„Budimo realni, zahtevajmo nemoguće!” - je bila zvanična parola pobunjenih francuskih studenata u leto 1968. Njen autor nije poznat, to nisu bili ni Sartr ni Kon-Bendit, to je prosto bila parola protestanata.

Secam se kao kroz san...Pariz...Sorbona,ja sa ocem,prolazimo kroz spalir studenata.Studenti su doneli i kokoske,koze...u dvoristu,Sorbone...flower power...himna,Jim Morrison i „Light me Fire”sa prvog albuma „The Doors” i istog naziva album...(uzet iz citata Vilijama Blejka(Blake)...„postoje stvari koje su znane i neznane a između njih su vrata”...
Parola demostranata-studenata je bila uzeta sa jednog grafita na zidu...„Budimo realni-trazimo nerealno!”...ne zna se pisac...ili su pisci „generacija 68”...Oni koji kojima danasnji studenti ni do kolena...
Moj otac je stao uz svoje studente,sa ramenom uz rame sa svojim sinom na ramenimu.
Pozdrav!

Dublji smisao poruke...hmmmm...moje lično vidjenje,adekvatno momentu nastanka...da jedino duhovno stremi ka savrsenstvu i nedodirljivom ali sve prisutno i da je samo to moguće ono sto nam se čini nemogućim,kicmenom mozdinom materijalnog i jedino realno bas taj osnov odrzanja...duhovno i dusenno stanje materijalnog...možda je to samo najlepsa ljubavna poruka upucena coveku i njegovom opstanku...trazeci nemogućim i ostati pri tom realan to je uslov opstanka i civilizacije...

*****************************
Tabanac
(DR.voseca)
22. mart 2012. u 18.34
Secam se kao kroz san...Pariz...Sorbona,ja sa ocem,prolazimo kroz spalir studenata.Studenti su doneli i kokoske,koze...u dvoristu,Sorbone...flower power...himna,Jim Morrison i „Light me Fire”sa prvog albuma „The Doors” i istog naziva album...(uzet iz citata Vilijama Blejka(Blake)...„postoje stvari koje su znane i neznane a između njih su vrata”...
Parola demostranata-studenata je bila uzeta sa jednog grafita na zidu...„Budimo realni-trazimo nerealno!”...ne zna se pisac...ili su pisci „generacija 68”...Oni koji kojima danasnji studenti ni do kolena...
Moj otac je stao uz svoje studente,sa ramenom uz rame sa svojim sinom na ramenimu.
Pozdrav!
******************************
Шта би нам тек испричао, да се не сјећаш као кроз сан! ;)

„Grad”zaobicicu tvoju opasku svojom opaskom da bih sacuvao svoju privatnost...odgovoricu ti da me je otac poneo na ramenima,jer me je moja seda brada,posapinjala,hodajuci...
Ali dobra zapazanja...najduže se pamte,zvuci i mirisi...sedamdesetih i osamdesetih,odlazeci kada mi je vreme dozvoljavalo,na groblju Pjerlashes i grobu (tada još sa bistom Dzim Morisona)zvucalo mi je još u usima pesma „Lajt mi fajer”bez obzira sto to nije bila moja omiljena pesma od Dzim(kako bi Vlasi,rekli-Morisonesku)i miris hasha...Ipak ta generacija 68 je učinila ono sto danasnja može sanjati...
Ipak vratimo se temi...