I opet se vraćamo na ono šta se dešava kada neko krene da se bavi integralima, a da nije savladao ni tablicu množenja.

Ne može se čuditi i iščuđavati sanskrtom i da se prezentuje kako su to neke nove stvari za nauku, a radi se o stvarima koje su detaljno obrađene još u prošlom veku i za koje posedujemo domaće stručnjake koji su se njima bavili čitav život.

Za početak, jedna nova informacija za sve one koji toliko znaju o sličnosti srpskog i „sanskrIta”:

Sanskrt i srpski su toliko slični da oba poznaju slogotvorno R, te se na srpskom uopšte ne kaže „sanskrIt” sa „i”, nego - sanskrt.

Radi se o satemskom indoevropskom jeziku, a svi slovenski jezici pokazuju veći stepen sličnosti sa svakim od njih nego što je to slučaj sa savremenim romanskim i germanskim. Razlog je, gle čuda, veća geografska blizina.

Balto-slovenski jezici su, kao najistočniji jezici Evrope, daleko srodniji azijskim indoevropskim jezicima nego germanski, keltski i romanski.

Netačan odgovor.

Na srpskom se zove sanskrt. Sans-KRT. Bez (I).

Pročitaj knjigu Božinovićke. :)

Ako je nemaš, mogu i ja da ti je pozajmim. :)

Imam je od pre 7-8 godina, sa ovom posvetom: „Dragom [...], s poštovanjem, i u nadi da su ovako talentovani i divni mladi ljudi budućnost Srbije. B. Božinović”.

Ne bih ovo pominjao, ali pošto si poslao link ka divljoj i nelegalnoj digitalizaciji njene knjige, čisto da ti spomenem... i da ti stanem na muku.

I da kažem da treba da te bude sramota što se stiskaš da izdvojiš 500-600 dinara za jednu knjigu iza koje stoje godine rada, nego sve kopiraš divlje digitalizovano, dok pojedini autori žive i finansiraju svoje istraživačke delatnosti od prodaje svojih knjiga.

Arione, hvala za link o Tagorinoj unuci.

Ево још једног цитата из угледног научног часописа па процените сами.

‘‘Алокананда Митер је унука славног песника Тагореа, који је писао на бенгали језику. Као студент на Оксфорду, а затим и директор Института за статистику у Калкути, она је више од тридесет година изучавала српски језик, о чему је написала: ‘Као студент словенских језика на Оксфорду, раних педесетих година, приметила сам извесну сличност између бенгали и српског језика, а касније, кад сам преводила српску постреалистичку поезију на енглески језик, постала сам сигурна да дубока веза мора постојати између ова два језика (српског и бенгали) и да она вуче своје порекло из санскрита’.

После опсежних проучавања, госпођа Митер је доказала да су од живих језика санскриту најближи српски и бенгали. О томе је у Калкути објавила и научни рад. Изнела је да је око 20 одсто речи српског језика и санскрита исто, а још око 10 одсто је слично. Значи после више од три хиљаде година од раздвајања, српски језик чува око трећине речи коришћених у древним Ведама.

Prvi put da vidim da zaista postoji, govorkalo se da je napisala knjigu ali nikada je nisam pronasla, čak ni naslov, a tražila sam.

Sad, lično nisam sigurna da srpski čuva trećinu reči iz Veda..Vede su prenošene usmeno i zapisane su mnogo godina posle odlaska tih vedoslovaca (po autohtonistima-Srba) iz Petorečja.Može biti i obratno, da su zapisivači uspeli da sačuvaju deo originalnog sanskrita- srpskog jezika.

Isto tako, slušala sam (što bi rekao Bedvir, iz nelegalizovanih i nezvaničnih referentnih usta) i o mogućnosti da je srpski iskonska majka svih jezika bele svetske populacije, a sanskrit jedan od prvih izdanaka srpskog.

Sumnjam da se Bengali i Sanskrit sa srpskim jezikom tako kasno odvojio,

Krt= krtina,osnov, srz, imamo i sada tu reč u srpskom jeziku,za krto se kaže ono sto je lako lomnjivo, ali to je dakle uvedeno i izvedeno kasnije iz ove osnove, Dakle ono sto je krto, znaci lako se lomnjenjem dolazi do toga kada prelomis stvar vidis i njenu srz,to je percepcija koja je dovela do stvaranja reci krtina,

San, ako bi ga gledali sa srpskih percepcija, bilo bi neki obrt u stanju nastajanja,

E onda sveukupna percepcija, onako ukratko za sankrt, jer bi se moglo malo vise pisati, ali ukratko,

Ono sto je krenulo u razvoj iz ili od srzi i osnove, dakle ne samo za sankrt, već i za srpski vazila bi ova percepcija,na osnovu početnih elemenata srpskog jezika, jer srpski jezik ne nosi ime po svojstvu kao sankrt,nego po narodu koji njime govori,

Verovatno je narod koji je govorio sankrt nestao ili se preobrazio u neki drugi narod,posto sankrtom danas niko ne govori,

Ja namerno treniram sebe ,da za objašnjenje stvari ne idem u razne pisanije sto su ostavili drugi,jer je to relativno, ja idem u ono sto postoji i sto je sto posto vidljivo a to je srpski jezik,

Hvala Bogu odgonetnuo sam znacenje svakog glasa u srpskom jeziku, koje je bilo u onom momentu kada je on u potpunosti stvoren ili izartikulisan, i onda sam nasao potvrdu za svaki glas u sadasnjem jeziku i to znacenje je isto, s tim sto ta znacenja glasova u reci međusbnim dejstvom određuju percepciju pomoću koje je stvorena reč i tako su glasovi slagani posle slogovi,

Dosao sam do zakljucka da su stari tekstovi iz Vince i ostalih mesta pre 7000,g svaki za sebe bili reč, i ova naglabanja i dosadasnje citanje tekstova, tih najstarijih nije bas najpreciznije u tom ranom periodu pre 7000,do možda i 5000,pre,

Pavlimir_Ratnik,veliki ctec srpskog jeziKA!

Sve o srpskom jeziku, postoji zapravo u tom jeziku(zapravo samom njemu),Samo treba znati kljuc po kome je srpski jezik nastao,

Oduvek sam smatrao i tvrdim ići u druge jezike,kako bi se pojasnio nastanak srpskog jezika je nedopustivo, zato što ti jezici nisu nastajali po istom kljucu ili jednostavno nacinu,

Može se ići samo u nekim rečima, koje su slične i imaju isto znacenje i ako se potvrdi da su njihove osnove nastale po srpskom kljucu, može se tvrditi da je i ta reč sastavljena na osnovama srpskog vokabulara,

Sto uvek ne znaci,ako je čak sličnost reci u pisanom ubliku slična, Opet se mora mnogo toga uzeti u obzir, koliko sami glasovi su podrzani i pracen njihov nastanak izgledom slova,zavisi od izgovora te reci,

Mnoga slova latinice posto su nastala iz srbice, svojim izgledom odrazavaju način postanka glasova,

Ici u mnoge knjige i citirati mnoge autore,a i oni sami nisu imali prestavu o nastanku glasova i slova,je besmislica jer i oni sami su to izveli obično po nekim,nekada i najprostijim analogijama,

Procitao sam ja mnoge prošle i sadasnje autore i mogu samo reći da su o nastanku srpskog jezika nalupali brda gluposti,neki su imali i neki uvid ali to nisu mogli izvesti na cistac do kraja,

I samo je to zavodjenje samoga sebe za Goles planinu.

Evo reč DAH, u engleskom jeziku za tu reč imamo izraze;breath,puf,whif,wind,

Imamo jedino ovu reč puf, To je ono naše puh ili puf,kada neko pukce ili teško dise, međutim to nema veze sa dahom i normlnim disanjem ili ispustanjem vazduha, i kod nas je sasvim na drugoj percepciji,čak i onomatopeja ili oponasanje toga zvuka je razlicito od disanja ili udahnjivanja i izdisaja,

Sve ostale reci u engleskom ko zna po kojim su percepcijama nastale ili da li nisu ni dotakle percepcije,verovatno su stvar dogovora,kao kada mi nemamo u nauci ili nam se čini da neki naucni termin nije adekvatan i onda uvodimo sastavljamo reč po dogovoru,

A dogovor i prirodan nastanak, na osnovu percepcija ili istovetnih iskustvenih elemenata,koji moraju imati usvojene svi, kako bi razumeli nastalu reč,dakle nije isto,

Pošto je sanskrt, mrtvi jezik, mi u njegovo objašnjenje moramo poći od zivog jezika,njemu najslicnijeg,a to je srpski jezik,

A KOLIKO VIDIM SVI KOJI SU DO SADA PROUCAVALI SANSKRT, isli su od sanskrta da objasne nastanak srpskoga,sto je nemoguće,

Nemoguće iz prostog razloga, STO NISU U STANJU BILI DA PROVERE POTVRDU GLASOVA U SRPSKIM Rečima,DAKLE SA SVIM onim što JE USLOVILO NASTANAK TIH GLASOVA,

A to su mogli jedino u srpskom jeziku,jer je taj jezik uveliko u upotrebi i živi je,

Dakle kada ovo nisu mogli proveriti u zivom jeziku, onda je apsurd da to mogu proveriti u mrtvom jeziku,

Mi kad izgovorimo reč srpsku, imamo u istom momentu sve percepcije koje su dovele do njenog stvaranja,

Ako procitamo reč iz mrtvog jezika,mi čak i ne znamo kako je ona izgovarana u orginalu ,niti možemo cuti taj orginalni izgovor,

I ovo sve o trazenju korena srpskog jezika , u sanskritu,je bez ikakvog utemeljenja,

Još vise ,ako se uzme u obzir,da je osnov srpskoga jezika;glas i slog, A koren,što se uobicajeno tvrdi, je slozenica, makar bila i od 3 glasa sastavljena je od najmanje jednog sloga i glasa, sto su dve reci,

Pavlimir-Ratnik,veliki ctec srpskoga jezika!

Inače, koliki čovek treba da bude debil kao onaj što je postavio onaj sadržaj na YouTube, da tvrdi da su reči šok i apetit drevne srpske reči.

I u pitanju je totalna izmišljotina. Skoro za svaku reč je apsolutno slagano, ona uopšte ne znači ono što piše.

Npr. piše da se vatra na sanskrtu isto kaže vatra. Netačno, na sanskrtu nema reči vatra, dok je reč za vatru agni, a što je kognat našem oganj.

Dalje, piše da se ljubav kaže ljubhva. Netačno, ljubav se kaže sneha i rati. A dalje piše kako sanskrsto rati znači rat! A ono reč za ljubav!

Lud, smejati se, dete itd. se uopšte ne kaže na sanskrtu onako kako je navedeno tamo.

Tačnije, skoro nijedan primer odande nije tačan, a što je prilično neverovatna slučajnost jer sanskrt ima nekoliko stotina prilično sličnih kognata u srpskom! A autor onog videa nije naveo skoro nijednu od njih, već čitavu listu izmišljenih reči! Kao da je neko namerno pravio onaj video da bi se narugao Srbima...

U novinama su tokom 90-ih nicale lažne reči sanskrta, a na šta su apelovali domaći sanskrtolozi, ali bez vajde. Isto ono kao kad su za Koštunicu izmislili navodni deo Tarabićevog proročanstva koji baš o njemu govodi. Pojedini ljudi jednake „moralnosti” kao što su npr. Lučić ili Deretić, jednostavno bi izmislili nekoliko navodnih sanskrtskih reči i pokazali kako su slične sa srpskim.

Otprilike ovako:

sanskrt : srpski
------------------
bhyam : bijem
katharko : kotarka
kamphutar : kompot
khrava : krov
kacha : kuća

Najsmesniji ste mi kad stavljate srbindu i kusurbindu kao Srbe, kad je poreklom praotac dravidskog plemena binde(to jest najveceg dravidskog plemena).

Inače svaki indoevropski jezik ima poreklo od sanskrita. I danasnji a i nekadasnji Srpski jezik je previse primitivan da bi bio uzrok sanskrita.

Pazi, to nije „sve što je srpsko”. Jednostavno su neke stvari okrenute naopako. Srpski narod ima bogatu istoriju i o njoj postoji takvo obilje materijala da je neverovatno interesantno baviti se njome. Ali problem istorije kao nauke generalno jeste politika, pa se zbog političkih okolnosti sprečava naučno bavljenje politički vrućim temama. Evo, tek sada, nakon 50 i više godina, kreću da se rehabilituju četnici, da se govori o pozitivnoj ulozi Nedića i sl. O onome što se dešavalo zadnjih 20 godina, tek će naši unuci imati priliku da saznaju pravu istinu - tek onda kad to prestane da bude interesantno bilo kome osim istoričarima.

Ono što ja ne volim jeste laganje u vezi sa istorijom ili namerno izvrtanje istinitih stvari. Evo, ti si na primer otvorio temu o jednom poštenom Hrvatu koji je izrazio svoj prigovor savesti. Poštujem to. E sad, zamisli da si npr. ovu temu otvorio na nekom ekstremnom forumu i da te nekoliko njih dočeka na nož, da te napadaju da si izdajnik srpstva i da nasedaš na katoličke laži. Drugi uskoči pa te optuži da si ustaša. Treći ti kaže, šta braniš ovde Hrvate. Četvrti da se teraš u Hrvatsku. A ti uzmeš da im objašnjavaš da nisi to hteo da kažeš, već da pokažeš da je i na njihovoj strani bilo ljudi koji su se gnušali svega i koji su videli da je ta strana pogrešna. A ovi uzmu da te napadaju još gore: aha! ipak brani Hrvate! Drugi se iznervira pa počne da te vređa, treći predlaže da te banuju jer si provokator itd.

Šta bi ti, na primer, rekao kada bih ti ja dao čitate iz poslednje vatikanske „Velike katoličke enciklopedije znanja” u kojoj se u članku o Srbima potvrđuju njihove istorijske teritorije, a u članku o Ilirima i ekskluzivno pravo na upotrebu ovog imena od 17. veka naovamo? Kada bih ti citirao kako u Vatikanu otvoreno govore da u BiH živi samo srpski narod, ali da je podeljen u tri frakcije po pitanju vere. Da piše da su Crnogorci Srbi itd.

Pa u skladu sa tim, izjave kralja Aleksandra i drugih velikih Srba tog vremena kojima su potvrđivali tezu da su Srbokatolici zapravo Hrvati, a da su Hrvati i Srbi isto - Jugosloveni. Pa aktivnosti i napore Srba posle 2. svetskog rata u stvaranju prvo crnogorske i makedonske, pa posle i muslimanske nacije. Aktivnosti Srba za gušenje bunjevačke nacionalnosti i njihovo pisanje u Hrvate.

Pa isto za 2. svetski rat... Pisma Stepinca Paveliću, da pod hitno prekine genocid koji vrši i da više o tome neće ćutati, pisma sveštenstvu da ne ulaze u ustaške redove, nego da se smireno postavljaju u uslovima rata, internu zapovest da se zabranjuje pokrštavanje Srba jer su oni kao hrišćani već kršteni, već da im se samo izda dokument da su katolici kako ih ko ne bi ubio, a kad se rat završi da sami odluče šta će biti... Dokumenta ustaškog vrha u kojima sumnjiče saradnju Stepinca sa komunistima i jugoslovenskom vladom, vrše pritisak na njega, kolju par desetina jugoslovenski orijentisanih fratara u Jasenovcu, čak mu ubijaju brata? Zatim pismo đenerala Draže Stepincu itd... Neke stvari su jako mutne. U Vatikanu za srpsko pitanje postoje 2 struje. Jedna zastupa da Srbe treba učiniti katolicima, a Srbiju katoličkom zemljom, a druga da im ne treba dirati veru već kroz jačanje veza sa SPC ubediti sinod da prizna papu kao još višeg crkvenog arhijereja koji je direktno iznad patrijarha (unija). Postoji i treća struja, ali ona nije autentična vatikanska, već domaća. To je hrvatska struja i ona se samo zanima za oštro razgraničenje Srba i Hrvata uz maksimalno grabljenje što većeg srpskog dela, izolaciju od Srba i okupljanja svih katolika oko hrvatskog imena. Ne priznaje nikakve Srbe katolike.

E sad... Vatikan kaže da je kod nas jedan jezik. Ranije ga zvao srpskim/ilirskim, pa su kod nas naši pametnjakovići ubacili ono „hrvatski” u njegovo ime, pa postade „hrvatski ili srpski”, srpskohrvatski itd. I dan danas imamo ljude u vrhu lingvistike koji i dalje govore o srpskohrvatskom. Stoga i Vatikan taj jezik zove tako, ali insistira da tim jezikom govore i Srbi i Hrvati, a da su i Srbi i Hrvati generalno jedan narod. Opet, ona hrvatska struja se tome protivi.

Druga stvar, savremeno delovanje. U saradnji sa Vatikanom je u vreme kraljevine Jugoslavije trebala da se obnovi Barska nadbiskupija čiji nadbiskup tradicionalni ima zvanje 'primas Srbije'. To bi bila srpska nadbiskupija koja bi okupila katolike Crne Gore, Hercegovine i južne Dalmacije i Dubrovnika, dakle istorijske Srbe iliti Srbokatolike. Pod takvom nadbiskupijom tamošnji katolici bili bi Srbi.

A SPC i dvor to blokiraju. Kralj se plaši srpskog nacionalizma i voleo bi da to sve budu Jugosloveni, a u isto vreme se ulaguje Hrvatima u Zagrebu koji su digli paniku za ovo, tražeći da centar SVIH katolika u Jugoslaviji bude Zagreb. SPC se protivi konkordatu i bilo kakvim vezama države sa Vatikanom... A što je za današnju Srbiju i logično, ali za neku teoretsku 'Veliku Srbiju' u kojoj bi bilo 2 miliona Srbokatolika, terati ih da konvertiraju na pravoslavlje i zabranjivati im katoličku veru, to znači odbaciti ih od sebe.

Danas Vatikan ima svoje ljude u Beogradu i forsira ono malo (manje od 1000) katolika koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. Direktno zabranjuje mogućnost da na čelo beogradske nadbiskupije dođe Hrvat, zbog odnosa Srba i Hrvata. Trenutno je nadbiskup Slovenac, ali Vatikan za narednog priprema čistog Srbina. Radi se o jednom mladom Srbinu iz jedne beogradske srbokatoličke porodice koji je trenutno na bogoslovskim studijama u Vatikanu i koji je toliko uspešan i nadaren da mu svi prognoziraju visok uspon u hijerarhiji Rimokatoličke crkve. Neki čak govore da je moguće da jednog dana baš on bude i papa.

Srbi na Balkanu su hrišćanstvo primili iz Rima, pre podele Rima i Carigrada i u vreme jedinstvene crkve. I nakon podele crkve, Vizantija je dugo bila posmatrana kao okupator i kao najgori neprijatelj, a Srbi su saveznika tražili u Rimu. Nakon uspostavljanja nezavisne Srbije, koju Vizantija nije priznavala, papa proglašava „kraljevstvo Srbiju”, daje da se iskuje kraljevska kruna i šalje je Stefanu Prvovenčanom. Katolička zvona zvone u čast srpske pobede nad Turcima na Kosovu 1389... takve vesti su tada stizale.

E sad, ovo sve što sam napisao je samo ono pozitivno, a izvađeno iz konteksta.

Ono negativno nam je odlično poznato, pa da ne ponavljam. Vatikan i rimokatolička crkva... Odnos sa njima je mnogo komplikovan od dalje istorije do danas i u mnogome je zavisio od konkretnih trenutnih ljudi koji su u određenom periodu bili na funkcijama. To je jedna sila i centar moći koji nam generalno nije naklonjen i sa kojim smo uvek imali neku vrstu problema, ali njegova priroda nije slepa i mrzilačka, niti želi da nas uništi kao narod. Oni žele da nam promene veru. U 2. svetskom ratu, priličan broj fratara je bio u ustaškim redovima i blagosiljao ustaše. Ali zašto se ne priča o onim fratrima koji su bili uz npr. dinarskog četničkog vojvodu Momčila Đujića? O onim fratrima koji su pomagali partizane? O onima koji su bili neutralni? Govori se o tome kako Stepinac nije osudio javno genocid, što je istina. Ali se ne govori o tome kako ga nije ni podržavao, već je privatno i u pismima iza kulisa radio da se sa tim prestane. Kada se govori o saradnji Vatikana i NDH, sve se istinito kaže, ali se neke stvari izostave. Na primer, izostavlja se da su ustaše ubile rođenog Stepinčevog brata, da su u Jasenovcu ubili i na hiljade katolika, između kojih i više od 20 sveštenika. Kada se pominje da je Pavelić bio katolik, opet se sve istinito kaže, ali se jedna stvar zaboravlja. Da je Pavelić bio simpatizer pravoslavne, a ne katoličke crkvene organizacije i da se gadio da mu centar crkve bude van Hrvatske. Ne govori se da je nakon osnivanja tzv. „Hrvatske pravoslavne crkve” u čemu su mu pomogli, pazite sad apsurda, mnogi ruski, srpski i bugarski pravoslavni sveštenici koji su pre odabrali njega nego sopstvene narode, a da je u cilju popularisanja te „crkve” i podsticanja pravoslavaca da se izjašnjavaju kao Hrvati, planirao da i sam lično napusti katoličanstvo i krsti se kao „pravoslavac”.

Kada se govori o vatikanskim pacovskim kanalima kroz koje su se izvukle ustaše, takođe se sve istinito govori. Ali opet nije cela istina. Prećutkuje se, a radi se o dokumentima koji su postali javni tek tokom poslednjih 20-ak godina, da su izvlačenje ustaša u najstrožoj tajnosti izlobirali u našem komunističkom vrhu, a da je Britanija, koja je takođe bila zvanično protiv ustaša, iskoristila svoju političku moć da po svetu spreči bilo kakva izručenja Jugoslaviji.

Setimo se knjige „Dva metka za Pavelića” po ispovesti Pavelićevog atentatora, napisane tek 90-ih, gde je pisao kako je kompletnu akciju izveo samostalno, jer nije za nju dobio dozvolu od četničkog rukovodstva, a komunističko je dobro znalo gde je, pa nije iskoristilo svu moć naših bezbednjaka da se dođe do njega.

Vatikan ima jednu vrlo zanimljivu viziju Srba. Vidi nas kao „bludne sinove”, kao izgubljene ovce. Oni iskreno veruju da su Srbi prvobitno, pre Nemanjića, bili katolici, a da su tek od Nemanjića iz političkih razloga počeli da napuštaju katoličanstvo. Vatikan želi da nas „vrati”.

Ali ni ovo sve što sam ja napisao nije cela istina, već samo jedan njen deo, i to namerno izabran kao pozitivan primer. Cela istina sadrži i crno i belo, i dobro i loše.

Ako neko krene da ukazuje samo na crno, ja ću reći, čekaj, ima i malo belog. Ako krene da ukazuje samo na belo, ja ću reći, čekaj, ali ima i dosta crnog.

I onda ispadne da kontriram. A ne kontriram, nego se trudim da upotpunimo celu sliku. Npr. baš za Vatikan. Ako neko krene da ga predstavlja kao Satanu lično, zbog objektivnosti ću ukazati na pozitivne strane. A ako neko krene da ga hvali i uzdiže u nebesa, ukazivaću na negativno.

Jedino što ne volim, to su podmetačine i vađenje iz konteksta. Da ako ukažem i na nešto pozitivno, odma ispadne da branim nešto. To je ono što sam pisao, ako lopova optuže za ubistvo, a ja kažem „nije ubica”, ispadne da branim njegov lopovluk. A nije, nego samo kažem da nije ubica.

Ili ako za masovnog ubicu koji je ubio 10 ljudi, kažu da ih je ubio 100. A ja kažem da nije bilo 100, nego deset, pa me optuže da branim njegov zločin. A ja niti branim njega, niti njegov zločin, već samo kažem da ih je ubio 10, a ne 100.

nisam znao da je krivicno delo reći da je Jack trbosek bio masovni ubica. :)

Samo sam izneo jednu cinjenicu o tome kako se dosta ljudi Srpskog porekla ponasaju ako im neko vredja majku :).

Moju nisi vredjao, tako da nisam mogao po teoriji da ti pretim, a i da jesi vredjao, kaznio bi te bog, majcina familija je vise kroz istoriju uradila za ovaj narod nego sto bi mogao sanjati da su tvoji sa obe strane uradili.

stiče se utisak da je jedini zadatak ovog prvognešto da raspiruje svađu po svaku cijenu i obara svaku temu.

Da, kad bolje razmislim, jedini zadatak mu je svađa po svaku cijenu...