Iako mnogi srpski filolozi izuzetno cene Savu Mrkalja i njegov doprinos reformi naše azbuke, u školama se on jedva i pominje. Da bi se ispravila ta nepravda u pančevačkom Istorijskom arhivu otvorena je izložba o Mrkaljevom životu i stvaralaštvu.

„Treba naglasiti da je on reformisao azbuku pre Vuka Karadžića, da je predložio princip ”piši kao što govoriš„, izbacio nepotrebna slova, a Vuk je samo grafički osmislio pojedina slova. Mi uvek kažemo ”šta bi bilo da nije bilo Vuka„, ali treba pitati i ”šta bi bilo da nije bilo Save Mrkalja„, jer se na njegovo delo Vuk ugledao”, objašnjava Milica Grbić, autorka izložbe.

Sava Mrkalj je bio izuzetno obrazovan, poliglota, doktor filozofije, matematičar. Autori izložbe rekli bi i „genijalni filolog”, ali je imao tu nesreću da se zameri tadašnjim crkvenim vlastima i mitropolitu Stratimiroviću, zbog čega je godinama proganjan.

„Sava Mrkalj je bio i pesnik, i to predromantičar. Milorad Pavić smatrao ga je veoma značajnim i pretečom romantičara, koji su počeli sa Brankom Radičevićom. On je prvi koristio rimu i napustio je klasični stil. Njegove pesme su bile zaboravljene, dok ih sredinom 20. veka nije otkrio Vladan Nedić”, kaže Katarina Martinović, koautor izložbe.

Srpsko kulturno društvo „Sava Mrkalj” postojalo je nekad na teritoriji današnje Hrvatske, a udruženje Krajišnika sačuvalo je knjige o njemu, na osnovu kojih je i nastala ova izložba.

„Prvo smo izložbu o Savi Mrkalju postavili u Pančevu, a onda ćemo ići u Bosnu, Hrvatsku, čak u Pariz i Beč, pa ćemo videti kakve će odjeke imati”, kaže Mile Bosnić, predsednik udruženja Krajišnika Srbije.

Izložba pod nazivom „dva veka duga” ima misiju da ukaže na značaj Save Mrkalja u srpskoj istoriji, da se ne bi u budućnosti opet pričalo o zaboravljenom pesniku i naučniku.