Karlovacki rodoslov:

„I vsa srpsk idolu sluzase Dagonu, ot sudu i Dagoni i Daki imenujut se; ot Sera ze Serblje”.

Dacani nisu ništa drugo nego regionalni naziv za Srbe koji su se klanjali bozanstvu Dagonu.Relja Novakovic ide dalje tragom ovog izvora i pronalazi pomen Boga Dagona u Bibliji.Da se prebacimo sada na Prvu Knjigu Samuilovu, koja se zove i Prva knjiga o Carevima. U glavi 5 o Dagonu je zapisano:

1. „A Filistejci uzese kovceg Bozji i odnesose ga iz Even-Ezera u Azot.
2. I uzese Filistejci kovceg Bozji, unesose ga u dom Dagonov, i namjestise ga do Dagona.
3. A sjutradan kad ustaše Azocani rano, a to Dagon lezase na zemlji pred kovcegom i oni uzese Dagona i smestise ga opet na njegovo mjesto.
4. A kad sjutradan rano ustaše, gle, opet Dagon lezase nicice na zemlji pred kovcegom Gospodnjim, a GLAVA DAGONU I OBJE RUKE ODSJECENE BIJAHU NA PRAGU, SAMO TRUP DAGONOV BIJASE OSTAO (!!!!!!!!!!)
5. Zato svestenici Dagonovi koji god ulaze u dom Dagonov ne staju NA PRAG Dagonov u Azotu do danas. 6. Tada oteza ruka gospoda Azocanima, i morase ih i udarase ih suljevima u Azotu i medjama njihovim
7. A kada Azocani vidjese šta je, rekose da ne stoji kod nas kovceg boga Izrailjeva, jer je ruka njegova teska nad nama i nad Dagonom bogom našim”

Na ovaj osvrt i spomen Dagona u Svetom pismu ukazujemo ne samo zato što njegovo ime nalazimo i u jednom nasem rukopisu uz Srbe, već i zbog spomena PRAGA u biblijskom tekstu i uloge praga u kultnim obicajima u Podunavlju među homoljskim Srbima, ali i zbog naziva Dage i Dakronije, kao i zbog neuobicajenih arheoloskih ribolikih nalaza u Lepenskom viru, čiji pojedini primerci neodoljivo podsecaju na predstave Dagona bilo kao boga ribe (plodnosti- fertilizacija ribom) i boga vodenih dubina. Čini nam se da u svemu ovom najmanje ima slučajnosti.

Etnolosku stranu problema definitivno resava akademik Cajkanovic.Što se tiče sahranjivanja pod pragom, Cajkanovic zakljucuje da je takav obicaj postojao u najstarijoj grckoj i rimskoj proslosti, ali i u nasem narodu, pri cemu posebno ukazuje na „Pustanje vode” mrtvima za dusu, koje se u Homoljskom srezu vrsi nad pragom, a onda kaže, i obicaj u Homoljskom srezu o novoj godini kada domaćin iznosi glavu od bozicne pecenice i sekirom je razbija na pragu (Veselin Cajkanovic, „Sahranjivanje pod pragom”, CE3, XXXI, Beograd 1924.).

(pozajmljeno od ,,Svetovida,,)