Akthenaten iliti po srpski Anton, od kojeg je naša loza Antića i Antonovića.

To su već manje-više poznate stvari, nego me za Tutankamona interesuje, pa ako može neki youtube link da ponešto i o tom aspektu naše istorije naučim.

Trenutno sam u jeku rasprave sa dvojicom egipćanskih istoričara (Arapin i Kopt = poreklom Srbin, jer je koptica, koptsko pismo, proisteklo iz srpske ćirilice) i znam da sam negde čitao o Tutankamonu, ali ne mogu da nađem validnu referencu.

P.S. Prosto je strašno dokle seže uticaj Vatikana... Da moderni Egipćani ne znaju pravu istoriju svoje zemlje i da na mapi ne umeju ni da pokažu Srbiju, a kamoli da imenuju Srbe koji su im darovali antičku civilizaciju po kojoj su poznati u svetu, to je prosto strašno!

Mislim da sam gledao jedan YouTube snimak o tome, Srbi su u Egiptu (Misiru) bili poznati kao „Sardi” i na njihovim slikovnim prikazima se jasno vidi prikaz dolaska ljudi evropske rase kao donosilaca kulture. Egipćani (Kopti) su prikazivani kao mrko-žute boje kože sa crnim ravnim frizurama u Kleopatra-stilu, dok su Sardi bili bele puti, bujne kose, upadljivo visoki i sa bradama.

Današnji Egipćani kad se kaže, to je manje-više pogrešan naziv, jer je pun naziv današnjeg Egipta „ARAPSKA republika Egipat”. To su Arapi koji samo vladaju i kontrolišu teritoriju Egipta, koji su još u vreme Muhameda osvojili Egipat i tamo se namnožili. Pravi narod, potomci starih Egipćana, to su Kopti koji su danas manjina u Egiptu (nešto manje od 10%). Kopti, ili kako sebe zovu „Kimi”, nose to ime po arapskoj reči za Egipat: E-kipti = Kopti.

http://en.wikipedia.org/wiki/Coptic_alphabet

Na ovoj stranici možeš videti koptsko pismo. Jasno se vidi da je to varijanta srpske ćirilice (čak imaju ista slova za Č i Š, Ч-Ш). Egipćani su pre dolaska Sarda koristili hijeroglifsko pismo, pa im je tad predstavljeno srpsko fonetsko pismo (kako je Deretić šeprtljasto krsti „srbica”) koje je postepeno, pa do vremena rimske okupacije, potpuno prevladalo.

Kopti su kao i mi. U prošlosti su bili pagani i mnogobošci, zatim su im predstavljene srbijske varijante polu-politeizma/polu-monoteizma, a i zbog prisustva Jevreja u Egiptu, ideja striktnog monoteizma im nije bila strana. Sa Jevrejima su se u Egiptu susreli i Srbi i stari Egipćani i taj susret nisu zaboravili. Zato su i Srbi i Egipćani lako primili hrišćanstvo, jer ih je zatvorenost judaizma za sve nejevreje blokirala ka biblijskom monoteizmu, a nakon pojave hrišćanstva, oboje su prešli na pravoslavlje. Pravoslavlje je među Srbima (na Balkanu, oni na Severu su ostali mnogobošci dok hrišćanstvo nije od nas otišlo ka Česima i Poljacima u 9. veku, a ka Rusima u 11.) širio Sveti Pavle, a među Egipćanima Sveti Marko.

Kopti imaju sudbinu Srba sa Kosova. Pravoslavci su i hrišćani, starosedeoci sa bogatom kulturom, istorijom i drevnim spomenicima, a na njihovu teritoriju su se nastanili muslimani (Arapi), namnožili se i pretvorili ih u manjinu.

Wiki je kolekcija svega i svačega i uglavnom je nepouzdan izvor kada se radi o spornim stvarima, npr. kad jedni tvrde jedno, a drugi drugo.

Ali kada se radi o stvarima oko kojih se svi slažu (na primer, koliko padeža ima srpski jezik, koji je glavni grad Mozambika, kako izgleda jermensko pismo ili ko je režirao koji film i sl.), odlična je i najbrža referenca. A sve se može proveriti.

Ovo je zvaničan sajt Koptske pravoslavne crkve i na njemu se može videti to pismo:

http://copticpope.org/

(Neka ne zbuni ovo 'pope' - poglavar Aleksandrijske patrijaršije takođe nosi titulu 'papa'. I rimski papa je nekad bio deo jedinstvene pravoslavne crkve, reč 'papa' je zapravo nadimak od patrijarh, od milošte. Patrijarh na grčkom znači 'veliki otac', dok je papa jednostavno - tata.)

Nije semitski bog Dagon, nego srpski iskonski bog Dogon, od dogoniti, jer je u još drevnijoj prošlosti od najdrevnije (dakle, dok su Srbi bili jedini ljudski narod koji je govorio) samo ime formirano kao „onaj koji dogoni kišu”. Dogon je onaj od koga sve dolazi, stvaralac, prapočetak i ne piše za džabe u hronici grofa Đurđa Brankovića da Srbi se klanjahu bogu Dogonu.

Kakvi Serboni i druga izmišljena božanstva i Deretić-plagijatorovi izmišljeni bogovi, kada sve stoji crno na belo.

Ili beše 'tucan kamen', od tehnike obrade kamena koju su Sardi doneli u Egipat (Stounhendž čiji centralni stub pokazuje u pravcu doline Dunava, stubovi sa 4 S koji su sad na dnu Atlantika zapadno od Španije itd.).

Bilo bi lepo da je iz tog vremena ostao neki originalan srpski zapis u javnosti, da ne leži sve po tajnim bibliotekama iza 7 brava, pa preko tuđih jezika i iskvarenih oblika treba da pronalazimo koje su srpske reči bile upotrebljene.