Pozitivna, jer je održavao u zivotu malog carevica.

iza ubistva raspucina stajala je britanska tajna sluzba. Raspucin je bio velika pretnja jer je mrzeo engleze i imao je veliki uticaj na kraljevsku porodicu. Raspucin je hteo da rusija sklopi mir sa nemackom sto englezima nije odgovaralo. Gledao sam pre par godina dokumentarac ma bbc o coveku koji je sve to organizovao.

http://www.telegraph.co.uk/education/3344528/British-spy-fired-the-shot-that-finished-off-Rasputin.html

An investigation into his death in 1916 has concluded that he was murdered not as had been supposed by disaffected Russian aristocrats but by Oswald Rayner, a member of the Secret Intelligence Bureau who was working at the Russian court in St Petersburg.
Now it is claimed that the SIB wanted to kill Rasputin, who was hoping to broker peace between Russia and Germany, because of his influence over the Tsar. The fear, according to Mr Cullen, was that if such a deal had been agreed in 1916, 350,000 German troops would have been freed to fight the Allies on the Western Front.

Bas tako, uglavnom se sve svodi na trac. O njemu kruže kojekakve price ali svi se slazu da je pomogao carevicu Alekseju bolesnom od hemofilije.

Aleksej Ksunjin u svojoj knjizi „ko je Raspucin” dovodi ga u vezu i sa Crnogorskim princezama, Milicom i Anastazijom. Navodno, one su ga i dovele na dvor.
Ne znam koliko je bio posvecen Bogu ali znam da je pripadao hlistijanskoj sekti, nastaloj mislim u XVII veku. Uz tu sektu vezuje se mistika i ezoterija.

Ne bih znala da ti odgovorim na to pitanje. Možda je i sam bio fasciniran ezoterijom.
Znam da mu je žena bila nasa ciganka ciji su roditelji živeli u Austriji. Jednu clanicu grupe sam i sama upoznala pre mnogo godina, ali posto ne pratim tu vrstu muzike i nisam bila zainteresovana za nocne izlaske naše kratko prijateljstvo se prekinulo.

Daco, ti kao nisi najbolji u istoriji a o Rasputinu znaš vise od istoricara - sigurno vise od ovih danasnjih istoricara. Svi se tvoji komentari uklapaju u cinjenicu (opisanu na mnogim mjestima) da su i kapitalizam i komunizam iz iste kuhinje.

Dok su politicari kuvari u toj kuhinji, poznato je da su holivudska industrija (pa zašto onda ne i muzicka) razni lonci i bakraci koji se u toj kuhinji koriste. Kako i u kojim receptima nije toliko ni važno koliko je važno da sire mase postanu svesne pa da rado ne zderu makar ono sto je zagorelo.

tulkas
27. april 2013. u 11.44

Obozavam da izucavam razlicite vidove psiholosko-propagandnog rata..
''''''''''''''''''''''''''''''''

Да немаш неке добре линкове? еBooks? pdf's?
Ја имам солидну библиотеку, и видеотеку, о NLP.
Све на енглеском. Могу закачити, ако некога интересује.

Interesuje me to jer neko kaže da je bio sharlatan a opet neko kaže da je lecio molitvom.

:::::::::

Постоје доста прецизне белешке о Распућину. Водило их је више људи и жена, али и царска „Охрана” (тајна служба), као и редовна Жандармерија.

Нема забележених случајева да је Распућин заиста излечио некога. Има пар медицински недоказаних случајева да су се болесни смиривали у његовим рукама, али и те приче се на крају своде на „рече ми један чоек”.
Распућин је несумњиво поседовао велику дозу сугестивности и способности да изазове аутосугестију код болесних људи, једну особину без које „исцелитељи” не могу да постоје.
Аутосугестија, односно вера у опоравак је медицински признат услов за оздрављење, а то је Григорије очигледно успешно изазивао у људима.
Нажалост, то је само један од услова. Остале услове, као што је примена лекова Григорије није могао да изазове, па су „пацијенти” одлазили умирени да би смирено умрли или наставили да болују.

Григорија су у двор заиста довеле Црногорке Милица и Стана, али је каријеру направио сам.
Највећи успех му је био „излечење” царевића Алексеја, мада га није излечио од хемофилије, него је на неки начин успевао да га умири кад је овај имао нападе беснила.
Мислим да то умиривање није никаква тајна - долази брадати двометраш, који се не клања ни пред царевићем, ни пред оцем и мајком и кога се сви плаше. Јасно је да пред таквим ауторитетом престаје беснило размаженог дечака.
Друга велика заслуга у страту је било Григоријево предсказање да царевић не треба да се игра у одређеној соби (претходно је упитао где се дете игра, толико је био видовит). Неколико дана касније је пао огроман, више од 150кг тежак лустер с плафона. То је био доказ моћи „светог старца”.
Није помогло ни то што је полицијска истрага одмах утврдила да је сајла лустера била скоро потпуно пресечена оштрим предметом и да је лустер висио на нити. Цар је видио оно што је желео да види, а не оно што су сви око њега видели.

Вештину приступа женама је добро развио. Нису на двору живели у посту и молитви, далеко од тога, али је он дошао и проповедао „грех - то је добро”. Женама је тако пружао неопходан алиби за даље „деловање”. Слава се брзо проширила познатом женском методом „усмених препорука”, а да слава није била без разлога може се и дан-данас видети у једном руском архиву, где се у алкохолу чува Григоријев „вршњак” хвале вредних димензија.

Кад је аристократија прогласила овог „светог старца” онда је похрлио и народ.
Жандари и тајни агенти су пратили буквално сваки Григоријев корак и има фрапантан број веродостојних извештаја о понашању дотичног. У најкраћем - пијан и развратан тип.
Без обзира на то цар је имао велико поверење у Григорија, јер је смирио царицу. Како је он то њу8 смиривао није доказано, али Бони М је изнео своју верзију. Чињеница је да је царица показивала све симптоме нервне лабилности, али и „недостатка адекватне мушке пажње”, што није баш ласкаво за цара, али шта је ту је.

Да је све остало само на мистици и секс-аферама уз понеко „чудесно излечење” све би било без проблема. Међутим, Григорија су одмах „снимили” заитересовани ликови и почели да га поткупљују за одређене услуге.
Тако је Григорије постављао министре, укључујућин и премијере, војне лиферанте, дуовнике и сл. Наравно, избор је био катастрофалан.

Неко горе рече „Григорије је био против Немаца, бла, бла, бла”.
По врло сигурним рапортима Жандармерије и „Охране”, а то су били врло паметни и школовани људи, Григорије скоро да није имао свог мишљења на било коју тему сем алкохола и жена.
Он је заступао оно гледиште за које је био плаћен, нешто као данас амерички конгресмени.

Нажалост, озбиљно се мешао у војна питања, па је из неких ситних економских разлога усмерио руску офанзиву на Западни фронт, где је офанзива брзо пропала уз 100,000 бачених живота (командант фронта је етнички Немац, генерал Еверт), док је командант Југо-западног фронта Брусилов узалуд чекао одобрење своје офанзиве. Одобрење је добио тек кад је „распућинова” офанзива пропала и ресурси протраћени.
Распућин вероватно није био ни свестан шта је направио.

Ствари су дошле дотле да су чланови царске породице, тачније кнез Јусупов, морали да узму ствари у своје руке и уклоне Распућина ради спаса монархије.
Закаснили су. Распућин је убијен децембра 1916. а фебруара 1917. је цар морао да остави престо.
Претерао је у својој неспособности.