Jedan doktorant drustvenih nauka, pomalo društveno angažovan, u smislu da povremeno objavljuje poneki članak za novine ili zbornike, imao je čudan dogadjaj-susret.

Jednog dana na vratima njegove kancelarije bane neki Nemac. Predstavo se, rekao da radi za tu-i-tu nevladinu organizaciju sa zadatkom da to-i-to korisno doprinese itd.
Razlog posete:
Čitao je njegov članak u tom-i-tom zborniku i oduševio se pristupom, sistematičnošću..
Nije ni čudo jer autor članka, iako ne istoričar po struci, koristio se u pristupu obradjivane teme metodama koje su postavili par nobelovca.(dobili nagrade u poslednjih nekoliko godina).

E, sad:
Autoru je bilo čudno, kako je Nemac došao do članka i kako ga je pročitao, obzirom da zbornik izlazi na ćirilici.(nije baš za očekivati da Nemci znaju ćirilicu)
Odgovor je bio još neverovatniji. Našao ga je na berlinskoj Univerzitetskoj biblioteci . U elektronskom obliku.
A Nemac je znao ćirilicu, jer je obrazovan između ostalog i u Moskvi.

Naravna stvar, da dotični strani državljanin nije samo član te nevladine organizacije.
Kao što je jasno, koliki trud ulažu njihove službe u proučavanju naroda, sa kojim imaju neke planove.

(Usput, za one koji nisu čitali:
Još 1912. su Nemci hteli rat, ali su hteli prvo kanal da dovrse.

http://en.wikipedia.org/wiki/German_Imperial_War_Council_of_8_December_1912 )

p.s.
ja sam u početku sumnajo da nije Tabanac taj Nemac iz price, međutim ne bi trebalo, čini mi se da po godinama ne odgovara !