trag
(xy)
2012-03-20 11:49 AM
Krizopras На Косову једно од три светска налазишта драгог камена
На окупираним територијама постоје значајне количине драгог камена хризопрас
Окупиране територије – На окупираним територијама постоје значајне количине драгог камена хризопрас (chryzoprase), који у поређењу са тим каменом из Аустралије, који је најпознатији у свету, не заостаје ни мало по квалитету, а можда је чак и лепши, изјавио је данас Танјугу потпредседник Гемолошког друштва Србије Зоран Миладиновић.
Наглашавајући да је поред Аустралије, у Пољској друго познато лежиште хризопрас, драгог камена који има врло „лепу прођу и цену”, Миладиновић наводи да налазиште на окупираним територијама није толико познато, те и да се неправилно есплоатише експлозијама.
„Занимљиве количине хризопрас налазе се у близини Приштине, на лежишту Голес, а цена тог камена у свету износи од 200 до 300 долара по килограму”, рекао је Миладиновић, који је радећи докторат на Рударско-геолошком факултету у Београду, направио репрезентативну збирку драгуља на подручју Србије.
Он је нагласио да су у Србији урађена скромна истраживања о постојању драгог камења, те и да су као таква показала да постоји неколико региона где постоји већа количина јувелирског камена.
Реч је Фрушкој Гори, области Шумадије од Аранђеловца, Страгара, Крагујевца па до Краљева, подручје код Горњег Милановца, на Златибору, код Трстеника и Крушевца, као и на окупираним територијама.
„Драго камење које има Србија је средње категорије, а тиме и цене. Најзаступљенији су кварц, аметист, ахат, аспис, опали, а највреднији су аквамарин са Цера који спада у групу скупих драгих камења”, рекао је Миладиновић, дипломирани инжењер геологије.
Он је навео и да се ахат, драги камен са лезишта Леце код Бујановца нашао у светској књизи, објављеној ове године, која се бави ахата из целог света, те и да је то можда први пут неко признање у иностранству за наше драгог камење.
Према речима Миладиновића, потребно је једно врло обимно истраживање јер, примера ради, источни део Србије који лежи на квалитетном мрком угљу и који је заобиђен у бомбардовању Србије, није уопште истражен, а налазишта је лако одредити – треба само пратити градове из доба Римљана.
„Држава би од тога имала велике користи, не само пуњењем буџета због отварања рудника, већ би се запослиле породице на обради тог камена”, истакао је Миладиновић.
Он је навео пример „Златаре Мајданпек” која би могла да обрађује домаћи камен и на тај начин би се промовисало културно, односно, природно наслеђе које поседује Србија.
Миладиновић указује и на чињеницу да је традиција драгог камења код нас практично престала да постоји заједно са средњевековном српском државом. Гемолошко друштво Србије представило се узорцима драгог камења у Србији, како необрађеног тако и обрађеног, и накитом од њега на Сајму камена у Крагујевцу.
Њихов штанд је привлачио посебну пажњу посетилаца, тим пре што је Миладиновић на лицу места демонстрирао како обрађује драго камење. На питање посетилаца да ли је тачно да накит од драгог камења лечи, Миладиновић је одговарао да званична медицина тај начин лечења не признаје.
Хризопрас, „зелен као јабука и боје лимуна”, како се наводи у књизи „Енциклопедија кристала” коју је припремила Џуди Хол, стимулише дубока медитативна стања, буди наду, извлачи таленте и стимулише креативност. За тај камен се у древна времена говорило да изазива љубав према истини. Као камен пролећа, хризопрас представља промену срца или нову могућност за ситуације када све изгледа безнадежно.
prviarion
2012-03-21 03:16 AM
O OVOME!
Господине Председниче,
Овај пут Вам пишемо, зато што јавна гласила свакодневно обавештавају о међународном наступу Републике Румуније. Суседна држава замера, да се не поштују права Влаха у Србији и на основу такве тврдње најављује спречавање чланства Србије у Европској унији. Како видите, све несугласице око права националних и верских заједница стижу на дневни ред међунарондих односа! Зато је чудно, да Влада Републике Србије није покренула питање права Срба у Румунији, која се не поштују од 1948. године. Најпоразније би за Србију било, да се определи за непокретање питања Срба у Румунији – ради очувања добрих односа двеју пријатељских држава. Такав став се често саветује од тзв. интелектуалаца, али се треба упитати зашто те односе квари Румунија – ако је расправа о положају националних мањина начин за нарушавање тих односа? Кршења људских права се не смеју занемаривати. То не чине ни државе које су чланице НАТО-а и треба узети примере односа САД и Турске и Француске и Турске – Француска и САД су изгласале закључке у парламентима, да је Турска обавила геноцид над Јерменима – почетком 20. столећа. Значи, већа светиња су људска права, него тренутни политички односи међу државма.
Господине Председниче,
Поступак Сједињених Америчких Држава и Француске Вам даје за право, да поставите питање положаја Срба у Румунији и односа Румуније према српској културној баштини. Поступак румунске државе према Србима и српској културној баштини је имао карактер геноцида, те сте обавезни да то ставите на дневни ред и билатералних и међународних односа. Ево неколико чињеница о страдању Срба у Румунији:
1. Кад је Југославија напустила чланство у Источном ккомунистичком блоку – 1948. године, Румунија је предузела против румунских Срба најокрутније мере. Србе у Букурешту и у десетинама села и градова је изгнала из кућа и станова и прогнала их у мочварне забити око Дунава – највише у пределу Барагана. Реч је о целокупним породицама – тек рођеној деци, старцима и тешким болесницима. На логорским местима није било насеља – па је свака породица морала да копа земунице, да их покрива и да у њима станује. Неке породице су успеле да се сместе у бараке, склепане од тек посеченог дрвећа, грања и траве. Из логора су отпуштени тек 1956. и преживела их је само половина – 50% је Срба умрло.
2. Хиљаде Срба је у то време морало да се одрекне српске припадности и давали су изјаве пред органима – да су Румуни. Под тим условима, нису гоњени у ове логоре смрти.
3. Сва имовина им је заплењена, а у градовима су друштвене зграде српских организација прокњижене у државно власништво, а Српска црква у Букурешту је укњижена у власништво Румунске православне цркве.
4. Све цркве у Румунији су до 19. столећа биле с натписима на српском језику, а у двадесетом столећу је румунска држава те натписе префарбавала и текстове преводила на румунски језик – то је било очигледно скрвнављење српске културне баштине. Православне цркве у Румунији су једне од најстаријих у Европи и њихов темељни верски и језички оригинал је из њих уклањан.
5. Румунска православна црква није канонска, јер она, у средњем веку, није постојала. Све цркве и манастири Румуније су били у саставу Српске православне цркве, а њима се руководило из Карловачке митрополије. Тек је аустријски цар Фрањо Јосиф написао декрет 1864 – да се оснује Румунска православна црква (као што је сличним декретом Мило Ђукановић основао нову цркву у Црној Гори). Пет православних епархија у Румунији није поштовало наредбу аустријског цара и оне су остале у Српској православној цркви до 1919. Тек тада су постале део Румунске православне цркве.
6. Скрнављење српске културне баштине у Румунији је и данас на делу, јер се вешто уклањају подаци – да је службени језик у Румунији, у средњем веку, био српски и да је на њему сва тадашња књижевност и државна администрација, те да су га и свештеници користили у црквама и манастирима – румунски језик је уобличен тек између 16. и краја 19. столећа. То пише у свакој светској енциклопедији.
7. Срба је у Румунији било 1992. године – 29080, а. године 2002 – само 22.561!
