујорку. Сви знамо колико је тешко да се кроз нова научна достигнућа замени стереотипни доктринарни садржај, док се старомодни слоган „ex oriente lux” и даље снажно подржава од стране традиционалиста. Садашње знање о историјским реалностима у Балканском региону захтевају промену парадигме у античком истраживању, и то у смислу слогана „ex occidente lux”. Колевка западне цивилизаци старе Европе била је наиме у региону Балкана. Са својим истраживањима трудим се да покажем дугорочни континуитет старе европске културне баштине, за писмо све до микенског периода, за демократију преко Антике па све до наших дана, мада за многе све ово звучи револуционарно. Можда могу са својим писаним делима да иницирам интелектуалну револуцију.
https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=06UV6XBGke4
ХАРАЛД ХАРМАН, АУТОР СЕНЗАЦИОНАЛНЕ КЊИГЕ „ЗАГОНЕТКА ДУНАВСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ – ОТКРИЋЕ НАЈСТАРИЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ”
