Nekako je ova vest zacas protrcala na naslovnoj stranici, pa pomislih možda neko od vas nije stigao da procita.
Ne mogu da verujem da imamo tako svetle likove kroz istoriju, a sami ne znamo ništa o njima.
Cija je to sramota nasa ili onih koji su nas izolovali i napravili n am laznu istoriju koja se sastojala od toga da smo bili turska raja 500 godina, za koje vreme su nam turci otimali decu, jahali babe i ubijali nas, a posle je dosao broz da nas prosvet(l)i i usreci.

desk - 20. decembar 2011. u 05.54

Rusku obaveštajnu službu osnovao je u 17. veku Hercegovac Sava Vladislavić.

Vladimir Putin je bio zaprepašćen kad su mu iz Ruske akademije nauka (RAN) potvrdili da je rusku obaveštajnu službu još u 17. veku osnovao - Srbin, Sava Vladislavić.

Ovaj avanturista, trgovac, diplomata i obaveštajac rođen je 1668. u Jasenovu kod Gacka u Hercegovini, a nekoliko decenija kasnije postao je jedan od najmoćnijih ljudi Evrope.

Vladislavić se vratio u centar pažnje ruske nauke i diplomatije 2008. tokom kreiranja novog sporazuma o razgraničenju Kine i Rusije.

„Predsednik Putin, kao ozbiljan državnik, pozvao je predstavnike RAN da ih konsultuje o važnom međudržavnom ugovoru”, kaže Vladimir Davidović, poznavalac starih i retkih knjiga, stručnjak za međunarodno pravo i nekadašnji sekretar SANU.

„Akademik Mjasnikov, istoričar rusko-kineskih odnosa pohvalio je sporazum i napomenuo da je reč o inoviranoj verziji ugovora koji je s Kinezima sklopio tri veka ranije Sava Vladislavić, utemeljivač ruske spoljne obaveštajne službe”, kaže Davidović.

„Vladislavić je osmislio strategiju koju je kasnije primenio Suvorov protiv Napoleona. Po Savinom savetu glavnina ruske vojske nije ulazila u direktan sukob s napadačima, već se povlačila, dok su leteći odredi napadali švedske linije snabdevanja. Osvajači su se iscrpeli i u času odlučnog sukoba na Ladogi doživeli su katastrofalan poraz, koji ih je zauvek uklonio sa svetske scene kao vojnu silu”, kaže Davidović.

To je veoma zaintersovalo Putina, nekadašnjeg obaveštajca, koji je zatražio od akademika Vladislavićevu biografiju. Čitajući tu neverovatnu životnu priču zaprepašćeno je komentarisao: „Da li je to moguće?”.

Ispostavilo se da je Vladislavićev izveštaj o Kini prvi posle onog koji je napisao Marko Polo, a da posle modernog doba nije napravljen bolji!

Ubrzo je ruski Centar nacionalne slave izdao knjigu o podvizima grofa Save, osnivača tajanstvenog „Crnog kabineta” a podignut mu je i monumentalni spomenik.

Posle tri godine traganja u ruskim arhivima do originalne Savine „Tajne informacije o snazi i stanju kineske države” došao je Vladimir Davidović.

„Reč je o veličanstvenom delu u kom je obrađeno sve, od rodoslova kineske dinastije, preko geografije, etnologije, trgovine do vojske”, kaže Davidović.

„Izveštaj o Kini Sava je stvarao godinama prevaljujući hiljade kilometara na konjima i kamilama, ploveći jedrenjacima i tabanajući pešice. Usput je stvarao modernu obaveštajnu mrežu gradeći karavanske stanice, gradove i manastire iz kojih su mu saradnici slali informacije, analize i predviđanja.”

Vladislavić je na taj način zaokružio evroazijsku obaveštajnu mrežu, jer je još početkom 18. veka stvorio rusku agenturu u celom Sredozemlju angažujući čuvene dubrovačke trgovce i pomorce.

Vladislavići su se pred turskim terorom sklonili u Dubrovnik. Sava Vladislavić je odrastao u tom neobičnom gradu pomoraca i špijuna i naoružan inteligencijom, šarmom i rečitošću otisnuo se kao vrlo mlad na pomorska trgovačka putovanja širom Sredozemlja.

Sava često boravi u Carigradu, gde ga Turci smatraju francuskim ili engleskim špijunom, dok on sarađuje s ruskim diplomatama koji ga toplo preporučuju samom caru Petru.

Mladi vladar-reformator, tvorac ruske imperije u to vreme stvara prvu rusku flotu kojom namerava da izađe na svetska mora.

Vladislavićev „Tajni izveštaj o Crnom moru”, fascinira cara i on zove srpskog obaveštajca da mu se pridruži na dvoru, kaže Davidović.

Savina strategija, obaveštajna mreža, analize i saveti grofa Save doneli su pobedu Rusiji nad tradicionalnim neprijateljima Šveđanima, koji su do tada bili nesavladivi.

Sava se 1709. konačno doseljava u Sankt Peterburg i dobija titulu prvi tajni savetnik, a car mu gradi palatu uz svoj dvorac.

Petar Veliki pokrenuo je rat protiv Turske za oslobođenje Balkana jer ga je Sava ubedio da će se ruskoj vojsci, čim izbije na Dunav, pridružiti svi pravoslavni južni Sloveni. Mreža Vladislavićevih agenata-kaluđera u srpskim krajevima je razvila zavereničku i ustaničku aktivnost, ali oslobodilački pohod je propao zbog izdaje vlaškog vojvode Brankovanua.

Međutim, Vladislavić nije odustao i svoju mrežu je uposlio na održavanju nacionalne svesti i buntovnog duha.

„Lutajući monasi koji su neprestano špartali između Rusije i srpskih zemalja bili su Savini agenti”, kaže Davidović.

Vladislavić zna da je pismenost presudna za očuvanje nacionalnog identiteta i šalje manastirima knjige i učitelje, a na njegov zahtev Petar Veliki traži od Habzburga da se Srbi školuju na svom jeziku.

Grof Sava je umro u Sankt Peterburgu 1738. gde ga je u carskoj grobnici u kripti Blagoveštenske crkve uz najviše počasti sahranila Ekaterina Velika koja ga je, kao i car Petar smatrala najbližim saradnikom i prijateljem.

Knjigu o Savi Vladislaviću objavio je RTS u ediciji Rara. (Mondo, Večernje novosti)