Postao asistenni kad ga je Atif Purivatra ( ocuh mongoloidne grupa koja tvrdi da je nacija) doveo za RUKU.U slučaju Vojislav seselj bio na strani „istine” čitaj Hassna Sussica i Brane Miljusa.( naravno i čitavog CK bivše bih)
Još 91 ve po tadasnim pariskom skolama u bivšoj bh ,Sarajevu ,sirio „strah” od srpstva. Gusio se od mirisa tamana i prije direktive Nijaza Durakovica.

Cio zivot posvatio EPP-u naravno da će za naivnog predstavljati „nešto novo”

Nema Ništa novo...To je samo univerzitetski oblikovana Harisovstina umjesana u Zlatkovstinu.

Pazi se poturice kad sa nozem nasrce,3x budi oprezniji kad ti pruza ruku..A kad te LAžE u oci, krade istoriju,obraz ,krv i,znoj,suze brise JAME uz INTELEKTUALNE KAME, ne vjeruj mu NIKADA!

Нико од Бошњака на овом бијелом свијету не зна навести нити једну једину изворну и оригиналну босанску етничку особину код свог народа па ни Бесим Спахић.

Што се тиче катара и патарена то су страни (ватикански) називи за вјернике у Босни. У Босни се користио искључиво назив „крстјани” управо онај назив који користио лично и свети Сава за своје вјернике. Свешенство Цркве Босанске је имало литургије по унуикатном календару СПЦ, штовали су српеке свеце светог Саву, светог Симеона и свету Петку. Такође су имали традицију Крсног имена а гост Цркве Боснсаке по имену Радин наводи своје лично Крсно име на дан светог Георгија тј Ђурђевдан.

Што се тиче стећака то је нова кованица (као и богумили и босанчица) настала у вријеме Аустроугарске. Људи у Босни а првенствено у Херцеговини своје надгробне споменике су звали „кам” (камен). А зашто кажем првенствено у Херцеговини? Па зато сто су камови херцеговачки (тј хумски - тако се прије звало подручје Херцеговине) а не босански продукт. Ками (камови) су настали у Хуму/Херцеговини и то док је Хум био дио Рашке и једна од епископија СПЦ. Хум тек 1326 године заузима бан Стјепан Котроманић и вјерници Хума преласком у босанску бановину и у Цркву Босанску нису морали да мијењајиу ништа од своје традиције јер им је она била истовјетна као док су били у саставу Рашке и СПЦ.

Да не пишем дуже јер папци већ губе концентрацију од фрустрације него само подсјетим неуке на етничке вриједности изворног становништва Босне које ни Бесим ни Алија ни драги Алах не могу порећи а народ који јије мјењао своје етничке особине их има и дан данас.

1. Изворна народна имена као Радојица и Вукашин
2. Традиција Крсног имена од којих је једна најпопуларнијих Ђурђевдан

Овакве етничке вриједности су уникатне само за један народ а име тог народа Бесим не би могао пшревалити преко језика јер би се оправе шлогирао а не ко онако шатро кад настоји да буде духовит опонашајући разне личности.

Радојица ;-)