„Кад су Хрвати приступили потпуном истребљењу Срба, Рома и Јевреја, немачки генерали су (неупућени у Хитлерову стратегиjу) молили Хитлера да заустави ово хрватско лудило и да се поштеди српски православни народ. Хитлер је одбио предлог и одговорио генералима да ”неће да прави сметње хрватским активностима против Срба„. У послератном интервју, немачки генерал Лер је о свему овоме отворио душу:

Одговор на питање новинара: ”Сада, кад смо изгубили рат, могу да кажем да је разарање Београда била заповест мог Фирера. Он ми је заповедио да разорим Београд. Већ при првом нападу, требало је да разоримо Српску народну библиотеку„.

Питање: ”Зашто управо Српску народну библиотеку?„

Одговор: ”Јер је ова институција чувала све оно што је столећима чинило идентитет овог народа„.

Питање: ”Шта је још Фирер наредио?„

Одговор: ”Да уништимо српску интелигенцију и да обезглавимо Српску православну цркву, као прво – патријарха Гаврила Дожића, митрополита Петра Зимоњића и епископа Николаја Велимировића, а потом и монахе по српским православним манастирима„.

Питање: ”Зашто?„

Одговор: ”Зато што су ти манастири вековима били место управљања и доказ егзистенције српског народа на овим просторима„.”

„ПАМЋЕЊЕ У ПЛАМЕНУ
Погођена запаљивом бомбом већ првог дана напада на Београд, на Косанчићевом венцу до темеља је изгорела Народна библиотека, чувар сећања. У својој Архитектонској енциклопедији Београда Слободан-Гиша Богуновић је записао да су немачке бомбе унеле пламен ”међу три стотине хиљада штампаних књига, хиљаду пет стотина изузетно вредних рукописних књига из средњег века, драгоцених сведочанстава у облику мапа, гравира и слика, али и комплетне приватне библиотеке учених људи и народних просветитеља Вука Караџића, песника Лукијана Мушицког, филолога Ђуре Даничића„. Богуновић још додаје и податак за неверовање а тиче се наших људи задужених за старање и бригу о Народној библиотеци који су, после напада, допустили да ”благо библиотеке намерно, током три месеца, (буде) остављено да догорева и тиња„.”