Drezden je nesumnjivo velika glupost komunista.
Međutim, u to vrijeme ti komunisti su bili poprilične nebitna partijica, rastrzana policijskim čistkama i sopstvenim frakcionaštvom.

Kominternu su u to vrijeme vodili najviše predstavnici u ratu poraženih naroda, što je imalo prilično uticaja na rad Kominterne.

Situacija u Evropi je bila potpuno drugačija - Njemačka je još bila Vjamarska, dok nacisti još nisu bili na vlasti.
Čitava Evropa je stvar posmatrala drugačije nego samo pet godina kasnije.

Iz tog rukovodtsva KPJ niko nije dočekao Drugi sv. rat.

Poslije 1933. stvari će se drastično promijeniti.

Neki zaboravljaju da je ustaški (pravaški)pokret nastao kao reakcija na ponašanje zvaničnih srpskih politčara, a nikao ne kao odgovor na djela komunista. protiv koga su ustaše u početku bile usmjerene je jasno, a koga će i zašto ustaše kasnije uvrstiti u svoje neprijatelje ostaje svakom da razmisli.
Nije mogla jedna tako nebitna partijica, kakvi su bili KPJ 1928. dati vjetar u jedra tada jačim ustašama.

KPJ je ipak evoluirala do kraja 1930-ih i jedina je od partija s naših prostora dala otpor fašizmu u Španiji. To neki svjesno zaobilaze, i to baš oni koji su i tada i nekoliko godina kasnije sprovodili politiku „traba čekati”. Šta treba čekati? Da nacisti pobijede?

Da li ima iko pametan ko vjeruje da ustaše ne bi počlistili SVE Srbe, uključujući one krajeve koje su četnici sačuvali od uništenja, da su Nijemci kojim slučajem dobili rat?
Iz kog razloga „čekači” vjeruju da bi Srbi opstali u NDH bez Saveznika?

Pošto je Drezden u „United States of Germany” i sva ta dokumentacija mi može u roku od 24 sata biti dostupna (vi Srbi kazete„imam debelu vezu”)...nesmem se mesati u politiku,to mi je izricito zabranio,„Drogan” iz Stokolma ili Koperhagena (nije bitno koji je to grad,uglavnom u okolini Bostona)...nema posta!
PS
I kunem se vise nikad neću reci,povodom izbora u Srbiji...„Dzabe ćete kreciti...”...

Greška u koracima Durexu. Odao si se.

Originalna Hrvatska stranka prava (pravasi) je osnovana u Austro-Ugarskoj je bila jugoslovenski orijentisana i dovela je do ujedinjenja. Za razliku od nje, Hrvatska Stranka Prava osnovana u Kraljevini SHS samo 4 meseca posle proglasenja ujedinjenja je bila ANTIJUGOSLOVENSKA. Nije stvorena kao reakcija na ponasanje zvanicnih srpskih politicara„ nego iz nezadovljstva sa STVARANJEM zajednicke

##

Pročitaj još jednom, medeni, šta si napisao.

Jasno sam rekao da mislim na ustaše, a na koga si ti mislio to ni dragi bog ne zna...

A što se tiče ”odavanja„ ja već godinama nastupam s istim nikom i istim stavovima, dok ti svako malo zavaravaš trag mijenjenjem nikova. Pa ti vidi...
Popušiš ga malo Durexu, medeni...”

Ustaše su kao paravan koristile ime stranke Hrvatska Stranka Prava iako su imali dijametralnu politicku orijentaciju u odnosu na predratnu partiju HSP.

Ustaše su se organizovale 1.3. 1919 svega 4 meseca po osnivanju Države SHS i to nije imalo nikakve veze sa toboznjim aktivnostima srpshih politicara kao sto Zorex hoće da nas ubedi, što se vidi iz programa njihove partije program je rusenje države koja tek sto je proglasena. A kad je uhvacen u ustaškoj laži postaje nekulturan kao svaki prostak.

Zorex antisrpskim lazima (ustaškim i komunistickim) zagadjuje ovaj sajt.

##

Vidim da si odlično upoznat s ranim aktivnostima ustaša. Pohvalno.

A da li ti je poznato da su trvenja između srpskih i hrvatskih političara počela praktično odmah po osnivanju države? Da je čak jedan član Jugolsovenskog odbora, inače gradonačelnik Splita samo sedam dana po ujedinjenju rekao „Bpože, šta sam učinio”„, misleći na ujedinjenje?

Koliko vidim tio se pozivajući na kulturu i sam služiš prostaklucima.
A to što tebe istina o tvojoj familiji svrbi to je tvoj problem. Ali reći istinu nikad nije bio prostakluk.
Prostakluk je maskirati svoj lični interes pod ”interes srpskog naroda„.

Naravno, u prostakluke ne ubrajamo Durex zar ne? To je u tvojoj kulturi pohvala, je li medeni?
E, pa, yebem ti crvenim Durexom mater u bradata usta, šupčiću...Da znaš gdje ti je mjesto, stoko pobeguljske i izdajnička.

Ostani tamo gdje smrdiš i ostavi na miru srpske sajtove, !@#$ izdajničko.

Nadam se da je ovo bilo u skladu s tvojom kulturom i civilizacijom kojoj služiš...”

Naprotiv, medeni, tek ćemo da dižemo dreku...

Clanak je objavljen u Novostima od 30. jula 2012. Iz njega se da zakljuciti da je izdaja u vrhu jugoslovenske vojske bila dvostruka - sa jedne strane su bili hitlerovi a sa druge strane engleski spijuni.

Iako sam ovo pretpostavljao, nisam znao ime coveka koji je Beogradu unapred javio da ne dizu 27 mart nego da cekaju da Hitler prvo napadne SSSR, a kad ga nisu poslusali javio je tačan datum napada na Jugoslaviju i datum bombardovanja Beograda.

Ovaj heroj je umro u egzilu. A britanski spijun General Simovic je umro u Beogradu.

To je najbolji dokaz šta je bila Titoslavija - azil za izdajnike.

===========================================

Vladimir Vauhnik, ataše jugoslovenske kraljevske vojske, doveo je Hitlera do nervnog sloma. Zavodnik, koji je preko kreveta stizao do najvećih tajni

Vladimir Vauhnik, nemački avioni 6. aprila

TAJANSTVENI pukovnik V., ataše jugoslovenske kraljevske vojske u Berlinu, izluđivao je od 1939. nacističke kontraobaveštajce, a Hitlera je uoči samog napada na Beograd bukvalno doveo do nervnog sloma, zabeležio je u memoarima jedan od šefova tajnih službi Trećeg rajha, SS general Valter Šelenberg. Njega je 2. aprila 1941. nemački špijun u beogradskoj vladi panično izvestio da je provaljena najstrože čuvana nemačka tajna - plan invazije na Jugoslaviju pod kodnim imenom „Direktiva 25”.



- V. je poslao u Beograd potpun izveštaj o nemačkim planovima za ofanzivu, čak ih je upozorio na bombardovanje Beograda koje je Hitler planirao kao iznenadni napad - zabeležio je Šelenberg. - Kad je Hitler čuo za ovo gušio se od besa i počeo da se dere: „Zašto odavno niste uhapsili tog prokletog čoveka!”.

Šelenberg je čitavo poglavlje memoara posvetio „jugoslovenskom obaveštajcu V.”, čiji je identitet otkriven tek deceniju nakon okončanja Drugog svetskog rata. Tek tada je, posthumno, britanski Intelidžens servis dozvolio objavljivanje memoara svog agenta, pukovnika Vladimira Vauhnika, bivšeg jugoslovenskog vojnog atašea u Berlinu.

Vauhnik ni u knjizi nije otkrio na koji način je došao do najvećih vojnih tajni Trećeg rajha, kao što su planovi o napadima na Poljsku, Jugoslaviju i Sovjetski Savez, o kojima je prvi izvestio. Pučistička vlada U Beogradu, na čelu s generalom Dušanom Simovićem, oglušila se na upozorenja briljantnog obaveštajca koji je 1. aprila 1941. izvestio o nastupajućoj nemačkoj invaziji na Jugoslaviju i bombardovnju Beograda predviđenom za 6. april.



- Simović je o Vauhniku stekao loše mišljenje još prilikom priprema za 27-martovski puč - kaže istoričar Miloslav Samardžić.

POBRATIM DRAŽA O Vauhnikovom angažovanju u JVuO u njegovim memoarima nema ni jedne reči, ali u dokumentima četničkog porekla pominje se kao vršilac dužnosti komandanta Slovenije pod pseudonimima „Vlajko”, „Potpukovnik Vasi攄 i ”General Račić„, kaže istoričar Miloslav Samardžić.
- Vauhnik je s Mihailovićem i potonjim generalom Šarlom de Golom završio specijalizaciju u čuvenoj Ratnoj školi u Francuskoj. U memoarima koje je napisao na nemačkom jeziku on ga naziva ”Moj pobratim general Draža Mihailović„, a prilikom opisa ustanka 1941: ”Svima je bio uzor pukovnik Draža Mihailović, moj pobratim i školski drug na najvišim vojnim školama„. Slovenačko izdanje, za jugoslovesnko tržište, ne pominje pobratimstvo, jer ga je redigovao Intelidžens servis.

- On nije bio protiv puča, ali je savetovao odlaganje za nekoliko sedmica, do nemačkog napada na Sovjetski Savez, kada Hitler ne bi bio u stanju da se obruši na Kraljevinu Jugoslaviju svom žestinom. Generali Simović, Petar Živković i drugi vodeći pučisti smatrali su, međutim, da Vauhnik fantazira.

Da su pučisti poslušali Vauhnikova upozorenja verovatno bi bili spaseni životi hiljada Beograđana civila, a poraz jugoslovenske vojske ne bi bio tako katastrofalan.

SS general Šelenberg je ostavio svedočanstvo da su nacistički kontraobaveštajci dugo sumnjali da je Vauhnik korumpirao nekog visokog oficira Vermahta koji mu odaje tajne. Mesecima su ga bezuspešno pratili i prisluškivali pokušavajući da otkriju njegove izvore, ali nisu uspevali čak ni da razbiju šifre radio poruka koje je svake večeri emitovao u Beograd.

Tek uzgred su konstatovali da je pukovnik do ušiju zaljubljen u ćerku vlasnika jednog berlinskog restorana, koju obasipa poklonima i izvodi na otmena mesta. Ipak, posle meseci praćenja oni su otkrili da jugoslovenski oficir ima još najmanje dve velike ljubavi.

- Jedna dama je bila sestra nemačkog generala, elegantna i materijalno nezavisna, koja je imala poznanstva s industrijalcima i višim oficirima Vermahta - zabeležio je Šalenberg. - Druga dama je bila supruga jednog poznatog inženjera, čoveka velikog ugleda i u civilnim i u vojnim krugovima.

Šelenberg se zainteresovao i otkrio da ovaj naizgled skladni bračni par vodi dvostruki život. Naime, inženjer uopšte nije pokazivao interesovanja za ženske čari svoje lepše polovine i u najmanju ruku je tolerisao Vauhnikov boravak u njihovom bračnom krevetu.

- Na svoj veoma vešta način V. je umeo da od njih izvuče sve što je bilo od značaja - zabeležio je Šelenberg.

Ispostavilo se da je i zaljubljenost u ćerku nemačkog kafedžije bila vrlo proračunata i da je ona za Vauhnika prikupljala informacije iz restorana svog oca, u kome su se okupljali visoki SS oficiri. Šelenberg je to otkrio iz presretnutog telefonskog razgovora krajem marta 1941. kad je Vauhnik od devojke zahtevao izvesne dokumente koje mora hitno da pročita. Dan kasnije, nemačka špijunka iz vlade u Beogradu javila je da je Vauhnik poslao svom generalštabu nemački plan napada na Jugoslaviju. Gestapo ga je uhapsio i tokom četvormesečne torture pretvorio u ruinu. Nažalost, njegova žrtva bila je uzaludna.

Šelenberg u memoarima tvrdi da je Vauhnik pušten iz kazamata Gestapoa tek kad je pristao da bude dvostruki špijun, posle čega je upućen u Italiju. Po Vauhnikovoj verziji on je, da bi sačuvao život, pristao na ponudu Nemaca da ode u NDH i pomogne generalu Glezu fon Horstenauu da domobrane organizuje po uzoru na Vermaht.

- Vauhnik se obreo u Zagrebu gde je trebalo da bude pomoćnik načelnika hrvatskog generalštaba - kaže Samardžić. - Bio je užasnut onim što je video. Pavelića i njegove ustaše opisuje kao kopiju Hitlera i esesovaca: praznoglavce zverskog mentaliteta. Počeo je da se izgovara bolešću, da bi već 21. novembra 1941. otputovao u Ljubljanu na lečenje. Posle nekoliko meseci bez traga je nestao iz bolnice.

Međutim, pukovnik Vauhnik u sanatorijumu u Ljubljani nije gubio vreme već je organizovao mrežu BBZ, koja je na čelu s njim radila za britanski Intelidžens servis.

- Po napuštanju sanatorijuma, Vauhnik je uzeo lažni identitet - kaže Samardžić.

- U skromnom odelu, s plajvazom na uvu, crtao je projekte nameštaja u jednoj pilani kraj Ljubljane, odabranoj po tome što je često bila puna okupatorskih vojnika. Među prvim njegovim potezima bilo je instaliranje tajne destilerije za proizvodnju konjaka, kojim je kupovao informacije. Opisao je Treći rajh kao žedan sunđer koji neprestano zahteva rakiju!

Početkom 1944. Draža Mihailović imenuje Vauhnika za zamenika komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini za Sloveniju, ali ovaj nije dugo ostao na tom mestu jer je Gestapo otkrio njegovu mrežu. Spasao se begom u Švajcarsku, a posle Drugog svetskog rata preselio se u Argentinu. Posle smrti deo emigranata optuživao ga je za saradnju sa - sovjetskom tajnom službom!


GLUVI GENERALI

JUGOSLOVENSKI generali su ignorisali Vauhnika u aprilu 1941. isto kao i 1939. kad je najavio nemački napad na Poljsku i njenu podelu između Trećeg rajha i SSSR. Čak ni poslednja depeša poslanika iz Berlina, budućeg nobelovca Ive Andrića, koji je 4. aprila 1941. potvrdio Vauhnikove informacije o nastupajućoj nemačkoj invaziji na Jugoslaviju, nije urazumila britanske štićenike koji su izveli puč u Beogradu.

”