Da, da.

A general Martos (komandant ruskog korpusa iz sastava II armije Samsonova) je kao ratni zarobljenik poslat na (njemački) vojni sud jer je „topovima gađao mirni gradić Najdenburg”.
Vic je u tome što su građani „mirnog Nejdenburga” (isto mjesto događaja, Istočna Prusija, samo južnije, u sektoru 2. armije) istakli na crkvi bijelu zastavu, a kad su Rusi prišli otvorili vatru s te iste crkve iz mitraljeza. Njemačke žene su u isto vrijeme sipale vrelo ulje na glave ruskih vojnika koji su se kretali ulicama.
Brojnost ovih događaja svjedoči o organizovanom planu.
Odgovor ne te akcije, artiljerijsko gađanje crkve, je „ratni zločin”.
Hrvati 1991. nisu bili nimalo originalni ponavljajući te njemačke fore.

Već prvih dana rata je kajzer naredio da se po njemačkim novinama piše o „zvjerstvima kozaka”, a štampani su i plakati na kojima je prikazan ruski kozak sa vučjim zubima i natpisom „hrani se mesom novorođenčadi i djece”. Narod je povjerovao u tu propagandu i zabilježeni su slučajevi da su majke molile kozake da im ne pojedu djecu. Šta ćeš, ozbiljno žene shvatile.

A zašto je to naređenje za novinski rat izdato?

Da bi se prikrili svoji zločini, koji pritom nisu ratni.

Radi se o tome da je svake godine u ljeto u Njemčeku dolazio veliki broj ruskih turista, a to su sve bili pripadnici inteligencije i više klase. Dolazili su u banje, na liječenje, na odmor.
Krajem ljeta 1914. se u Njemačkoj zateklo oko 50,000 ruskih turista.
Prema svjedočenju čuvenog režisera Stanislavskog, koji je sa svojim teatrom gostovao tih dana u Njemačkoj, stvari su se preokrenule preko noći.

Čim je stigla vijest o atentatu iz nekog razloga su svi Nijemci bez objave mobilizacije znali da je mobilizacija počela i znali su da slijedi rat. Kako? To je ostralo nepoznato.

Stanislavski dalje opisuje šta se događalo.
Нajprije su ih izbacili iz hotela na ulicu. Do juče preljubazna vlasnica hotela se pretvorila u zvijer.
Svi ruski muškarci mobilizacionog uzrasta su bili uhapšeni (vojvoda Putnik je uhapšen u austrijskoj banji Gajhelberg gdje bio na odmoru isti dan po atentatu, iako još nisu proglašena neprijateljstva).
Pritom su opljačkani.
Žene su skidane javno do gola od strane njemačkih ofira, pod izgovorm pretresa - dsa nemaju možda oružje. Veliki broj je silovan, onako usput.
Svuda su marširali regruti i mobilisani muškarci pjevajući ratne pjesme (ovo je na konto one Tomine tvrdnje da je Rusija prva počela moblizaciju, aman u aprilu, iliti travnju).
Znaš ono:
„wo ein Schuss, dort ein Russ,
wo ein Stoss, dort ein Französ”

Tjerani su s voza na voz i nije im mjesec dana (tj. čitav juli, dok je trajala kriza i „mirovni” napori Kajzera, kako nas Toma uči) uspijevalo da napuste Njemačku.

jedva su uz pomoć španske diplomatije nekako uspjeli da se dokopaju neutralnih zemalja, jer u francusku nisu mogli da pređu, iako rat još nije objavljen (još je juli 1914.)

Praktično svi su premlaćeni, čak i bolesnici koji su se oporavljali od operacija. Interesantno je da su Nijemci tukli čak i svoje etničke Nijemce iz Kurlandije, koji su ruski podanici.

Sva ta masa od 50,000 opljačkanih, premlaćenih, izmrcvarenih i silovanih ljudi je nosila svoja svjedočanstva po Evropi.

Da bi se ta priča prikrila pred svijetom kajzer je lično pokrenuo kampanju „ruskih zločina” i „zvjerstava divljih kozaka” po novinama.

U tu vrstu priča spada i ovo što nam je Tomo ljubazno citirao.

Tih dana se, međutim, desio događaj koji iam veze. ispred Gumbinena je došlo do susreta manjih izviđačkih jedinica kozaka i njemačkih konjanika.
U klasičnom sukobu sabljama se pojavio prvi nosilac Krsta sv. Đorđa na ruskoj strani, kozak koji je sam posjekao 16 njemačlkih konjanika. Možda je taj tvoj kapetan bio jedan od njih?

Михаил Покровски (руски историчар: ,,Како би се имала гаранција да ће Енглеска ступити у рат на страну Русије и Француске било је потребно извући Немачку на бојно поље. Међутим за то је постојало само једно сигурно средство, напад Русије на Аустрију или најмање једно такво руско држање при коме би овај напад за Немачку био неизбежан. Сада нам је тек јасно коју улогу је треабала да игра руска мобилизација.''

##

Ovo je veoma čudna tvrdnja.
Radi se o tome da Rusija za rat protiv Austrije nije uopšte morala uvlačiti Englesku.
Francuska nije ni imala granicu s austrijom.
Rusija je bila daleko jača od Austrije, što se jasno pokazalo avgusta 1914. kad je sa samo 2/3 svojih efektiva rasturila Austro-Ugare.

Drugim riječima, Rusiji nije odgovarao uopšte ulazak Njemačke u rat, ali joj za rat protiv Austrije Engleska nije trebala.

Prosto ne mogu da vjerujem da je Pokrovski ovako nešto napisao. Možeš li mi navesti gdje to stoji, baš bih volio da lično pročitam?

Na pitanje o tome „ko je koga napao u Istočnoj Prusiji” je moguće odgovoriti tek nakon odgovora na dva pitanja:
1. ko je sprovodio fon Šlifenov plan?
2. ko je kome objavio rat 1.8.1914? Njemačka Rusiji, ili obrnuto?

Odgvori na ta pitanja daju odgovor na pitanje ko je koga napao u Prusiji i zašto.

Britanija je ćutala sve do 4.8.1914. i nije davala nikakve diplomatske izjave. Rat je već bio objavljen između Austrije, Srbije, Njemačke, rusije i Francuske.

Tek na upad Nijemaca u Belgiju (kršenje neutraliteta zemlje) je reagovala Britanija i objavila rat. Kajzer je bio veoma iznenađen, jer je očigledno vodio neku tajnu diplomatiju kojom se nadao zadržati britaniju neutralnom. Upad u Belgiju je naveden kao zvanični razlog i u britanskoj noti Njemačkoj.

Tomo, da li ti je poznat Šlifenov plan?
Da li je taj plan predviđao povredu neutralnosti Belgije i Luksemburga(takođe i Holandije, do čega nije došlo)?
Da li je u vrijeme pravljenja plana (1904.) bilo poznato da je Belgija nastala kao „kopneni mostobran” Britanije i da će napad na nju značiti rat s Britanijom?

Sad je pitanje za „revizioniste” - zašto je Britanija ipak ušla u rat s Njemačkom?
da li je prije toga bila „trka unaoružanju” ili „trka oklopnjača”?

Šta je bio njemački cilj u ratu?

Možete li nam to malo pojasniti?

A šta ćemo sa recimo Tevtonskim upadom u Rusiju 300 godina ranije za vreme svetog Aleksandra Nevskog? Kad su germani (namerno malim slovom) zivu decu bacali u oganj, kasapili, klali, cerecili, itd...?

@ Toma... Hahahaha! Ala ti je literatura! Kao kad bi nekome rekao- ako te zanima šta se stvarno desavalo na Kosovu, čitaj „Vërteta për Kosovën” od Aziza Skeljmendija... :-DDD

Pitam se pitam:

1. Engleskim imperijalnim interesima ne odgovara da se sazna ko je odgovoran za I svetski rat a americkim da se sazna ko je odgovoran za drugi jer je posao još u toku. Nemcima odgovara da se ta istina sazna, kad ne bi bili pod americkom cizmom. Nemci nisu krivci nego saucesnici i izvrsioci. Contract killers.

Koriscenje pogresno citiranih i falsifikovanih tvrdnji najefikasnije potkopava teznju da se istina sazna. Bar još ne za jednu generaciju.
Za to vreme se angloamerikanci nadaju da Sibir bude njihov. Uz nemacku pomoć.

Naravno, oni uce na greškama. Srbe treba izludeti, neutralisati i pobiti da se ne mesaju kao 1941.

Iza „Центрa за историјски ревизионизам” ocigledno ne stoje Srbi. Srbi su verovatno samo podugovaraci posla. kao sto oni sto mesa malter „na baustelu” nisu ni investitori ni buduci vlasnici zgrade.

Iz gore izlozenog ne verujem da su nosioci posla Nemci kojima je nemacki interes u srcu.

Metodologija je vise nego poznata citaocima spijunske literature,
kako se otvaraju fiktivne novinske agencije, fantomske izdavacke kuce ili fiktivni instituti. Cilj takvih operacija je da se privuku pojedinci iz ciljne grupe koje najcesce posluže kao paravan za nešto drugo.

Recimo, fiktivni Centar da pokupi imena zainteresovanih, ili da odvrati paznju sa unistavanja dokumenata u SANU ili Arhivu i falsifikovanje istorijskih dokumenata na zvanicnom nivou.

Samo, kao i obično, sapletu sa na taj srrrpska jesik. Jetno jaje jaje, cva jaja mooda, trrrri jaja kajgana.

Bez obzira da li se radi o Operaciji „poDKova” ili centru za „istorijski revizionizam”.

Sto kažu u Srbiju, more M'rs bre.