koristim delic paznje,zeleci da pomenem još jednog dobrotvora srpskog zivlja u Beogradu i juznoj Srbiji između 2 rata.To je Vlada Ilic-
industrijalac,koji zaista nije stedeo na radnicima i svakodnevno ih
pomagao nesebično.zvali su ga Vunarski kralj.uvideo je njegov otac koji su potencijali u vunarskoj industriji,i postao najveci preduzimac vune
u Srbiji vransko pirotski region gde su otvorene prve „shtofare”-tek posle je otvoren onaj kompleks u Visnjickoj.Zanimljivo je da je svaku
priliku da bogato nagradi-vredne radnike,a radnici su to vracali još
marljivijim radom.Bilo je naravno i baraba,neradnika koji su radje sipali kiselinu na ruku i tražili postedu od rada,Vlada Ilic im je sve to priznavao i nikada nijedan radnik nije otpusten iz stofare
radnici su živeli uglavnom oko stofare,oko tek kasnije napravljenog ofk stadiona.dosao je rat i gazda Vlada Ilic je nastavio svoj posao, iako je imao problema često sa komunjarama,često deca od tkackih radnika
ali dosao je kraj rata i komunisticka banda je zagospodarila!
malo je vredelo svedocenje stotine i stotine radnika da ja gazda uvek bio za svoje radnike-Sve su mu oduzeli i ostatak zivota živeo je kao pas al nikad se nije zalio, iako je često gladan.moji ujaci,tkacki majstori;Dobra i Dragi su ga krisom posecivali i donosili mu šta se imalo,tek da ne krepa od gladi,ali nije docekao kraj 50-tih
veliki dvoracu ulici koja se sad zove kraljice Natalije je mesto gde je živeo do otimacine, mislim da su je Rusi odkupili,kuca sa grandioznom kapijom, ali koja je bila otvorena za svakog koji se nasao u problemima u po' noći..Al kao mnoge=Beograd ga je zaboravio