Paznja...turski se Leskovac,piše Leskofc*a...C* je tursko CH a piše senasuprot srpskom,latinicnom sa crticom,dole...ne kao kod vas sa crticom gore...nemam to slovo na tastaturi...
Izgleda komplikovano...ali nije,nasli smo predaka mom poznaniku iz 1453 u Defteru Vukove oblasti.Faktor sreće i upornosti.
Ne mogu verovati da nisi znao da su Grci,izuzetno odmogli srpskom pravoslavnom narodu...U prilozenim pismima se vidi...Srbi su propistali pod Turcima (koji su bili ogromna vecina)Bosanci,tj Poturice i Grckih Popova!Evo šta kaže „ocevidac” i Nesvrstani Francuz...
„Pod turskom vladavinom,vladike su slate iz patrijarsija i bili su po pravilu Grci,koji nisu nimalo marili za zemlju.Ocekujuci sve od Carigrada,oni su sa pasama i kadijama eksploatisali zemlju.koja je za njih bila tudja;u svemu su se saglasavali sa ostalim cinovnicima Portinim(Turcima.pp”Tabanac„).”
Svaki parohijanin daje svome popu u selima tri kilograma brasna na godinu a u varosima 5 dinara.Mitropolit i tri ostale vladike imaju prihoda svaki po 8000 dinara a i zemlju manastirsku obradjuju seljaci koji žive u neposrednoj blizini...

Trebace još duuuuugo da se vrati srpski patrijarh...ali nije bilo fer...1690.kada vas Turci ganjaju,Siptari proteruju...Grci još potpaljuju Turke da će oni smiriti Srbe,ako zmiju udare u glavu ...u Srpsku Pravoslavnu Crkvu...a ko će bolje,nego oni sami pravoslavci...Sultan im rekao...bujrum...

Pisac napominje da je „branilac Negotina,narodnosti bugarske”...ucesnik ratova kaže...„bilo ih je dosta za vreme ratovanja,svi su bili hrabri ratnici,ali bilo je malo dobrih glava među njima.” Cigani su se borili isto hrabro na stranu Srba (Romanos)...

То је време кад је било ке се грчим ил ке се турчим!

Tuna Vilayeti`nin Defterleri,
---------------------------------

A kad pomenu ovaj Tunai, ima li negde zapisa, i po defterime i šire, o Belgrad Tunai gradu, „наследник на римското селище Димум”
To nije ovaj na Savi i Dunavi, nego na donjem delu Dunava,Istronu kod starih pisaca,tačnije kod ušća reke Olta u Dunav.

http://img844.imageshack.us/img844/6262/dunavisterbelene.png

Cao,vilo...kako si!?
Neću te obradovati odgovorom...stvarno,ne znam.Ili mi je podatak prosao kroz prste,smatrajuci ga nevaznim...
U istoj smo situaciji...posluzicu se googlom!
Verujem da ću biti bolje sreće,jer kako-tako još „delimicno”vladam turskim jezikom (ne osvezavam ga,znaš koje to osuda za poznavanje jezika)...
Ali...Turci su izuzetno aktivni na istorijskom planu,pogotovu Otomanski period (obuhvatajuci i Balkan)...„Mandalina”,moje sedmo čulo kaže,nešto se tu kuva...sto jedan rece Turcin na forumu...„de je tekla reka ,opet će...”
Pozdravljam te i privatno pitanje...Jer grip... ne daj se!!

Run_To_The_Hills
Не тражи у црквеним књигама тако далеко ,разне олује су дувале и мало шта је остало .Можеш наћи у неколико дела оквирно порекло уколико се твоји помињу у истим.Након тога можеш да послушаш Табанца и погледаш турске дефтере кад већ знаш време и место које тражиш.С рећно

Нисмо се разумели Табанац мислио сам на творце реформисаног писма у сва 3 језика .Слово Ч се у румунском пише исто као и у турском и албанском .
Вуче ,Вуче да ли знаш шта си потписао ццц ș=ш Limba maternă(матерњи језик)
http://img545.imageshack.us/img545/8945/avisrbinecetesna.jpg

„Tabanac, voleo bih da čujem tvoj stav o Pavlicanima, a i o caru Tomi, kad budes imao vremena. Zanimljivo da je to vreme našeg krsenja sa Francima...

Toma će pre, biti Wend. Iako je nesporno prisustvo pavlijakana na Balkanu, teško da se mogu traziti za uzroke tzv. bogumilia.
Najpre, ono ima oznake stare vere Slavene, sem ako pavlijakani nisu nastali u Turskoj od onih Slavena koje su tamo Romeji naselili.
E onda, bi to bio ispala, kome manastir Backovo ne ide u prilog...

Pozdrav!!! ”

Podatci iz od Beljinskim Pavlicanima,koji su bili već dugo „slavinizirani” a i već duboko rodbinskim vezama postali kako genetski tako i govorno „slavjani”,vase komsije bi rekle „blgari”odmah posle svog prvog pomena u turskim spisima-timarima,kao Belnihi Paulikiani (negde i kao „Vidni pavlikjani”)dolazi u tim teskim trenutcima,„ruka spasa” od „brace hrišćana”da ih zastiti od turskog zuluma...Dolazi fra Petar Salinat u (vatikanskim iseccima iz XIX i XX veka je napomena,da su to Dubrovcani...itd).
Ko je taj,Petar Salinat,Pietro Salinate,Petar Salinates,kasniji biskup Bugarski...Italijan!? Neeeeeee!Ako prevedemo to latinsko-italijansko prezime Salinate-Salinates znaci „onaj od soli ili Soli! Na Turskom se so,kaže ”tuz„ otud i ime grada u BiH,Tuzla a srednjovekovni grad,srpskih kraljeva i despota,grad Soli...Petar Salinates ili Salinat,znaci i Petar Soljanin...rođen oko 1550 u gradu Tuzla ili Soli,kao Petar Zlojutrich(umro 1623) i eto o njemu piše njegov potomak Zlojutric na www.gradovrh.com.Bitno je da sa 45-50 godina svog zivota poceci svoju misiju,hrišćanstva i u periodu od 1609 do 1620 je ta čitava oblast pokatolicena u duhu rimokatolicke crkve.Samo još dva podataka i da zavrsavam o Novoj Istoriji Belana...
Belane je zasad najveca katolicka zajednica u Bugarskoj sa dve rimokatolicke crkve i jednom pravoslavnoj i gde su oni u vecini..
Drugo...igrom slučaja kod vas u Vojvodini ima u Banatu,bugarska nacionalna manjina,oni su poreklom iz ove oblasti,kao i vi Srbi,trazeci spas u okviru,ovaj izvinite,kako bi republikanci vojvodjani rekli-u krilu i nedrima Austrije...pih!
”

„Mandalina” o Belgrad Tuni i Dumum su kao tema izuzetno razdvojene.
...
Hvala što si bio vredan i pronašao Petra Izbosne kao Pavlikanca.
Značajno je da je taj „Dimum” bio granica Ilirika.

U periodu pre Turaka Bugari kriju ime slovenskog naselja pored ruševina Dimuma, a dvesta posto se radi o onom čuvenom „Belgradu”, najpoznatijem dunavskom gradu, kroz koji su prolazili i Metodijevi učenici na putu prema bugarskom vladaru u 10. veku, i neke povorke krstaša, i neki putopisci- kao Martino Segono naprimer.
Značaj tog našeg srednjevekovnog Belgrada (današnjeg Belena u Belenskoj oblasti) nije u veličini samog naselja , već u geografskom položaju..svi oni koji su dolazili iz Vlaho-Ugarske prolazili su preko Dunava baš kod Nikopolja (na rumunskoj strani ruševine Trajanovog grada kod ušća reke Olte u Dunav, koji odatle nosi naziv Ister ili Istron), da bi se preko Belgrada (Belena)uputili prema Nikopolju (u današnjoj Bugarskoj, 18 km od Velikog Trnova) na reci Jantri..
Odatle su kretali jugoistočno, dok ne stignu u bugarske šume, pa odatle u Carigrad.

Mora da je negde zabeležen i naziv Belgrada, Belgrado i pre 16.veka.
Pogledaj za sada opis Martina Segona iz 15.veka, bolje ćeš da razumeš latinski od mene:
http://img69.imageshack.us/img69/2527/58601410.jpg

+Polje Godomir? (danas „Dugo polje”=Campulunga u Rumuniji,kod reke Gudee)
+pertransito Vel.Morava ?(prelaz preko Mureš reke, planinski prelaz kod ušća reke Gurghiu u Muresh
+ ostavljajući levo Brajlu ? (danasnji grad Floci na istoku Rumunije )
+ kroz selo Braničevo (u današnjoj Rumuniji,44°15′N 22°58′E ,kod naselja Sarbi i naselja Sarbii Magura),97 km južno od Campulunga
+dolazi do Niša u ruševinama (ruševine Nikopolja kod reke Olte)

Verujem da shvataš o čemu pričam:nije Braničevska oblast bila, kao na karti MMilojevića, ispod Dunava, nego iznad Dunava..i tek kad se prevali put Braničevo-Niš (Nisa Trajanova)pa predje Dunav, stiže se u Belgrad (Belene), pa odatle preko Niša (Nisopolisa na Jantri), put vodi prema Bugarskoj i Carigradu.

Kao u kuli vavilonskoj, neko je izmešao toponime.
Osim duplih i troduplih Nisopolisa, postoji na ovom putu, kod Segona i drugih putnika, dupli Pirot, u blizini Nise. Radi se o zabuni oko antičkog termina TURRIS koji važi kako za današnji Pirot gde se tkaju ćilimi, tako i za Turnu Magurele u današnjoj Rumuniji.

Milojević je delom bio u pravu, ali istina je još šokantnija.

Za one koji ne guglaju.
Od vizantijskog istoricara Teofana koji je pisao o delovanju vizantijskog cara Konstantina II zna se da nije mogao pokoriti tada pobunjene Slovene na Peloponezu (Peloponeska Slavija), ali i, „da je pokorio i mnoge zarobio u drugim Sklavinijama”...mislim, u solunskom predelu, odakle je navodio prebacivanje Srba u Malu Aziju. U tim seobama Teofan je navodio i podatak da je tada jedan slovenski odred koji se tamo odmetnuo od pet hiljada ljudi prisao Arabljanima i naselio se Siriji. Preseljavanja Slovena su bila cinjena i za vreme drugih vladara, pa ih je i Justinijan II, 689. godine iz pokorene Sklavinije, kod Soluna, naselio u temu Opsikiju, uz juznu stranu Mramornog mora. Na jednom drugom mestu, Teofan je navodio da je od preseljenih Slovena, car mogao formirati vojsku od 30. 000. ljudi. E, pa upravo iz jedne od takvih slovenskih naseobina, uzdigao se i Toma Sloven, kao vojni zapovednik koji je 803. godine bio pratilac zapovednika čitave maloazijske vojske, zajedno sa pratiocima i docnijim carevima Lavom V Jermeninom i Mihailom. Za cara Lava V koji je vladao od 813. do 820 , pod Tominom komandom je bila sakupljena velika vojska u pogranicnim jugoistocnim oblastima od Arabljana, Persijnanaca, Jermenaca, Djurdjijanaca i drugih plemena. Zbog nezadovoljstva vladavinom centralne carigradska vlasti, 821. godine, Toma je podigao opsti slovenski vodjen ustanak a to su bile i pristalica kulta ikona; naime, oko njega su stali svi protivnici vladinog programa za progon ikona, te siromasni delovi zivlja, posto se bio proglasio i borcem za sve siromasne, protiv dazbina i zloupotreba cinovnickih, cime je njegov ustanak dobio odlike opsteg socijalnog, verskog i etnickog karaktera. Od sest tema u Maloj Azija, podrzalo ga je čak četiri, posle čega se proglasio carem koga je čak i krunisao antiohijski patrijarh. Flotom Kivirieotske, Toma se onda, prebacio na Balkan, u Trakiju, gde je sakupio ljude za odsudnu bitku, opsadu Carigrada, 821. godine, koja je potrajala čitavih godinu dana, sve do pomoći bugarskog kana Omurtaga, caru Mihajlu II Rangabeu (silne ruke; opet, slovenska reč), koji je uspeo odbiti opsadu, koja se početkom 823. godine raspala, a Toma se sa svojim preostali odredom branio do poslednjeg coveka dok na kraju nije bio zarobljen i pogubljen u Arkadiapolju.