Istina je prosta i, nažalost, ne odgovara baš našem nacionalnom programu u 20. veku pa se uglavnom prećutkuje.

Skoro cela Vardarska Makedonija je po dogovoru Srbije, Crne Gore, Bugarske i Grčke uoči Balkanskih ratova bila prepuštena Bugarskoj. Srbija je imala aspiracije na Albaniju, kao deo Dušanovog carstva, a od Vardarske Makedonije je planirala da uzme samo okrajak na severu, sa Skopljem kao Dušanovom prestonicom. Čak je i Markov Prilep bio prepušten Bugarima.

Tek nakon što su velike sile odbile Srbiju iz Albanije i kad je pretilo da je Srbija sa onolikim žrtvama ratovala maltene za džabe, izvršena je nova preraspodela Makedonije (sa kojom se Bugarska nije složila) i gde smo položili pravo na ceo vardarski deo (današnja R. Makedonija).

Što se tiče samog stanovništva, ono je, budući u dubokoj turskoj teritoriji i daleko od ustaničkih pokreta i Srba i Bugara, jednostavno bilo nacionalno neodređeno. To i ne čudi, jer je takvo bilo i celokupno stanovništvo istočne Srbije i zapadne Bugarske, gde se jaka nacionalna svest razvila tek ustanovljavanjem granice Srbije i Bugarske i uspostavljanjem srpske, odnosno bugarske vlasti. Na primer, roditelji Nikole Pašića su iz Bugarske, a nisu imali bugarsku nacionalnu svest, a isto tako je i nekoliko bugarskih velikana bilo poreklom iz Srbije, a da odavde nisu poneli srpsku nacionalnu svest.

Makedonci su krenuli da se razvijaju u srpskom pravcu u periodu od 1913. do 1920-ih (a i pre Balkanskih ratova, delovanjem srpske nacionalne politike), ali su to prvo počele da sabotiraju jugoslovenske separatističke struje na čelu sa Hrvatima, a završni udarac izvele komunističke vlasti sa svojim ratnim programom makedonske nacije i njegovom realizacijom nakon 1945.

Makedonski jezik je standardizovan tek nakon 1945. Pre toga se u školama učio ili standardni bugarski ili standardni srpski.

Šešelj je govorio i o srpskoj krivici za sve ovo. Na primer, nakon uspostavljanja vlasti Beograda u vardarskoj Makedoniji, nije se imalo nimalo sluha za regionalne makedonske posebnosti, nasilno su menjana prezimena dodavanjem -ić (što je besmisleno, jer ako se neko preziva na -ski ne znači da nije Srbin, a primeri za to su srpska prezimena u Vojvodini) i službena vlast je bila arogantna prema stanovništvu i njegovom lokalnom govoru i običajima. Takve akcije su dovele do pojačanja osećanja makedonske posebnosti, umesto da to sve bude negovano i pripojeno u neko regionalno ili periferno srpstvo.

Moderno jugoslovensko četništvo je nastalo u Makedoniji u Balkanskim ratovima, iz borbi srpskih četnika i bugarskih komita i srpstvo je imalo veliku šansu u Makedoniji, samo što je ta šansa upropašćena što našom glupošću i neodgovornom politikom, što aktivnim stranim mešetarenjem i unutrašnjim rovarenjem u Jugoslaviji (Hrvati, komunisti...).

Ime Makedonaca je, naravno, veštačko, jer je Makedon grčka reč, a antički Makedonjani nisu bili Sloveni. Makedonci su regionalni naziv, kao i npr. Dalmatinci, koji su danas Srbi i Hrvati, a postojao je etnikum Dalmata ili Dalmatinaca u Rimskom carstvu, koji nisu bili Sloveni.

============

Vojislav Šešelj nešto kratko o Makedoncima i makedonskoj naciji (u Hagu):
http://www.youtube.com/watch?v=7PZBoW7zzvI

Деда, предлажем да ипак сам проучиш ту проблематику, будући да у наведеном тексту има толико неистина. Свако супротстављање наведеним неистинама прерасло би у препирку.

Koja je razlika između latinskog i rimskog jezika?

Deda, spremas li se to za neku diskusiju sa Denijem?

Kad smo već tu, kod Makedonaca, kojim su jezikom govorili u vreme Dusanovog carstva, u cijem su sastavu bili, i da li su imali status manjine u Dusanovoj carevini Srbiji?

Oprostite na gresci gore...trebalo je na Latinskom,a ne na Rimskom jeziku.Koja glupa greška,izvinite!

В .Kънчов „Македония” , София, 1900, стр.256
М.А. Вујићић „Речник Места у Ослобођеној Области Старе Србије”, 1914, стр. 241.
В .Kънчов Ibidem pp.191.
В . Kънчов Ibidem pp. 238.
В . Радовановић „Тиквеш и Рајец”, Етнографски Зборник XXIX стр. 457.
Ј .Ф. Трифуноски „ Македонизирање Јужне Србије”, Београд, 1995, стр.33.

16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .

Gerlach, S. „Tage-Buch”, Frankfurt, 1674, pp.64a

17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.

Matkovich.P.„Rad. Jugosl. Akad.” 124, 1895, str.131

18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .

Стојановић, Љ.„Стари Српски Записи и Натписи” I, 1902 , стр..752

19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње „...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини”.(„Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia”).

Crusius, M. „Turcogreciae libri octo”, 1584, pp.5

20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији („Servia”), Скопље главни град („Scopia principale citta”) и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .

Fermendzhin, E. „Acta Bosniae” „Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39

21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.

”Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer„ Wien 1812 pp.80; pp.97

22) Митрополит Јеремија из града ”Пелагон„ (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19

23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .

”Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim„ , I, 1858

24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија (”La chiesa di Scopia in Servia„) .

Horvat, K. ”Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini„ XXI, 1909

25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. (”Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli„) .

”Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim„ II, 1860 pp.29

26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:”Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски.„

*Скопској Црној Гори

Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622

27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви ”Католици српског језика„.У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.

”Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.

28) Архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634-те у Русију.При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7142, No 8

29) Обраћајући се Руском Цару Михаилу 1641 године, Скопски Митрополит Семион напомиње да је из српске земље. (Serbskie zemli Semion mitropolit) .

Димитријевић.С. „Спом. Срп. Краљ. Акад.” 38, 1908 стр.60a, стр 60b

30) 1644-те, Србин Димитрије Николаев из Костура стиже у Русију (Serbjanin' Dmitrei Nikolaev).

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7156

51) Димитрије Петров из Кичева дошавши у Русију 1706 године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св.Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева.(Serbskie zemli goroda Karacheva) .Долазак је регистриран као„ српске земље охридске епархије кичевског града Србина димитрија Петровог”„Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov”.)

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7

52) Барски Надбискуп, Вићентије Змајевић константира „главна места у Србији су Београд, Смедерево, Ниш, Скопље, Прокупље, Ново Брдо, Приштина, Трепча, Призрен и Пећ, а утврђења Качаник, Тетово, Јањево, Вучитрн, Митровица, Ђаковица и Нови Пазар.”

„Scritture riferite nei congressi - Albania. Vol. V, Fol. 175”

53) 1723-е Герард Корнелиус вон Дрих, Секретар аустријске делегације, на путу ка Цариграду спомиње за Пирот да има „Грка и Срба у тим земљама” („Grichen oder Raitzen dieses landes”) .Даље спомиње место звано „Гроблиан” („Grobblian”) источно од Софије за које говори да су већина његових житеља Срби (Raitzen).

Cornelius, G.V.D. „Historische nachricht von der Rom. Kayser.Gross-Botschaft nacht Konstantinopol” Nurnberg 1723 pp.84; pp.102

54) Ургентна Конгрегација Римске Католичке Цркве 1742-е године издаје рапорт који садржи изјаву да „Срби грчког обреда” настањују Хрватску, Славонију, Мађарску, Србију, Тракију, Македонију, Албанију и Црну Гору.

Archivum Sacrae Congregationis de Propaganda Fide.„Congregazioni Particolari”Vol.106.Fol.1

55) у 1774 години Руска Царица Елизабета обраћа се„племенитим и часним господарима српских земаља у Македонији, Скандарији, Црној Гори и Приморју Црногорског Народа, управницима, војводама, принчевима и капетнима као и њиховим духовним и световним вођама”.

Милутиновић, С.„Историја Црне Горе”, 1835

56) Писмо из 1756 спомиње главна места у Србији (La Servie) , мећу којима су „Скопље, где борави Српски Архиепископ; Кратово, по којем је провинција именована”.(„Scopia, ou reside Archeveque Rascien; Cratovo, qui donne son nom au Gouvernement”) .

„Le Voyager francois, ou la connoissance de l' ancien et du noveau monde mis au jour par M. l' Abbe Delaporte”, tome XXIII, Paris, 1777

57) Католички Надбискуп Скопља, Матија Масарек, Албанац, извештава де је град насељен „Грцима, шизматицима Србима, Јеврејима и Јерменима” („Grece, scismatici Serviani, Ebrei et Armeni”) у извештају написаном око 1770-е године.

1790-те напомиње да Турци сумњају на Грке и Србе Скопља јер су послали писма Русији.

„Scritture rif. nei congressi - Servia. Vol. III”, marzo 1790

58) Група француских штабних офицера 1807-е, дозволом Турака, путује кроз Македонију састављајући статистички преглед популације.Осим Грка, Турака, Албанаца и Арумуна затекли су само Србе.

Slijepchevich, Dj. „The Macedonian Question”, The American Institute For Balkan Affairs, Chicago, 1958

59) Преписка чешког филолога Добровског до Словеначког колеге Б.Копитара између 1809-1810-е садржи ово мишљење Добровског Имам мало обзира спрема географским називима.Дубровчани, Македонци и Босанци су ипак Срби
„Die geographischen Benennungen kummern mich wenig. Ragusiner, Macedonier, Bosnien sind doch Serben”.

Jagich, V. „Briefwechsel zwischen Dobrowsky und Kopitar” Berlin, 1885 pp.34

60) Изјава Јозефа Милера, Аустријца, медицинског офицера Турске Армије у раном 19-ом веку који је радио у Албанији, о суседним земљама које је посетио.Др. Милер је течно говорио српски језик.

...Српска племена живе у источним планинама и побрђу око Дебра, у области Струге као и на источној обали Охридског језера, даље у долини Ресена и Преспе, у граду Битољу и његовом северо-источном опкружењу, у долини Сребрница, и по имену у заједницама Опторош, Србица, Махмуша, Мртвућа, широм леве, источне области Белог Дрима у заједницама Кремовик, Мирожиш,Ћупрево, Гребник, Злокуће...

Joseph Muller, „Albanien, Rumelien und die Osterreichisch-Montenegrinische Grenze”, Prague, 1844

...Било ко је одбијао да постане Бугар и упорно се називао Србином бивао је издан Турцима као заговорник Србије, и могао је да очекује тешку казну.Српски свештеници били су злостављани.Дозвола да се отвори српска школа бивала би одбијена, а постојеће биле су затворене.Српски манастири су уништени.Да би избегао злостављање, живаљ се одрекао своје народности и прозвао се Бугарима...

...за време последњих четердесетих или педесетих година водила се оштра пропаганда преко које су Бугари храбрили Турке да делују против Срба и Грка.Зато, низ Македоније, Тракије и Дарданије, Словени се сматрају Бугарима, што је сасвим нетачно.Сасвим супротно, Словени у Македонији не могу разумети Бугара из Јантре.

Ако се жели дати ознака овим Словенима правилно, онда треба да буду сматрани за Србе, јер српско име је толико популарно међу њима да на пример мушка деца су понекад крштена „Србин”.Српски херој народних песама, Марко Краљевић је очито Српски владар Македоније.„

Alexander von Heksch ”Die Donau von ihrem Ursprung bis an die Mundung„, Leipzig, 1885, pp.63

69) 1886 године Руски публицист и дипломат И. С. Јастребов објављује своју књигу ”Obichai i pesni tureckih serbov v Prizren, Ipek, Morava, i Dibra„ (”Обичаји и Песне Турских Срба у Призрену, Пећи, Морави и Дебру) у којем се налази следећа забелешка о Српском обичају Слава: „Славу славе Срби не само у Србији, Аустрији, Мађарској, Босни, Црној Гори, Косову, Морави и Призрену, него такође у областима Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Охрида, укључујући Дебар и подручје Тетова.Сви житељи који говоре Словенско-Српским дијалектом држе тај обичај светим.”

Jastrebov, I.S. „Obichai i Pesni tureckih serbov v Prizren, Ipek, Morava i Dibra”, 1886, pp.1-2

70) „Подељен вером на три дела, подељен због политичке судбине, подразним јурисдикцијама, Српска раса имала је ту несрећу да буде расута у разним провинвијама, чија имена сакривају њено јединство.Србија, Стара Србија ( у данашњим турским вилајетима Косово и Санџак) , Босна, Херцеговина, Далмација са Дубровником, Јужни део Мађарске (Бачка, Срем, Барања, Славонија, Хрватска) ”.

Dozon, A. „L' Europee Serbe, chants popularies heroiques (Serbie, Bosnie et Herzegovine, Croatie, Dalmatie, Montenegro)”, Paris, 1888, pp.15-16

71) Проматрање Аустро-Угарског Филд-Маршала Антона Туме вон Валдкампфа: „ У Македонији Срби живе, делимично у великој равници Битоља, делимично у Вардарској равници и посебно су компактни у долини Тетова

Anton Tuma von Waldkampf ”Griechland, Makedonien und Sudalbanien„, Leipzig, 1897 pp-214-215

72) Закључак лингвисте Петра Драгановог око песама ”Македонских Словена„:”Веома је упадљиво да у кругу Царева, Краљева, Војвода, Хероја и других ликова ових песама налазе се само личности и значајни догађаји од средњевековне, нове и најновије српске историје„.

P.Draganov ”Makedonsko-Slavjanskii Sbornik„ pp.VIII (n.d.)

73) ”Срби су на југу Далмације, у Краљевству Хрватска и Славонија, на југу Краљевства Мађарска, у Македонији„

Henry, Rene ”Questions d' Autriche-Hongrie et Question d' Orient„ Paris, 1905, pp.207

74) Др. Карл Острајх о Скопљу: ”Градско становништво састоји се од свих могућих елемената-од којих су неки прихватили Бугарски Егзархат и зову себе Бугари - и Албанци или Исламизирани Срби.Иако се налази јужно од Шар-Планине, Скопље је главни град Старе Србије...сеоска попилација, иако је српска пореклом, у већем делу дала је подршку Егзархату, јер је бугарски Епископ прихватљивији за њих него грчки Епископ Екуменске Цркве којој су раније припадали.Тако је сеоска популација око Скопља данас постала углавном бугарска.Исто важи и за чисто српско Тетово„.

Karl Oestreich ”Makedonien„ Geographische Zeitschrift, Vol.X, No.1, 1904, pp 198-199

75) Говорећи у установљењу Бугарског Егзархата у Македонији, Карл Острајх бележи: ”Значајан део сеоске популације, иако се тада осећала српском, приграбила је прву прилику да добије словенске свештенике и тако се декларирала као бугарска...Ко год да је пришао Бугарском Егзархату, био је регистриран у Турским пописним документима као Булгар-Милет и пред светом је углавном био Бугар„.

Karl Oestreich ”Die Bevolkerung von Makedonien„, Geographische Zeitschrift, Vol. XI, No.1, 1905, pp.291

76) Теодор вон Сосноски пише о бугарској пропаганди у Македонији: ”Шта су били ови методи Грци, Срби и Турци ове несрећне земље осетили су на својим сопственим леђима.Крађама и опожаривањима, силовањима и убиствима, оружане банде покушавале су да их приморе да се прикључе бугарској страни.„

Theodor von Sosnosky ”Die Balkanpolitik Osterreich-Ungars seit 1886, Stuttgart-Berlin, 1914, Vol.II, pp.129

77) За време Првог Светског Рата, бугарске трупе под командом Првог Поручника Александра Протогеровог, високог функционера ВМРО-а, добиле су нaредбу да се одмазде народу који је живео источно од Куманова ради напада на неке бугарске трупе.Пре почетка мера освете, читав живаљ се изјаснио као бугарски, да би избегао репресије.Протогеров је био збуњен.У вези овог догађаја, Гилбер ин дер Мар записује његов расплет:
„Тада су Протогерови помоћници имали досетку: питали су ко слави 'Славу'.Они који су je славили, били су стрељани, јер прослава 'Славе' је знак да је неко Србин: то је обичај који Бугари немају”.

Gilbert in der Maur „Jugoslawien einst und jetz” Leipzig-Vienna, 1936, pp.330

78) „Иако је српска национална епика нашла свој најпотпунији израз у областима северо-запада, ипак је значајан део њеног градива узет из Јужне Србије.И обратно:много поема које потичу од другде су нашле пут у Јужној Србији, биле су певане тамо и наслеђене”.

Alois Schmaus, „Dichtung”, „Mazedonien: Leben und Gestalt einer Landschaft”, Berlin, 1940 pp.106

79) Листа географских имена у Јужној Старој Србији-БЈР Македонији са пореклом од корена „Срб-”: Србиново, код Тетова; Србица, Србјани, Србјан Доленце у Битољској области;Србце и Србци јужно од Битоља;Србиново у области Горње Џумаје, пиринска област у Бугарској;Србиница, речно врело код села Подлеш.

he, he, he, e mnogo si smesan bre , tulkas... ups, pardon, DedaM, c,c,c.

A bre bolen, ti li si... he, he , c,c,c... koga te pustija..???

Makedonci su pleme slovenskog porekla koje je doslo na te teritorije valjda je imalo neko ime pre toga a ne da se nazove po imenu još u antici poznatog geografskog pojma MAKEDONIJA. Srbija je dobila ime po srpskom plemenu koje je doslo iz podrucja danasnje Rusije, Hrvatska po hrvatskom plemenu, Slovenija po slovenackom kako to da je jedino makedonsko pleme nije imalo ime nego kad je stiglo u dolinu Vardara uzelo ime po toj oblasti ?

Pozdrav za stevanjaka!